Konferencija za štampu na kojoj su saopšteni rezultati istraživanja Centra za industrijske odnose iz Beograda na temu upotrebe informatičkih tehnologija u ostvarivanju jednakosti osoba sa invaliditetom u održana je u ponedeljak, 26. septembra 2016. u Hotelu Crystal u Beogradu.
Istraživanje je realizovano uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijala pitanja Republike Srbije, kao sastavni deo politike Vlade na kritičkom analiziranju pravnog i političkog okvira i društvene prakse unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. Šira društvena javnost nedovoljno je informisana o društvenom položaju i pravima osoba sa invaliditetom, uključujući i aspekt korišćenja informatičkih tehnologija – stoji u najavi konferencije na koju su pored medija pozvani predstavnici nevladinih organizacija, udruženja osoba sa invaliditetom i sindikata (svih onih koji su ujedno i doprineli ovom istraživanju).
Ispred istraživačkog tima, konferenciju je vodio dr Darko Marinković, profesor društveno-humanističkih nauka (sociologije, upravljanja krizama i konfliktima, etike, industrijskih odnosa) i direktor Centra za industrijske odnose, koji se bavi svim aspektima unapređivanja položaja sveta rada. Upravo u tom kontekstu Centar istražuje pitanja jednakih mogućnosti i zapošljivosti osoba sa invaliditetom. Uz prof. dr Darka Marinkovića, za sprovođenje istraživanja zaslužna je Bojana Vignjević, projekt menadžerka. Objektivni domet ovog projekta bio je da evidentira i na novi način otvori određena pitanja o unapređenju položaja osoba sa invaliditetom, kao i o mogućnostima, ulogama i funkcijama informatičkih tehnologija u tom procesu.
– Odnos drževne politike i društva prema osobama sa invaliditetom jedan je od lakmus papira opšteg stanja u društvu – istakao je dr Marinković.
Dr Marinković je objasnio da je tema po svojoj prirodi multidisciplinarna i da ostvarivanje radnih prava osoba sa invaliditetom sadrži (barem) dve ključne komponente: koncept ljudskih prava i jednakih mogućnosti, kao i ekonomski aspekt. Ulaganje u razvoj radnih sposobnosti, kao sigurnosne baze za dostojanstven i ekonomski nezavistan život, ima neizmernu važnost i sa psihološkog apsekta.
– Informatičke tehnologije su promenile svet, što je vidljiva i neosporna činjenica. Ta promena ujedno se manifestuje i na promenama na nivou individualnog ponašanja, stanja svesti, sistema ličnih i društvenih vrednosti. Kada govorimo u upotebi informatičkih tehnologija, ne govorimo samo o sedenju ispred kompjutera, korišćenju ofis paketa i internet pretrage. Važno je imati na umu sve mogućnosti informatičkih tehnologija sa stanovišta razvoja stvaralačkih sposobnosti ljudskog uma i ruku. U tom kontekstu trebalo bi gledati na mogućnosti za unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom. Međutim, napredak na ovom planu ne možemo očekivati ako ljudska prava u celini nisu razvijena. Bilo koji aspekt unapređivanja položaja osoba sa invaliditetom teško može da se ostvari izvan poboljšanja ukupnih mogućnosti položaja i prava zaposlenih. Informatičke tehnologije otvorile su niz novih izazova: ekspanzija sektora usluga, rada od kuće, projekata na određeno vreme. Fleksibilni oblici zapošljavanja danas se neretko zloupotrebljavaju, u smislu smanjivanja radnih i socijalni prava, kao i same zarade. Osobe sa invaliditetom posebno su izložene ovim rizicima. Zato je neophodno graditi funkcionalne mehanizme koji omogućuju osobama sa invaliditetom da razvijaju svoje stvaralačke i radne kapacitete – obrazložio je dr Marinković.
Istraživanje koje je sprovedno je pripremno, a korišćena je istraživačka metoda intervjua sa kvalifikovanim javnim mnjenjem. Upitinik je u osnovi obuhvatio nekoliko grupa pitanja: procena sopstvenog materijalno-socijalnog položaja, uslovi za razvoj, korišćenje informatičkih tehnologija (počevši od ukupnog stanja informatičke pismenosti).
Svi akteri projekta složni su u tome da mogućnosti informatičkih tehnologija nisu dovoljno iskorišćene i da je srž svakog problema uvek u predrasudama.
– Kada se raščisti pogrešna mentalna predstava, lako je krenuti u tehničku realizaciju – zaključuje dr Marinković.
Izvod iz istraživanja
Neki od odgovora ispitanika na pitanje o tri najveća problema osoba sa invaliditetom:
- niska stopa zapošljavanja i neprilagođenost poslova njihovoj radnoj sposobnosti;
- nemogućnost stupanja u stalni radni odnos (diskriminacija na osnovu invaliditeta);
- nezainteresovanost poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
- nedostatak adekvatnih poslova za osobe sa invaliditetom;
- manje plate u odnosu na većinsku populaciju;
- arhitektonske barijere kao prepreka obrazovanju;
- nedovoljna informisanost
- ………………………………
Više od polovine ispitanika smatra da informatičke tehnologije u velikoj meri mogu da doprinesu ostvarivanju jednakosti osoba sa invaliditetom. Neki od mogućih predloga mera da bi se to ostvarilo:
- osavremenjena upotreba informatičkih tehnologija i prilagođavanje mogućnostima osoba sa invaliditetom;
- izdvajanje sredstava za pružanje usluge ličnog pratioca u obrazovnom sistemu;
- pravo na rad od kuće;
- smanjenje arhitektonskih barijera;
- poboljšanje umreženosti i komunikacije između osoba sa invaliditetom i funkcionera koji odlučuju o njihovoj društvenoj poziciji;
- bolja informisanost opšte populacije i izgradnja solidarnosti…
Uz istraživanje data je i studija slučaja preduzeća DES Novi Sad. DES je preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju, osposobljavanje za rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i osoba sa oštećenjem sluha, sa statusom preduzeća od posebnog društvenog interesa. Studija slučaja data je kao primer dobrog iskustva socijalnog preduzetništva, sa idejom da dobri primeru podstiču još dobrih primera.
