KOVID-19 i intersekcija roda i invalidnosti: nalazi globalnog istraživanja

Posted on by Redakcija

Organizacija Women Enabled International (WEI) sprovela je kvalitativno istraživanje sa ciljem da doprinese boljem razumevanju iskustava žena sa invaliditetom, nebinarnih i transrodnih osoba sa invaliditetom tokom pandemije. Učesnice istraživanja su uzrasta od 18 do 75 godina sa različitim vrstama invaliditeta iz čitavog sveta.

Ključni nalazi

Učesnice istraživanja su istakle da je ova kriza negativno uticala na njihovo mentalno i fizičko zdravlje, da strahuju da neće dobiti potrebnu negu ukoliko se razbole, da imaju problema sa zadovoljavanjem osnovnih potreba, a mnoge strahuju za svoju ličnu sigurnost. Ovi problemi često su proizišli iz diskriminacije kojoj su izložene kroz istoriju i u sadašnjosti, što znači da njihovo zdravlje, dobrobit i prava nisu bili prioritetni ni pre, pa tako nisu ni tokom ove krize.

Negativan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje

Mnoge zdravstvene usluge su ili otkazane, što je odložilo negu koja im je potrebna, ili su premeštene u virtuelni prostor poput tele-zdravstva, koje nisu uvek dostupne ili adekvatne da ispune njihove ponekad složene potrebe.

Četrdesetosmogodišnja žena sa psihosocijalnim invaliditetom je izjavila: – Prekinula sam lečenje menopauze zbog krize, što nije dobro, jer moje psihičko zdravlje je usložnjeno stresom krize i menopauze.
Andrea, žena sa oštećenjem vida iz Argentine, izrazila je da ima poteškoća u pristupu zdravstvenim uslugama, jer „postoji potpuna zabrana kretanja ljudi, osim u izuzetnim slučajevima, a zbog mog invaliditeta zavisim od pomoći trećih lica da pređem ulicu.”
Žena iz Brazila sa oštećenjem sluha napomenula je: – Za mene su prepreke komunikacione prirode, zdravstveni radnici moraju da mi napišu ono što žele da mi kažu jer upotreba maski onemogućava čitanje sa usana.

Učesnice u istraživanju su prijavili značajne prepreke za pristup redovnim kontrolnim pregledima seksualnog i reproduktivnog zdravlja, pregledima raka dojke, uslugama vezanim za trudnoću, uslugama u menopauzi i pobačajima, kao i hormonskim terapijam povezanim sa rodnim identitetom.
Pored toga, kako zdravstveni sistemi postaju preopterećeni pacijentima KOVID-19 i drugima koji zbog krize doživljavaju uticaj na mentalno zdravlje, zdravstvene usluge, opreme i lekova sve češće manjka, što dalje utiče na fizičko i mentalno zdravlje ovih osoba. Zaista, velika većina učesnica u istraživanju (81 od 100) identifikovala je da se u njihovim zemljama odvija racionalizacija zdravstvenih usluga, ili da se plaše da će uskoro do toga doći.

Prepreke u zadovoljavanju osnovnih potreba

Prema učesnicama istraživanja, zatvaranja u kuće i druga ograničenja kretanja tokom pandemije imala su značajan uticaj na njihovu sposobnost da zadovolje osnovne potrebe, postignu adekvatan životni standard i samostalno žive. To je zato što su mnoge učesnice u istraživanju izgubile izvore prihoda, njihove usluge podrške više nisu bile dostupne, pristupačni prevoz je ukinut ili je postao nepristupačan, a pravila i preporuke za socijalno distanciranje učinili su da članovi zajednice ili porodica nisu u mogućnosti ili ne žele da im pomognu.

Dženi, žena sa fizičkim invaliditetom iz El Salvadora, podelila je: – Ja sam preduzetnica i moj posao je pogođen jer ne mogu prodati svoje umetničke slike ili zanate.
Žena sa oštećenjem sluh iz Nepala primetila je da je cela porodica zavisila od njene plate i da njen gubitak posla znači da sada „mora pozajmljivati hranu i povrće u prodavnicama“ u blizini svog doma.
Rosario, žena sa mišićnom distrofijom iz Argentine, objasnila je: – Pre krize, imala sam osobu koja mi je pomagala da se presvlačim i kupam svaki dan. U ovoj sad situaciji usluga nije dostupna, a ja nisam sposobna da samostalno održavam higijenu.
Žena sa invaliditetom usled poliomije iz Nepala istakla je smanjen pristup zaštitnoj opremi, uključujući nedostatak podrške za pristup ovoj robi.

Veći rizik od nasilja

Žene i devojke sa invaliditetom doživljavaju nasilje od partnera i članova porodice najmanje dva do tri puta više od ostalih žena, a za vreme policijskog časa i obavezne ili preporučene izolacije, ove osobe će još manje moći da izbegavaju nasilje, posebno ako im uobičajena podrška nije dostupna, kako je gore identifikovano. Nadalje, smanjenje pristupa formalnim uslugama podrške znači da će se one više oslanjati na neformalne vidove podrške, koje ih mogu dodatno izložiti nasilju, iskorištavanju i zlostavljanju. Institucionalizovane osobe sa invaliditetom izložene su daljem riziku od nasilja zbog izolacije koja se povećava kada posetioci i posmatrači nisu dozvoljeni.

Dvadeset i dve učesnice istraživanja prijavile su strah za svoju ličnu sigurnost.
Sabrina iz Kolumbije sa oštećenjem sluha i fizičkim invaliditetom je izjavila: – Morala sam nekoliko puta da izađem po namirnice i u banku, a u nekim redovima mi se desilo da ljudi viču na mene jer misle da ne bih smela da izlazim ili da sam nosilac virusa samo zato što imam invaliditet.
Alek, nebinarna osoba sa višestrukim invaliditetom iz Teksasa kaže: – Moja porodica je emocionalno nasilna i ja sam zarobljen u kući sa njima. Ovo je za mene neverovatno opasna situacija i moje mentalno zdravlje pretrpelo je veliku štetu kao direktni rezultat pandemije i mera karantina.
Liderka organizacije koja radi sa ženama sa invaliditetom u Malaviju izvestila je: – Moja glavna briga su žene u ruralnim sredinama koje su zbog zatvaranja ranjive, finansijski su oslabljene i nemaju čak ni za hranu, pa je rizk od seksualnih zloupotreba velik samo da bi došle samo do hleba i putera da prežive dan.

Ključne preporuke za države

• Uključiti žene i devojke sa invaliditetom, kao i nebinarne i transrodne osobe sa invaliditetom u planiranje i sprovođenje odgovora vlade i zdravstvenog sistema na KOVID-19.
• Propisati posebne smernice za pružaoce zdravstvenih usluga o pružanju nege zasnovane na pravima tokom krize KOVID-19 iz kojih je jasno da je diskriminacija na osnovu roda i invaliditeta zabranjena.
• Klasifikovati usluge podrške u vezi sa invaliditetom, usluge seksualnog i reproduktivnog zdravlja i usluge rodno zasnovanog nasilja kao osnovne usluge i omogućiti kretanje pružatelja usluga da bi mogli da pružaju usluge.
• Hitno usvojiti mere socijalne zaštite kako bi se osigurao adekvatan životni standard. Ove mere usmeriti na žene i devojke sa invaliditetom, kao i nebinarne i transrodne osobe sa invaliditetom.
• Poduzimati napore i organizovati kampanje koje pružaju informacije u različitim pristupačnim formatima, kako bi se osiguralo da informacije o socijalnoj zaštiti stignu do svih.

Pročitajte ceo istraživački izveštaj sa opisom metodologije, primerima odgovora učesnica i kompletnom analizom nalaza, kao i sekundarnim istraživanjem (sažetkom obaveza država u vezi sa ovim pitanjima) i preporukama za države, UN agencije, zdravstvene sisteme i pružaoce usluga zaštite od nasilja.

Izvor: WEI Responds to the COVID-19 Pandemic, Women Enabled International

This image has an empty alt attribute; its file name is EU-UN-logo-1-1.jpg
Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru regionalnog projekta “Primena normi, promena svesti”. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Evropske unije.

About the Author

Redakcija: