Kada stavim olovku na papir, znam gde ću početi, ali nemam pojma gde ću završiti. Moji radovi su više kao performans, nego što su kopija stvarnog života.
Aleksandro Palombo je savremeni umetnik i aktivista koji modifikuje kulturne ikone u glasnike aktivističkih poruka. Dobro poznate likove iz animiranih filmova i crtanih serija Palombo reinterpretira i izmešta u problematične, (o)spor(ava)ne i skrajnute kontekste savremenog društva. Tako nastaju serije idejno objedinjenih crteža sa jednoglasnim porukama protiv diskriminacije, femicida, rasizma… Remećenjem ustaljene slike na kakvu smo navikli, društveni problem koji nas se naizgled uopšte ne tiče – postaje dominantan, neizbežan i poznat. Palombovi radovi su kampanje koje pozivaju na konkretnu (re)akciju.
DIZNIJEVE PRINCEZE SA INVALIDITETOM
Da li nas još volite?
Pre nekoliko godina Palombo se suočio sa retkim oblikom karcinoma i nakon hirurških intervencija, neki delovi njegovog tela zahvaćeni su paralizom. Sada sam osoba sa invaliditetom i svakodnevno se nosim sa različitim oblicima diskriminacije. Hteo sam da uradim serijal crteža koji ukazuje na naše prisustvo u svetu – objašnjava umetnik. Jeste li ikada videli protagonistu sa invaliditetom u nekom Diznijevom filmu? Naravno da niste, jer invaliditet ne odgovara Diznijevim standardima! (Da li tu ipak ubrajamo Kvazimoda (zvonara Bogorodičine crkve u Parizu) i, ako ne svih sedam, onda makar Tupka među Snežaninim patuljcima?)
Snežana (voćožderka divovskog rasta u (vanbračnoj) zajednici sa sedmoricom), Pepeljuga (princeza skraćenog stopala), Mulan (princeza ratnik/ca), Jasmin (odbegla za kralja lopova), Pokahontas, Bela (Lepotica i zver), Aurora (lepotica sa poremećajem spavanja), Ariel (riba koja je trampila glas za par ljudskih nogu) – koja ste od njih?
Snežana u kolicima (ispred nepristupačnog dvorca), Pokahontas na štakama, Pepeljugina proteza po meri staklene cipelice, Mulan bez obe ruke i jednog stopala, Ariel – Mala Sirena u kolicima (kako bi se inače i kretala na kopnu?)… Reinterpretirane, ponovo izmišljene, nadograđene (vidljivim) invaliditetom. Pravi kontrast Diznijevim klasicima?
Aktivisti/kinje za prava osoba sa invaliditetom kažu da su Diznijeve princeze od pomoći u podizanju svesti o životu sa invaliditetom i, još konkretnije, u prihvatanju amputacije. Nekada Diznijeve, sada Palombove princeze izazivaju konvencionalno shvatanje lepote i postavljaju drugačije uzore devojčicama (sa invaliditetom). Možda mogu da posluže i kao podstrek roditeljima da sa decom (bar ponekad) porazgovaraju o invalidnosti.
KUKAVICA
Kakav si ti to muškarac?
Na hiljade žena širom sveta ubijeno je svake godine. Femicid je apsolutno neprihvatljivo društveno pitanje. Kao muškarac, osećam se osramoćenim zbog nasilnog ponašanja prema ženama. Nasilnici nisu muškarci nego kukavice. Na pravim muškarcima ostaje da im se suprotstave i da ih proteraju. – Palombo objašnjava čime je motivisan serijal crteža koji prikazuje lica koja su nam svima poznata, ali u nešto drugačijem izdanju.
Mardž Simpson, Oliva, Vilma Flinston, Pepeljuga, Snežana, Ariel, princeza Jasmin, Vonder Vuman u situacijama porodičnog nasilja. Birajući (animirane) porodice sa kojima smo verovatno (bar nekad) podelili večeru ispred malog ekrana, animirane heroine (žene) o čijim avanturama smo čitali, Palombo nam prikazuje ljude za koje mislimo da ih poznajemo… I stavlja nam do znanja da je porodično nasilje deo svačije (pa i naše) stvarnosti… koliko god se trudili da ostanemo ušuškani u bajkovitoj diznijevskoj mask(arad)i.
Tekst pripremila Marijana Čanak
