Osnaživanje žena s invaliditetom za zagovaranje seksualnih i reproduktivnih prava u Valjevu

Posted on by Redakcija

U okviru projekta Izgradnja kapaciteta žena sa invaliditetom za zagovaranje njihovih seksualnih i reproduktivnih prava koji Organizacija … IZ KRUGA – VOJVODINA realizuje u pet gradova Srbije uz podršku Populacionog fonda Ujedninjenih nacija (UNFPA), tokom oktobra meseca održani su onlajn treninzi za grupu žena s invaliditetom iz Valjeva. Na treningu je učestvovalo 13 žena sa različitim vrstama invaliditeta (motornim i senzornim) starosne dobi od 32 do 60 godina. Sve su članice Društva za cerebralnu paralizu Valjevo. Ispred organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA treninge vode Miladinka Mijatović, socijalna radnica, i Ivana Zelić, koordinatorka SOS službe za žene s invaliditetom

Trening obuhvata spektar tematskih celina: vrste i modeli invaliditeta, jezik i terminologija, seksualna i reproduktivna prava i zdravlje žena sa invaliditetom, zakonski okvir, pojam pristupačnosti, univerzalni dizajn, veštine javnog zagovaranja, mapiranja prepreka i organizovanja javne akcije.

Učesnice treninga ne samo da uočavaju sveprisutnost medicinskog modela invalidnosti, nego su svesne i činjenice da se odgovornost za postojeće stanje prebacuje na same osobe s invaliditetom.

Mnogo je odgovornosti prebačeno na osobe sa invaliditetom i na njihove porodice. Društvo te prihvati tek kada postigneš neki uspeh.

(Marija, 40 godina, fizički invaliditet)

Žene s invaliditetom iz Valjeva seksualna prava definišu kao zadovoljavanje seksulanih potreba, nagona i prava na rađanje i stvaranje porodice. Reproduktivna prava razumevaju u pravcu samostalnog donošenja odluke da li žena želi da rađa i kada.

Kad se žena sa invaliditeom uda za muškarca bez invaliditeta, stav okoline je da je to sasvim dovoljno, da nema potrebe da se razmišlja o deci.

(Jelena, 40 godina, fizički invaliditet)

Svakodnevno su izložene mikroagresijama, jer od najbliže okoline i medicinskih profesionalaca dobijaju poruke da ne bi trebalo da rađaju, zato što dete možda neće biti zdravo, da ne mogu da mu pruže odgovarajaću negu, da ne mogu biti dovoljno dobre majke i supruge. Učesnice treninga procenjuju da muškarci sa invaliditetom lakše stupaju u partnerske odnose i zasnivaju porodice u odnosu na žene sa invaliditetom. Žene su generalno stavljene pred visoka očekivanja, a uvrežena je pretpostavka da su takva očekivanja nedostižna za ženu s invaliditetom.

Kad sam bila mala drug mi je rekao da nikada ne bi mogao biti sa devojkom sa invaliditetom i da ne bi mogao podneti pritisak okruženja.

(Marija, 40 godina, fizički invaliditet)

Postoje velike predrasude okruženja da ću roditi dete sa cerebralnom paralizom ili intelektualnim invaliditetom, iako cerebralna paraliza nije nasledna.

(Svetlana, 52 godine, fizički invaliditet)

Seksualnost je generalno tabu tema, a u kontekstu žena s invaliditetom tabu se udvostručava. U Valjevu je veoma mali broj žena s invaliditetom koje su zasnovale porodicu i postale majke. U domovima zdravlja, savetovalištima, kao i unutar porodice, ženama sa invaliditetom uskraćuju se informacije o ovom životnom aspektu. Usluge zaštite reproduktivnog zdravlja nisu im na raspolaganju, jer je Dom zdravlja u Valjevu arhitektonski nepristupačan (trenutno je pod rekonstrukcijom) i ne poseduje odgovarajuću opremu (hidraulični ginekološki sto). Predrasude medicinskog osoblja su okorele i teško se menjaju. Zakazivanje preventivnih pregleda je otežano, jer je zvanični telefonski broj nemoguće dobiti, javni prevoz je nepristupačan, lekari nisu uvek prisutni i neophodna su lična poznanstva kako bi se izbegle neprijatnosti i loše ophođenje.

U završnim fazama treninga, učesnice će raditi na dokumentovanju i mapiranju barijera koje im onemogućuju ostvarivanje seksualnih i reproduktivnih prava u Valjevu i pripremiće materijale za prezentovanje na javnim događajima, kao uvod u sprovođenje zagovaračke akcije.

About the Author

Redakcija: