U poslednjih 200 godina razvijeni su različiti sistemi za taktilno pisanje i čitanje. Najčešće se standardno pismo učilo uz pomoć drvenih slova ili slova od žice. Postojeći sistem samo je prilagođen osobama sa oštećenjem vida, a kreiranje nekog potpuno novog sistema, koji se ne bi zasnivao na iskustvima osoba koje vide, doživljavano je kao način razdvajanja i izolacije. Takođe se smatralo da taj dodatni zahtev u obrazovanju osoba sa oštećenjem vida otežava obuku i iznalaženje odgovarajućih učitelja…
LUJ BRAJ
Šest tačaka. Šest različito raspoređenih ispupčenja. Rasprostranjeni po stranici kao sazvežđa. Brojevi, slova, reči. Tvorac tog sistema je dvanaestogodišnji Francuz, Luj Braj. Njegov rad zauvek je promenio svet čitanja i pisanja.
Luj Braj rođen je u malom mestu nadomak Pariza, 4. januara 1809. godine. Potpuno oštećenje vida stekao je kao trogodišnji dečak. Igrajući se u zanatskoj radionici svog oca, povredio je oko šilom. Rana se inficirala, a infekcija je zahvatila oba oka. Luj je ubrzo potpuno oslepeo.
Bilo je potrebno iznaći nove metode za njegovo obrazovanje, jer Luj nije mogao savladati celokupno gradivo oslanjajući se samo na slušanje. U školi se pokazao kao neverovatno kreativan i vešt, sa dubokim samopouzdanjem za sopstvene sposobnosti. Njegova prva ljubav bila je muzika, što će ujedno postati i pouzdan izvor prihoda. Još kao dečak Braj je naučio da svira violončelo i orgulje, a potom je kao vrstan orguljaš svirao u crkvama širom Pariza. Brajevo odrastanje poprima novi tok kada je kao desetogodišnjak dobio stipendiju Kraljevskog instituta za slepe iz Pariza. Otkrio je da čak i tamo većina nastavnika samo priča lekcije. U biblioteci je bilo četrnaest ogromnih knjiga sa ispupčenim slovima – veoma teških za čitanje. A Braj je bio nestrpljiv…
Godine 1821. bivši vojnik Šarl Barbije (Charles Barbier) posetio je Kraljevski institut, entuzijastičan da podeli svoje otkriće koje je nazvao noćno pisanje. Bio je to sistem pisanja nastao u ratne svrhe. Čitanje ispisanih poruka u mračnim rovovima pod svetlom šibice bilo je visokorizična radnja, jer lako može da otkrije pozicije neprijateljskoj strajni. Zbog toga je Barbije osmislio sistem od 12 ispupčenih tačaka za pisanje poverljivih informacija koje se mogu čitati vrhovima prstiju. Pokazalo se da je taj metod odviše komplikovan za obične vojnike, ali Luj Braj mislio je drugačije. Vojni kod bio je lakši za čitanje od gigantskih ispupčenih slova u školskoj biblioteci. Ipak, trebalo je i dalje mnogo prostora za ispisivanje samo jednog znaka, a na jednu stranicu mogle su stati najviše dve rečenice. Za nepune tri godine Braj je pojednostavio i usavršio Barbijeov sistem svodeći 12 na 6 tačaka, što je znatno ubrzavalo čitanje. Svoje letnje raspuste provodio je zadubljen u usavršavanje sistema, sedeći ponovo u očevoj radionici i ispisujući tačke istim onim šilom…
Jedan Brajev znak sastoji se od šest tačaka raspoređenih u dve paralelne kolone od po tri tačke. Korišćenje jedne ili više od ovih šest tačaka omogućuje 64 kombinacije. Godine 1829. Braj je objavio prvu knjigu na svom pismu: Metod za pisanje reči, muzike i višeglasja uz pomoć tačaka. Naredne godine posvetio je kreiranju i dodavanju matematičkih i muzičkih simbola. Pošto je javnost bila skeptična, Brajevo pismo učilo se samoinicijativno i samostalno. Čak je i na Kraljevskom institutu, gde je Luj Braj maturirao i predavao, njegov sistem čitanja i pisanja usvojen tek nakon njegove smrti. Od druge polovine 19. veka Brajevo pismo rasprostranjeno je svuda u svetu i danas teško da postoji tačka na zemlji gde Brajev sistem nije zastupljen.
Braj nije osmislio novi jezik. Brajevo pismo postoji za gotovo svaki jezik na svetu, a matematika, informatika i muzika razvile su sopstvene Brajeve sisteme.
U Brajevu čast, januar je mesec pismenosti za osobe sa delimičnim ili potpunim oštećenjem vida.
Postoji Brajevo pismo za stopala – pomaže u raspoznavanju opasnih zona na ulicama.
Ima nekoliko različitih verzija Brajevog pisma, odnosno, postoje tri nivoa njegove upotrebe. Prvi, početni nivo sastoji se od standardnih slova alfabeta i znakova interpunkcije. Na drugom nivou koriste se skraćenice zahvaljujući kojima se štedi prostor, jer na Brajevu stranicu staje manja količina teksta. Knjige, znaci na javnim mestima, jelovnici u restoranima i većina materijala pisana je na ovaj način. Treći nivo koristi se jedino u privatnim prepiskama, dnevnicima i ličnim zabeleškama. To je zapravo stenografsko pisanje (svaka reč svedena je na nekoliko slova).
DRUGI PARALELNI SISTEMI
[PRE, POSLE I OKO BRAJA]
BOSTONSKA LINIJA
U vreme kada nije postojao nikakav medijum koji bi omogućio čitanje osobama sa oštećenjem vida, Semjuel Gridli Hav (Samuel Gridley Howe) napravio je sistem pojednostavljenog reljefnog alfabeta bez velikih slova. Tip ovih ćoškastih ispupčenih slova nazvan je bostonska linija. Prva knjiga štampana na ovaj način objavljena je 1834, a sistem je upotrebljavan u narednih pola veka širom američkog kontinenta.
NJUJORŠKA TAČKA
Vilijam Bel Vejt (William Bell Wait) osmislio je sistem zasnovan na tačkama. Jedan karakter sačinjavale su dve uspravne i jedna, dve ili tri polegnute tačke. Vejt je podučavao ovom pismu učenike Instituta za slepe u Njujorku a takođe je patentirao kleidograf – mašinu za pisanje sistemom njujorške tačke. Pismo je živelo do kraja 19. veka.
MUN
Britanac Vilijam Mun (William Moon) osmislio je je sistem ispupčenih formi gde su karakteri prilično glomazni i više od polovine slova je slično štapmanim ekvivalentima. Mun odgovara osobama koje su kasnije u životu ostale bez vida i(li) imaju manje razvijeno čulo dodira. Mun danas mogu da prave kompjuterski programi, a neke Mun-fontove moguće je pronaći i na Internetu.
FISHBURN
Taktilni alfabet nastao 1972. godine. Znatno je veći od Brajevog pisma i upotrebljava se za ispisivanje etiketa na različitim proizvodima i uređajima, nije za literarne svrhe.
TAK-TAJL
Standardni Brajev karakter je uvek iste veličine: 0.3 cm širine i 0.6 cm visine, što znači da je i džambo Braj još uvek mali i ne odgovara osobama sa motornim invaliditetima. Da bi Brajevo pismo učinio pristupačnim osobama sa više invaliditeta, Kevin Marfi (Kevin Murphy) osmislio je tak-tajl – nešto nalik lego kockicama sa Brajevim tačkama na svakoj. Tak-tajl se često koristi za učenje Brajevog pisma, a od ovih pločica moguće je napraviti i tastaturu za kompjuter. Postoje posebni setovi pločica za matematiku i muziku.
KOBRA
KOBRA je Brajev sistem od osam tačaka, unutar koga su jednokarakterni znaci za mala i velika slova, brojevi, znaci interpunkcije, matematički simboli i simboli iz stranih jezika.
Početkom 20. veka široka upotreba različitih taktilnih sistema, neslaganja oko toga koji sistem je najpogodniji, najjednostavniji i najefikasniji, najzad je rezultiralo takozvanim ratom tačaka među edukatorima sa engleskog govornog područja. Brajev sistem – drugi nivo sistema skraćenica – najšire je primenjivan i standardizovan 1932. Kako se poslednjih godina uzimaju u obzir i potrebe osoba sa više invaliditeta, koristi se i Braj bez skraćenica, kao i njegovi veći formati, zatim reljefna slova, Mun i tak-tajl. Usvajanje standardnog Braja omogućilo je taktilnim čitaocima pristup raznovrsnom štivu i dosledan kvalitet edukativnog iskustva. Ipak, imperativ pismenosti koja treba da je dostupna svima, proširuje definiciju taktilnog čitanja i zahteva upotrebu različitih sredstava i formata.
Tekst pripremila Marijana Čanak
IZVORI:
http://braillebug.afb.org/louis_braille_bio.asp
http://www.his.com/~pshapiro/braille.html
http://blindreaders.info/brailnfo.html
https://www.tsbvi.edu/seehear/spring06/history.htm
http://www.omniglot.com/writing/moon.htm
