Za većinu umetnika, poigravanje u okvirima sopstvenog zanata usamljenička je radnja koja stvara radost i doživljaj kreativnosti. Za Anu Abot, umetnost nije samo mogućnost da podeli talenat, već je to i posao u procvatu.
Ana ima 54 godine i živi u Torontu, okružena platnima i tablama, tubama i teglicama sa akrilnim bojama u stanu koji je istovremeno i životni prostor i umetnički studio.
– Volim slikarstvo – kaže Ana. – Odvodi me u drugu dimenziju gde mogu da budem usredsređena na zaboravljane svega. I briljantan je osećaj stvarati nešto lepo.
Ana ima spastičnu cerebralnu paralizu, koja prouzrokuje nekontrolisane pokrete tela i ograničene mogućnosti upotrebe ruku. Korisnica je električnih kolica, koristi usluge nekoliko personalnih asistenata i komunicira pomoću kompjutera na kome tipka svoje misli, komentare i odgovore. Slikarstvo je njen poziv za ceo život. Njene neverovatno kompleksne slike urađene su kažiprstom desne ruke.
Ana nikada nije dozvolila da je zaustavi činjenica da je nešto teško. Trenutno učestvuje na nekoliko izložbi, prodaje umetničke radove, kao i proizvode koji su ukrašeni njenim ilustracijama. Često izrađuje slike po porudžbini.
– S godinama sam naučila da ostanem stabilna koliko god je moguće – kaže. – To može biti teško zbog spastičnosti. Ali je to nešto što sam naučila vremenom.
KREATIVNO ODRASTANJE
Ana je odrastala u gradiću južno od Toronta u veoma prisnoj porodici. Kada je napunila oko godinu dana, njena majka je primetila da beba još uvek ne sedi samostalno, kao što je bio slučaj sa starijim detetom. Objašnjenje je došlo u vidu dijagnoze: cerebralna paraliza.
Anini roditelji uložili su mnogo truda da pronađu aktivnosti u koje bi mogli da uključe i, kada je imala oko tri godine, boje su se pojavile u njihovom domu. Slikanje je naprosto obuzimalo Anu i u narednih nekoliko godina, razvila je svoj talenat i nastavila da radi na usavršavanju svojih sposobnosti. Takođe je stekla formalno obrazovanje, prvo u školi za decu sa posebnim potrebama, a onda je pohađala državnu školu u svom gradiću. Posle srednje škole upisala je koledž gde su joj glavni predmeti bili pisanje i poslovanje – što će joj koristiti kada počne da prodaje svoje radove.
Njen rad zadobio je pažnju javnosti naročito kada je počela da pravi slike životinja. Zašto od svoje umetnosti ne bi napravila posao?
– Imam vebsajt http://www.annekabbott.com i veoma aktivno blogujem o svojoj umetnosti i životu. Naporno sam radila da bih stekla mogućnost da izložim svoje radove u javnosti.
Otvorila je prodajno mesto u popularnoj ulici gde mnoge zanatlije i umetnici prodaju svoje radove. Ljudi bi navraćali i komentarisali njen rad, a nedugo zatim su vlasnici kućnih ljubimaca – naročito oni koji su imali mačke – počeli da poručuju slike svojih krznenih ljubimaca.
– Donosili su mi fotografiju po kojoj bih radila sliku.
Na Aninom sajtu u ponudi su i čestitke, šolje i majice sa printom njenih radova.
Većinu svog vremena Ana provodi za platnom, smišljajući nove načine da prikaže mačke i pse, cveće, kao i apstraktne koncepte umetnosti. Trenutno su slike mačaka najpopularnije.
NOVE ASPIRACIJE
Jedan od aktuelnih projekata na kome Ana radi je knjiga o značaju mogućnosti izbora personalnog asistenta. Inspirisana je lošim iskustvima kroz koja je prošla sa bivšim asistentima.
– Želela sam da napišem knjigu kako bi ljudi mogli da preuzmu kontrolu – objasnila je.
Ana trenutno ima asistente koje je sama odabrala i odgovorna je za njihove dnevne rasporede, izostanke i zamene smena, kao i za sva druga pitanja koja se tiču upravljanja zaposlenima.
Drugi njen planirani projekat je izložba radova koji se bave procesom žaljenja – nečim što joj je trenutno veoma blisko, jer je pre nekoliko godina ostala bez roditelja. Kako je umetnost bila važan aspekt njenog oporavka i procesa isceljenja, to je nešto što bi htela da podeli.
– Takva izložba mogla bi da pomogne ljudima. Još uvek žalim za svojom majkom i mislim da bi moja izložba pomogla drugima koji su u žalosti, da uvide da nisu sami.
Iako Ana ne veruje da osobe sa invaliditetom imaju dovoljno prilika da se oprobaju u biznisu: – Definitivno nemaju i to jeste užasno – ali to ipak nije razlog da se ne nastavi sa ostvarivanjem kreativnog ili poslovnog cilja. Iz ličnog iskustva, Ana ističe kako je imala sreće da ne nailazi na mnogo onih koji bi je bojkotovali ili sumnjali u njene sposobnosti da bude zaposlena umetnica.
– Svi koji me poznaju, znaju koliko sam odlučna.
Ana ima veoma važan savet za ljude sa invaliditetom koji teže kreativnom životu, hoće da započnu sopstveni posao ili da žive svoju strast…:
– Kažem im da idu za tim osećajem. Ni ne znaš šta sve možeš, dok to ne probaš!
Sama kaže da je njena priča pozitivan primer da osobe sa invaliditetom mogu da žive celovitim životima i da je svaki dan prilika da se nemoguće preinači u moguće.
– Moja životna filozofija je: radi sve što možeš da bi uživala. Ne dozvoli da te išta obeshrabri.
Tekst prevela Marijana Čanak
Izvor: http://cerebralpalsy.org/inspiration/artists/anne-abbott/
