Francuska vlada je već nekoliko puta osuđena za nespremnost da se brine o osobama sa invaliditetom. Svaki put, scenario je isti: sudija priznaje propust vlade i osuđuje je da plati kaznu i odštetu porodicama… I tu se priča završava. Zakonodavna vlast ne može naterati administraciju da nađe rešenje za preuzimanje brige o osobama. Jedino postojeće pravosudno sredstvo je vanredni sudski postupak za maloletnike u slučaju neposredne opasnosti. To je ono što su u jesen 2013. godine pokušali roditelji Amelije Loket, mlade žene sa teškim invaliditetom bez ikakvog rešenja za stanovanje i negu. Ovaj slučaj je, u to vreme, izazvao javne glassine, hranio nade drugih porodica i prisilio francusku vladu da reaguje (barem donekle).
Zatim je osam slučajeva predstavljeno sudijama. Veoma je teško za porodice da skupe hrabrost za akciju… – ističe advokatkinja Sara Febrinon-Piže koja je branil njihove slučajeve pred Upravnim sudom u Parizu. Na početku, imala je približno 50 predmeta na svom stolu, od kojih je samo osam stiglo pred sud. U sedam od osam slučajeva, francuska vlada je osuđena da plati obeštećenje od 13.000 i 70.000 evra, u zavisnosti od toga da li je viđen kao slučaj nematerijalne štete za dete lišeno prava da pohađa školu ili finansijska šteta, jer je jedan od roditelja bio obavezan da napusti svoj posao, ili nematerijalna šteta po osnovu fizičkog daljine, kada je jedina institucija koja može biti prihvatljiva … u Belgiji.
Godinama je Francuska slala svoje građane sa invaliditetom u Belgiju. Ovu vrstu nasilnog proterivanja, posepno primenjivanu na odrasle osoba, osudio je list Liberation. Problemi su malo drugačiji za decu: pojedini roditelji se sami odlučuju za Belgiju, jer predlaže metode obrazovanja koji još uvek ne postoje u Francuskoj, posebno za decu sa autizmom. U dva od osam slučajeva, Upravni sud je odlučio da uzrok problema nije činjenica da su ljudi zbrinuti u Belgiji, nego geografska udaljenost…
Sežonel Nejvil, francuska sekretarka za ravnopravost osoba sa invaliditetom, uveravala je Liberation da se francuska vlada neće žaliti na presudu: Francuska mora da prizna istorijsko kašnjenje u brizi o osobama sa autizmom, tako da uopšte nisam iznenađena odlukom sudije. Zatim je insistirala na značajnim naporima koji su preduzeti: treći plan za osobe sa autizmom najavljuje stvaranje 3.400 dodatnih mesta za decu i odrasle.
Advokatkinja Sara Febrinon-Piže priznaje izvesnu ogorčenost. Mogla sam da čestitam sebi na tome što sam dobila ove slučajeve, ali za mene, to je priličan neuspeh… Ova deca su i dalje ostavljena bez rešenja, tužba traje približno godinu dana, i za to vreme situacija dece se nije nimalo popravila. Ona takođe dovodi u pitanje iznose koje porota pretpostavlja. Porota procenjuje da gubitak jedne školske godine vredi 10.000 evra. Želim da u svom sledećem usmenom izlaganju otkrijem da je opasnost u tome što država plaća odštetu samo onima koji imaju hrabrosti da se bore za svoja prava, i ništa drugo se neće desiti.
U svom najnovijem izveštaju, komesar EU za ljudska prava zamerio je Francuskoj vladi uskraćivanje školskog obrazovanja za, procenjuje se, 20.000 dece sa invaliditetom. Dovoljno materijala za mnogo više potencijalnih sudskih sporova.
Tekst prevela Veronika Mitro
Izvor: Disabled French Alone – or Sent to Belgium, ENIL NEWS, 28/7/2015