Elajza Sags je postigla nezamislivo u Americi XIX veka: kao obojena žena s invaliditetom stekla je obrazovanje.
O njenom životu nema mnogo podataka. Najviše možemo da saznamo o njoj iz njene knjige Shadow and Sunchine [Senka i sjaj sunca].
Rođena je 11. decembra 1867. godine u Ilinoisu kao četvrta ćerka nekadašnjih robova Džejmsa i Melinde Sags. Četiri meseca nakon njenog rođenja otkriveno je da ima krhke kosti kada je doživela prvu seriju fraktura. Čini se da je Elajza imala teži oblik osteogenesis imperfecta jer je i najmanji pokret izazivao lom njenih kostiju, a što se tada nazivalo “ekstremni slučaj rahitisa”. Bolest joj je onemogućivala hodanje i zaustavila je njen rast. Kao odrasla osoba, težila je svega 23 kg i bila visoko oko 84 cm. Zbog bolesti, Elajza nije mogla da se igra sa vršnjacima, ali je bila u stanju da ostvari jednu stvar – da pohađa školu i stekne obrazovanje.
Nakon emancipacije, njen otac je postao sveštenik u Metodističkoj crkvi i godine 1886, preselio je svoju porodicu u Orleans u Nebraski, gde su njegova deca mogla da se obrazuju u Metodističkoj bogosloviji. Da bi Elajza mogla da uči zajedno sa ostalom decom njenih godina, majka ili sestra Kejte su je nosile uz stepenice u učionicu i posle časova dolazile po nju i vraćale kući. Za obojenu deca sa fizičkim invaliditetom kao što je Elajza bilo je sasvim neobično da steknu obrazovanje u vreme posle Građanskog rata u Americi. Stečeno obrazovanje je veliki Elajzin podvig.
Obrazovanje je pružilo Elajzi priliku da napiše knjigu o istoriji svoje porodice, svom odrastanju i životu sa osteogenesis imeprfecta. Njena knjiga Shadow and Sunshine objavljena je 1906. godine i uključuje četiri poglavlja, od autobiografskog „Skica Elajze“ do „Prizori iz ropstva“ zasnovanog na sećanjima njene majke. Poslednje poglavlje u njenoj knjizi „Prizori iz ropstva“ sastoji se od niza anegdota o okrutnosti i teškoćama ropstva. Ove priče je Elajzi prvobitno ispričala njena majka, a ona ih je objavila kao dokaz strahota koje je robovlasnički sistem dozvoljavao. Uključeni su opisi poniženja koje trpe robovi na licitaciji i bol prisilnog odvajanja od porodice koji često prati prodaju robova novim gospodarima. Najšokantnija anegdota opisuje ženu koju, nakon emancipacije, ženi mlađi muškarac, da bi se kasnije saznalo da je on njen sin koji je kao dete prodat drugom gospodaru.
Elajza je javno ispovedala svoju hrišćansku veru i podržavala je misionarski rad u Africi i pokret trezvenosti. „Da sam bila jaka i zdrava kao druga deca… možda ne bih spoznala Boga. Možda sada ne bih tragala za zadovoljstvima sveta„. Zbog svoje vere, Elajza je naročito odbacivala sugestije da zaradi novac prikazujući sebe kao kuriozitet (što je u to vreme bila uobičajena opcija za obojene ljude s invaliditetom): „Za mene nikada nije predstavljalo iskušenje da učestvujem u predstavama ili izlažem sebe u muzeju zbog novca… takva mesta nisu za mene. Bog želi da živim za njega, a to ne mogu činiti tamo. Moram da budem odvojena od sveta.“
U pratnji svoje sestre Kejt, Elajza je prisustvovala raznim skupovima, uključujući i konferenciju pokreta trezvenosti, crkvene službe i sastanke u kampovima na kojima je govorila o svom životu, svojim patnjama i posvećenosti hrišćanstvu.
Elajza Sags umrla je 29. januara 1908. godine i sahranjena je na groblju u Orleansu.
Priredila: Veronika Mitro
Izvori: