5 saveta za bolje roditeljstvo pod stresom i anksioznošću

Posted on by Redakcija

Tokom pandemije korona virusa, roditelji su pod pojačanim stresom i anksioznošću iz mnoštva razloga koji se odnose na školu i brigu o deci, posao i ekonomsko stanje, zdravlje i bezbednost. Zbog svih tih briga roditelji često imaju kratak fitilj i lako eksplodiraju – na primer, viču na decu zbog nečega što u uobičajenim okolnostima ne bi bilo naročito važno. Anksioznost može učiniti da se povučete od sopstvene porodice ili da se osećate toliko iscrpljenim, da se jedva nosite sa svakodnevnim obavezama (a kamoli sa dodatnim aktivnostima kao što je zabava sa decom).

Čak i kad roditelji paze da stres ne prenose direktno na decu, to i dalje utiče na njih. Deca su pronicljivi posmatrači i često primećuju i reaguju na stres i anksioznost svojih roditelja, negovatelja, vršnjaka i zajednice uopšte.

Ako se borite sa stresom, anksioznošću i drugim izazovima na planu mentalnog zdravlja i osećate da to utiče na vaše roditeljstvo, ima smisla da sednete sami sa sobom i da napravite plan koristeći ovih pet saveta.

Posmatrajte svoje ponašanje

Pokušajte da sagledate sopstveni nivo stresa kao da ste samo vanjski posmatrač i napišite spisak okidača. U koje doba dana najviše osećate da ste pod stresom i anksiozni, sa tendencijom da eksplodirate ili da se zatvorite? Da li je to vreme kad pripremate decu za spavanje? Nakon čitanja ili gledanja vesti? Kad ste gladni? Kad vas dete prekine u nečemu? Kad se približava neka poslovna obaveza?

Prilagodite raspored, ali i sopstvena očekivanja

Nabacajte ideje o tome kako da ublažite neke od stresnih situacija koje ste identifikovali pre nego što izmaknu kontroli. Nekada to znači da stvari obavljate drugačijim redosledom od onoga na koji ste navikli. Nekada treba da prilagodite svoja očekivanja, na primer, da dopustite svom trogodišnjaku da preskoči kupanje, jer znate da će u suprotnom vreme spavanja da se pretvori u tročasovnu noćnu moru.

Na primer, ako nešto ranije pripremite večeru, možda nećete morati da vičete na decu dok pokušavate da kuvate. Ili, jednostavno smanjite pritisak i ponekad napravite samo supu ili sendviče. Ako vas izluđuje kad vas prekidaju, možete smanjiti anksioznost tako što ćete vreme za prijatelje rezervisati nakon što deca odu u krevet. Druga opcija je da smislite signal koji će deci jasno dati do znanja da im niste na raspolaganju. Ili možete da reorganizujete dnevni raspored – neka partner uskoči – kako biste imali vremena da se sastavite ili da napravite pauzu kad vam je anksioznost pojačana.

Pronađite načine za trenutno otpuštanje stresa

Iako možete da izbegnete određene okidače, biće još situacija kad vas stres i anksioznost obuzmu u trenutku. Napravite listu brzih koraka koje možete preduzeti da se privremeno oslobodite stresa kad osetite da vas preplavljuje. Izađite u šetnju, ako je moguće. Otvorite prozor, izbrojte 10 dubokih udaha. Idite u drugu sobu, uradite nekoliko vežbi istezanja. Rešite ukrštenicu, sklopite puzzle (ili jedan deo). Neka vam ta lista bude pri ruci, napravite kopiju i zalepite je na frižider, za telefon i druga strateška mesta.

Neka vam strategije budu pristupačne

Nisu sve strategije jednostavne kao duboko disanje. Isplanirajte unapred aktivnosti koje vam pomažu da se osećate bolje i učinite ih pristupačnim. Napravite plejlistu smirujuće muzike ili pesama koje uvažavaju vaš bes, frustraciju ili stres – dok ih slušate, mogu vam pomoći da se oslobodite tih emocija. Napravite listu prijatelja koji vas podržavaju, onih kojima možete poslati poruku bilo kada, ili napravite virtualnu grupu podrške za roditelje. Kad postavite temelje tim strategijama, moći ćete da ih primenite u trenutku.

Napravite plan komunikacije

Napravite listu iskaza koje možete izgovoriti – glasno ili u sebi – u stresnim trenucima. Na primer, možete reći: – Molim te, daj mi minut da razmislim. – Preplavljena sam. – Dobro bi mi došlo malo pomoći. Možete pitati sami sebe: – Kako želim da reagujem pred decom? Ili: – Kako da izbegnem da kažem nešto što bi povredilo druge?

Razgovarajte sa svojim partnerom (prijateljima i rođacima koji vas podržavaju) o svojim strategijama, da znaju šta da očekuju i šta vam može biti potrebno. Ako sa njima jednostavno podelite ono sa čim se suočavate, samim tim ćete se emotivno rasteretiti. Uz to ih možete inspirisati da smisle sličan plan za upravljanje stresom.

Tehnike smirivanja ne samo da bi trebalo da vam pomognu da izbegnete da izgovorite nešto što bi povredilo vašu porodicu, nego i da budete dobar primer svojoj deci dok uče kako da se nose sa sopstvenim emocijama. Dok učite kako da tolerišete stres, ujedno učite i svoju decu – koja izvlače zaključke iz vašeg ponašanja – kako da se nose sa neizvesnim situacijama i sumnjama.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response