Kako je Dejvid Keling, pevač benda Culture Abuse, postao uzor samom sebi.
Ljudi često misle da je frontmen benda Culture Abuse neprestano pijan. Zapravo, ima cerebralnu paralizu.
– Misle da sam sjeban, bez obzira na sve. Ponašam se kao da uživam na žurki, da bi ljudima bilo prijatnije – kaže Dejvid Keling.
Cerebralna paraliza utiče na njegove pokrete u desnoj strani tela – šepa i često mu je teško da se popne i siđe sa scene. Cerebralna paraliza je stanje koje umanjuje mišićnu snagu i motoričke veštine.
– Utiče na sve u mom životu – objašnjava Dejvid. – Skoro svako mesto na kome sviramo ima stepenište.
Pošto ne može da drži trzalicu za gitaru, morao je da nauči da svira prstima.
https://www.youtube.com/watch?v=u94b0uJmOpU
Poslednji album benda izašao je prošle godine, a posvećen je različitim životnim temama:
– Kirija nam neprestano raste, jedan naš prijatelj je umro, u Kaliforniji je suša, moja mama ima probleme sa srcem. A naši fanovi stalno govore kako je album bio pozitivan.
Poslednji singl pod nazivom So Busted naizgled je pesma o bolu koji nastaje kad voliš nekoga ko ti ne uzvraća. No, Dejvid objašnjava da je to pesma o njegovoj nesigurnosti: – I dalje prevazilazim mržnju prema sebi. Tu pesmu je napisao kada je počeo da se viđa sa devojkom: – Ona je najlepša žena koju sam ikada video, ali još preispitujem zašto je sa mnom, jer nikada nisam video da momci s invaliditetom imaju devojke. Neprestano pitam: Jesi siguran? Da nije to samo zato što bendu dobro ide?
Dejvid kaže da je srećan što je svojevrsni ambasador osoba s invaliditetom. – Među muzičarima ima žena, ima crnaca – skoro svako može da pronađe nekog sebi sličnog. Ali osobe s invaliditetom uopšte nemaju uzore. Trebalo bi da ih je više.
Dok se vode kampanje za rodno neutralna javna kupatila, Dejvid ističe da nema odgovarajućih objekata za osobe s invaliditetom.
– Pet stepenika do nekog mesta – kako da ih pređe neko ko je u kolicima? Ko uopšte o tome govori? Dok sam bio mlađi, nikada me to ne bi zaustavilo da odem na neku svirku, ali ponekad bih se spotakao i pao i osećao sam se kao da ne želim više tamo da budem…
Dejvidovu muziku porede sa bendovima Clash i Ramones, u koje je umiksano malo Nirvane. Trebalo mu je 30 godina da svoj rad samouvereno iznese pred javnost. Sada hoće da se suprotstavi medijskom narativu o normalnim ljudima i invalidima i da pokaže roditeljima kako i njihovo dete može da bude heroj.
Uveren je da će biti jedini frontmen sa invaliditetom na predstojećem rok festivalu Reading and Leeds u Engleskoj.
– Uvek sam se plašio pevanja. Ali svakako se osećam kao frik, tako da ću izaći na scenu u prljavoj majici, ispljuvaću se po sebi i prigrliti to iskustvo.
IZVOR: www.theguardian.com
