U Plavoj sali Skupštine grada, u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, 20. marta 2018. godine održan je okrugli sto posvećen osobama s invaliditetom, usredsređen na razvoj mehanizama za stvaranje jednakih mogućnosti. Među govornicima je bio dr Damjan Tatić, član Komiteta Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom i ekspert Saveta Evrope, UNDP-a, UNICEF-a i ILO-a, koji je dao opšti pregled prava osoba sa invaliditetom kroz prizmu ljudskih prava. Tom prilikom, dr Damjan Tatić za Portal o invalidnosti o položaju i pravima žena s invaliditetom:
Prava žena s invaliditetom zagarantovana Konvencijom Ujedinjenih nacija
Konvencija o pravima osoba s invaliditetom je prvi instrument o ljudskim pravima usvojen pod okriljem Ujedninjenih nacija u novom milenijumu, a poseban član posvećen je položaju žena s invaliditetom. Naravno, opšti članovi Konvencije odnose se na žene i devojke s invaliditetom: zaštita od zlostavljanja i eksploatacije, pravo na zapošljavanje, pravo na brak i porodični život, pravo na obrazovanje, pravo učešća u političkom životu. Poseban član Konvencije prepoznaje višestruku, intersekcijsku diskriminaciju žena i devojaka s invaliditetom i insistira se na tome da država preduzme mere da se, s jedne strane, rodna dimenzija unese u sve dokumente i procese kojima se uređuju pitanja osoba s invaliditetom, a da se, s druge strane, u dokumentima kojima se uređuju opšti propisi i strategije o položaju žena, vodi računa o dimenziji invalidnosti, odnosno, položaju žena i devojaka s invaliditetom. Posebno izazovan problem je ograničavanje poslovne sposobnosti žena i devojaka s invaliditetom, čemu su naročito izložene žene s intelektualnim i psihosocijalnim stanjima, koje se suočavaju sa problemima pristupanju pravdi. Žene s invaliditetom više su izložene nasilju nego žene bez invaliditeta, pri čemu postoji izazov da istražni organi ne posvećuju dovoljno pažnje njihovim svedočenjima, pa počinioci zločina često ne budu procesuirani. Ukoliko je punoletna žena s invaliditetom pod starateljstvom, njeno pravo na brak i njena roditeljska prava su ograničena, a pravo na porodični život joj je uskraćeno. U oblasti zdravstvene zaštite poseban izazov je pravo na reproduktivno zdravlje, jer usluge te vrste često nisu dostupne za žene sa telesnim invaliditetom. Gluve žene nemaju informacije u pristupačnim formatima, žene sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom takođe, slepe žene dobijaju štampane materijale koje ne mogu da pročitaju – tako da su ograničene u ostvarivanju svojih prava, naročito u oblasti reproduktivnog zdravlja. Komitet UN-a usvojio je opšti komentar broj tri o ženama i devojkama s invaliditetom, koji je preveden na srpski jezik, a daje veoma značajne smernice o tome kako da se obezbedi ravnopravnost za žene i devojke s invaliditetom.
Izveštaj Srbije Komitetu UN i preporuke za zaštitu žena s invaliditetom od nasilja
U vreme kada je Srbija predstavljala svoj izveštaj Komitetu, još uvek su važile stare odredbe Krivičnog zakonika po kome je za krivično delo obljube nad nemoćnim licem bila propisana niža kazna. Nacionalna organizacija osoba s invaliditetom je insistirala da se Krivični zakonik promeni, da se pooštre sankcije i da se to krivično delo makar izjednači sa krivičnim delom silovanja. Zaista, kada su pre dve godine izvršene izmene i dopune Krivičnog zakonika, pooštrena je kazna za krivično delo obljube nad nemoćnim licem, tako da je s te strane postignut napredak, makar unutar pravnog okvira. Naravno da je veoma važno da se postavi pitanje sigurnih kuća koje nisu pristupačne za žene i devojke s invaliditetom. Sećamo se da je pre nekoliko godina otvoreno prihvatilište za žene žrtve nasilja, u akciji tadašnje Televizije B92 i njihove fondacije, a da zgrada nije bila pristupačna za žene, devojke i decu s invaliditetom, što je zaista bilo skandalozno. Prepreke i dalje postoje, mada se radi na njihovom otklanjanju. U Ministarstvu unutrašnjih poslova sprovedene su edukacije da organi koji istražuju slučajeve porodičnog nasilja vode računa o dimenziji nasilja nad ženama i devojkama s invaliditetom.
Mere prevencije nasilja prema ženama s invaliditetom
Veoma je važno podizanje nivoa svesti, u kombinaciji sa oštrim zakonskim kaznama. Neophodno je osnaživanje samih žena i devojaka s invaliditetom, da znaju da nisu same, da imaju podršku u organizacijama koje se bave zaštitom žena i devojaka s invaliditetom od diskriminacije i nasilja. Osnaživanje i podizanje svesti samih žena je važno kako bi se nasilje uopšte prepoznalo, da žene koje su izložene nasilju znaju da se nasilje sankcioniše, da znaju kome da se obrate za podršku i kako da se zaštite. Pitanje pristupačnosti uvek je aktuelno, bilo da se radi o arhitektonskim barijerama sa kojima se suočavaju žene sa motornim invaliditetom, ili o mentalnim barijerama kojima su posebno izložene žene sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom, čijim iskazima se po pravilu ne veruje, a tu su i predrasude o ženama s invaliditetom kao neseksualnim bićima, kao i uverenje da zaslužuju neprihvatljivo postupanje. Prevenciju treba raditi na više planova: osnaživanje samih žena i devojaka s invaliditetom, podizanje opšteg nivoa svesti, činjenje postupaka zaštite pristupačnim, pooštravanje i dosledna primena zakonskih sankcija.
Institucionalno nasilje
Istraživanja pokazuju da su žene koje žive u institucijama izložene nasilju. Komitet za prava osoba s invaliditetom proveravao je stanje u raznim zemljama sveta i barem u pet-šest zemalja su žene u institucijama bile izložene silovanju i zlostavljanju od strane osoblja. Nažalost, trebalo je da prođe mnogo godina da ti slučajevi uopšte budu prijavljeni. U nekim zemljama su zločinci procesuirani, u nekim su procesi još uvek u toku. U našoj zemlji je dokumentovano da su u nekim od rezidencijalnih ustanova stanarke izložene seksualnom nasilju i zlostavljanju.
Vidljivost aktivizma žena s invaliditetom
Aktivizam žena s invaliditetom je vidljiv. Imamo dobre i snažne liderke, kako u Srbiji, tako i na globalnom planu. Izuzetno aktivne i snažne žene s invaliditetom govore, ne samo u svoje ime, nego u ime miliona i miliona žena i devojaka s invaliditetom, bore se za ravnopravnost i neka su vrsta uzora svim drugim ženama i devojkama s invaliditetom. Njihov aktivizam je izuzetno značajan i važan. Trenutno je predsednica Komiteta žena, a u prethodnom periodu predsednica i dve potpredsednice su bile žene, tako da su žene dale značajan doprinos procesu primene Konvencije i samom radu Komiteta.
Žene s invaliditetom u Srbiji u odnosu na svet
Komitet je razmatrao inicijalne izveštaje Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, predstoji nam Makedonija i druge zemlje iz regiona, zatim Mađarska, kao i neke centralne, istočne i zapadnoevropske zemlje. Situacija je nažalost, prilično slična. Žene s invaliditetom se suočavaju sa nižom stopom zaposlenosti, sa većim izazovima u pristupu obrazovanju, sa preprekama u ostvarivanju zdravstvene zaštite, naročito reproduktivnog zdravlja, a uz to su disproporcionalno izložene nasilju i zlostavljanju. Nisu više nevidljive, sada je to tema o kojoj se govori i koju su organi vlasti prepoznali. Čini mi se da nije bilo države u kojoj, kada im Komitet postavi to pitanje, nisu rekli da su posvećeni borbi za suzbijanje nasilja nad ženama i devojkama s invaliditetom i za njihovu ravnopravnost u društvu. Učinjen je značajan pomak, ali treba još mnogo da se radi da bi žene s invaliditetom zaista bile ravnopravne građanke.
