Pročitali ste knjigu. Ili ste slušali nekog terapeuta i pomislili: – Sjajna ideja!… ali kada dođe do primene, lako zaboravljate da upotrebite sva ta novostečena znanja.
Zvuči poznato? Dešava se iznova i iznova. Kao podsetnik, evo 9 ključnih stvari koje treba imati na umu kada odgajate dete s Aspergerovim sindromom. Možda nije loše odštampati i istaći na vidno mesto ovu listu.
#9 Ništa lično
Ključno stanovište koga se treba držati. Deca žele da urade najbolje što mogu (baš kao i odrasli). Niko ne ustane ujutro i ne kaže: – Baš bih voleo da imam užasan dan! Kako da to ostvarim?
Kada vas neko napadne (verbalno ili fizički), ili uradi nešto što izgleda prkosno, imajte na umu da je to rezultat neke unutrašnje povređenosti. Ne rade to jer žele da vam naude, nego zato što pate. Posmatrajte situaciju znajući da vam je dete anksiozno, a ne svojeglavo ili razmaženo. Sačuvajte smisao za humor, koliko god je moguće.
#8 Neprimereno ponašanje je poziv u pomoć
Svako ponašanje je svojevrsni vid komunikacije. Na taj način pokazujemo šta se događa unutar nas. Ljubav prema nekome pokazujemo kroz zagrljaje i poljupce. Deca takođe pokazuju emocionalna stanja kroz ponašanje. Kada se ispolji neprimereno ponašanje, to je poziv u pomoć. Ne osećaju da ste ih čuli. Uplašeni su. Frustrirani i ne znaju kako da nastave. Vaš posao je da pogledate IZA tog oblika ponašanja i otkrijete šta se zapravo događa. Uvežbavajte tu veštinu i uočavajte čime je takvo ponašanje izazvano. Prvo što treba da uradite: izbacite režim okrivljavanja i usredsredite se na rešenje.
#7 Lakše je bez defanzivnog stava
Slikovito rečeno, biti u defanzivnom stavu isto je što i hodati sa povezom na očima i noseći vreću punu cigle. Još uvek možete sve da postignete u životu, ali će vam biti teže. Kada nekoga sa Aspergerovim sindromom izvučete iz defanzivnog stava, sve što nadalje budu učili i radili biće daleko lakše. Postaju prijemčiviji, a anksioznost se smanjuje.
#6 Ne usredsređujte se isključivo na savladavanje socijalnih veština (senzorni elementi su važniji)
Ovo ide udruženo sa #3. Kada ste usredsređeni samo na izvršne funkcije i socijalne veštine, propuštate najefektivniji deo podrške za nekoga sa Aspergerovim sindromom. Držanje sigurnog prostora, gde osoba može da se suoči sa emocijama i senzacijama, omogućuje prelaz iz zaštiti u poveži, što spontano vodi ka usvajanju socijalnih veština.
#5 Dijagnoza je manje važna od rešenja i stvarne podrške
Ne kažemo da uspostavljanje dijagnoze nije od pomoći. Jeste. Otvara ogroman broj vrata državnih i socijalnih usluga i omogućuje da imenujete stvari. A šta onda?
Koliko god je izazovno odgajati i podučavati dete iz spektra, uvek je izazovnije biti dete u spektru. Kada dete dobije dijagnozu, ništa o detetu se ne menja. Osim što imate više informacija i širi pristup uslugama.
Ako možete da birate izmrđu ulaganja svih napora da se dobije dijagnoza i rada sa detetom na izgrađivanju ljubavi i poverenja, uvek odaberite ovo drugo. Nemojte upasti u zamku, gde potraga za pravom dijagnozom odvlači svu vašu pažnju – što nije od pomoći za dete. Radite i jedno i drugo.
#4 Birajte bitke
Ne možete sve popraviti. Sigurno ne možete sve popraviti u isto vreme. Birajte bitke po čistoj nuždi, ili ćete biti preplavljeni i iznureni. Primer: a) bezbednosna pitanja, kao što je učestvovanje u saobraćaju – zaustaviću dete i kada moram da ga oborim na zemlju; b) sve što bih volela da bude po mome, ali možemo da pregovaramo dok ne iznađemo povoljno rešenje za oboje; c) teme na koje ću zaboraviti, jer nisu vredne svađe.
#3 Prvo sami sebi stavite masku za kiseonik
Uradite to pre nego što drugima ponudite pomoć. Zašto? Jer ćete se u suprotnom ugušiti. Drugim rečima, ako ne brinete o sebi, ne možete ni o drugima (ni o svojoj deci).
#2 Roditelji treba da rade koliko i deca
Ne radi se o tome da decu treba promeniti. Mnoga istraživanja pokazuju da način na koji se roditelji ponašaju utiče na ponašanje dece. Kada se dete suočava sa izazovom, roditelj na tome treba da radi koliko i samo dete. Šta kao roditelj možete da uradite da poboljšate sebe, da biste poboljšali i svoje dete?
#1 Nikada nije prekasno
Verujemo u transformativnu moć neuroplastičnosti. Pojednostavljeno rečeno, neuroplastičnost je sposobnost mozga da se menja i prilagođava. Ranije se smatralo da je s tim gotovo do pete godine, ali savremena nauka potvrđuje da se mozak prilagođava i menja celog života. To znači da osoba sa Aspergerovim sindromom uvek može da ovlada novim veštinama, da stiče nove navike i uverenja. Taj proces nikada ne prestaje.
IZVOR: https://www.aspergerexperts.com/family/the-10-most-important-things-to-remember-when-raising-someone-with-aspergers/
