Helen Adams Keler (27. juni 1882. Alabama, SAD – 1. juni 1968. Konektikat, SAD), svetski priznata i poštovana aktivistkinja, predavačica i novinarka, je snažan primer kako odlučnost, naporan rad i mašta mogu dovesti pojedinku do trijumfa nad preprekama.
Detinjstvo
Helen Keler je prva od dve kćeri Katarine Adams Keler i Artura H. Kelera. Helen je imala i dva starija polubrata. Porodica nije bila naročito bogata. Živeli su od prihoda koje su ostvarivali od svoje plantaže pamuka. Helen Keler je rođena bez oštećenja i već sa šest meseci je progovorila i u prvoj godini prohodala. Kada je imala osamnaest meseci ozbiljno se razbolela. Porodični lekar postavio je dijagnozu “moždana groznica”, a današnji stručnjaci pretpostavljaju da se radilo o meningitisu ili encefalitisu. Od posledica bolesti Helen je u potpunosti izgubila vid, sluh i moć govora. Tokom detinjstva Helen i njena drugarica razvile su vrstu znakovnog jezika i do Helenine sedme godine izmislile vise od 60 znakova kojima su međusobno komunicirale.
Tokom odrastanja Helen se ponašala sve neobuzdanije. Vrištala bi i šutirala stvari kada je bila ljuta i nekontrolisano bi se kikotala kada je bila srećna. Mnogi rođaci su smatrali da bi Helen trebalo institucionalizovati. Tražeći način da pomognu svojoj kćerki, njeni roditelji su došli do En Salivan, perspektivne mlade stručnjakinje koja je upravo diplomirala na Perkins institutu za slepe u Bostonu. Tako je počeo 49-godišnji odnos između profesorke i učenice. Uz En, Helen je naučila znakovni jezik i osnažila se sa formalno obrazovanje.
Formalno obrazovanje
Godine 1890. Helen je počela sa govornim vežbama u Školi za osobe oštećenog sluha “Horace Mann” u Bostonu. Od 1894. do 1896. godine pohađala je Školu za osobe oštećenog sluha “Wright-Humason” u Njujorku, gde je radila na unapređenju svojih komunikacijskih veština i učila redovne školske predmete. Godine 1896. upisala je pripremnu školu za žene (Cambridge School for Young Ladies). Kada je njena priča postala dostupna javnosti, Helen je počela da upoznaje poznate i uticajne ljude. Jedan od njih bio je slavni pisac Mark Tven, koji je bio impresioniran Helen i oni su postali dobri prijatelji. Tven je upoznao Helen sa svojim uticajnim prijateljem Henrijem H. Rodžersom, izvršnim direktorom kompanije Standard Oil. Rodžers je u toj meri bio oduševljen Heleninim talentom i odlučnošću da je pristao da plati njenu školarinu na Redklif koledžu. Helen je diplomirala 1904. godine i tako postala prva žena sa oštećenim vidom i sluhom koja je diplomirala na Redklifu. Helen je tada već vladala različitim metodama komuniciranja, uključujući čitanje sa usana dodirom (touch-lip reading), Brajevo pismo, govor, desetoprstno kucanje, znakovni jezik. Uz pomoć En Salivan i Džona Mejsija Helen Keler je napisala svoju prvu knjigu Priča mog života (The Story of My Life) u kojoj opisuje svoj preobražaj od detinjstva do dvadesetjednogodišnje studentkinje.
Društveni aktivizam
Nakon diplomiranja, Helen je želela da nauči više o svetu i iznađe načine da unapredi živote drugih. Helen se učlanila u Socijalističku partiju i između 1909. i 1921. godine napisala je više članaka o socijalizmu pod naslovom ‘U mraku’ i podržala Eugena Debsa, predsedničkog kandidata Socijalističke partije.
Vesti o njenoj životnoj priči proširile su se izvan Masačusetsa i Nove Engleske. Postala je poznata i slavna ličnost, predavačica koja razmenjuje svoja iskustva sa drugima i radi u ime osoba sa invaliditetom. Tokom prve polovine XX veka, Helen se bavila društvenim i političkim pitanjima, uključujući borbu žena za pravo glasa, pacifizam i kontrolu rađanja. Svedočila je pred Kongresom zalažući se zdušno za poboljšanje položaja osoba sa oštećenim vidom.
Godine 1915. Helen Keler je sa Džordžom Keslerom osnovala Međunarodno udruženje za borbu protiv uzroka i posledica slepila i neuhranjenosti. Godine 1920, pomogla je osnivanje Američke unije za građanske slobode (the American Civil Liberties Union). Pored toga, učestvovala je i u brojnim kampanjama drugih udruženja (the American Federation for the Blind, the Permanent Blind War Relief Fund kasnije nazvan the American Braille Press).
Godine 1946. Helen je imenovana za savetnicu za međunarodne odnose u Američkoj fondaciji za slepe. Između 1946. i 1957. godine boravila je u preko 35 zemalja na pet kontinenata. Svojim brojnim predavanjima i nastupima Helen Keler je bila inspiracija i podsticaj za milione ljudi.
Helen Keler su dodeljena mnoga priznanja, uključujući Medalju za posebne zasluge Teodora Ruzvelta 1936. godine, Predsednički orden slobode 1964. godine i izbor u Hol slavnih žena 1965. godine. Uz to, Helen Keler je dobitnica počasnih doktorata univerziteta Templ (SAD), Harvard (SAD), Glazgov (Škotska), Berlin (Nemačka), Delhi (Indija) i Vitvatersrand u Johanesburgu (Južnoafrička Republika).
Tekst biografije Helen Keler sačinila je Veronika Mitro na osnovu dužeg teksta na engleskom jeziku koji je dostupan na http://www.biography.com/people/helen-keller-9361967
