Osmi mart iz ugla Marije Vrebalov Đorđević: Snaga da se izborimo za sebe

Posted on by Redakcija
Ilustracija: Cerys Knighton

Svaki dan je moj dan. Ženski, suptilan, snažan u emocijama, pun raznih odluka, tih, razigran, nekada mračan, lepršav, tužan, svakakav. Svaki dan je pun svesnosti o razlikama, o različitim razikama. Polnim, pravnim, materijalnim, emotivnim, estetskim. Koliko je raznovrstan svet u kom živimo i koliko je divan, a mi, ljudi, i muškarci i žene, povređujemo jedni druge, obezvređujemo jedni druge, umanjujemo se, optužujemo se, ne prihvatamo se, radimo razne stvari da zataškamo sopstvene nesigurnosti, strahove, surovosti.

Nežnost i blagost su za mene dva vrhunska kvaliteta, ali su među ljudima potisnuta strahom da se ne protumače kao slabost, jer ako si slab, ne možeš da opstaneš u svetu surovih, grubih i silovitih.

Naša ženska snaga da se izborimo za sebe u svetu slabih drugih, koji su svoju moć stvarali poništavajući pravu, istinsku snagu, za mene je to simbolika Osmog marta. Taj dan simboliše najsnažniju snagu najnežnijih, svesnih, hrabrih, sposobnih, jednakih bića – žena.

Ja verujem u jednakost, ali je često ne vidim, ja verujem u pravdu ali je često ne osetim, ja verujem u istinu koja kaže da jesmo svi isti, ali se često ona iskrade iz ključnih svakodnevnih realnih životnih situacija.

Biti žena, žena sa invaliditetom, roditelj, supruga, u okruženju u kom živimo je veoma teška i zahtevna misija. Stalno na zadatku, bez opuštanja. Osećaj da sve mora da se zasluži ili odsluži je poražavajući.

Za mene je Osmi mart utočište. Dan u kom sam posebno svesna da vrede sve borbe za jednakost, sve ispisane priče naših ženskih predaka, životi i iskustva mojih prababa, mojih baka, mame.

I ne znam šta bih vam pričala dalje, zvuči nelogično, ali sam se zaglavila u rasplinjavanju misli o svim temama, jer su sve povezane, jer su i kontradiktornosti uvezane, jer da bi postojalo jedno, mora da postoji i ono drugo. Dolaze mi teme o našoj seksualnosti, o zloupotrebi sopstvenog tela, o nasilju i zlostavljanju, o vaspitanju, o prostituciji, o obrazovanju, o pristajanju, o prisiljavanju.

I tako zaglavljena, ne znam kako svet postaje bolje mesto. Možda tako što ja postajem bolja osoba. I svako od nas. Tako što se dobri udruže, što su aktivni u pružanju podrške životu, ljudima kojima je podrška potrebna. I ne znam kako bih nekome sa druge planete objasnila šta predstavlja Osmi mart, ali bih verovatno, u duhu onoga šta za mene predstavlja, pružila podršku, dala pravo da se bude različit i štitila pravo na različitost…

Sigurno znam da je ženski aktivizam mnogo rasprostranjeniji od muškog, da su najugroženije žene sa najtežim iskustvima vrlo često najsvesnije i najspremnije da daju podršku, pomognu, prigrle, utople. Znam da sam tokom svog života u najtežim periodima najveću podršku dobijala, ne računajući moje sestre, tatu i maćehu, od žena, od aktivistkinja udruženih da svom silinom menjaju svet, prekidajući patnju i bol. Znam da moramo jedne druge da osnažujemo, da štitimo prava na izbor života koji želimo da živimo.

I nerado polarizujem i delim na muško ili žensko, jer svi smo mi ljudi i verujem u dobrotu svakog ponaosob i verujem da će nas ljubav izbaviti iz svake muke, ljudska ljubav, ne muška, ne ženska. Ljubav.

Marija Vrebalov Đorđević, Novi Sad, Srbija

Marija Vrebalov: Volim život

Zabeleške iz karantina Marije Vrebalov Đorđević: Život je da se živi, čak i u nezamislivo komplikovanim okolnostima

About the Author

Redakcija:

Leave A Response