Zašto bi korona virus trebalo da promeni naše poimanje invaliditeta i hroničnih bolesti

Posted on by Redakcija

Prema vodećim vestima i istraživačkim radovima, korona virus je najopasniji za starije osobe i za one koji žive sa hroničnim bolestima. Ne postoji veća verovatnoća da osobe s invaliditetom budu zaražene virusom ali – kako nas stalno podsećaju – smrtnost je najveća kod onih čije je zdravstveno stanje oslabljeno ili nemaju dovoljno jak imunološki sistem, a mnogi od tih ljudi jesu osobe s invaliditetom.

Korona virus izlaže riziku osobe s invaliditetom i hroničnim stanjima na više različitih načina. Veća je verovatnoća da imaju manje prihoda i da su izloženi siomaštvu, što znači da su pod najvećim udarom ekonomskog uticaja virusa, naročito ako nemaju uslove za plaćeno bolovanje ili za skladištenje hrane. U većoj meri se moraju osloniti na rad i zaradu, zbog čega im je teško da se izoluju radi zaštite, kao i da se opskrbe namirnicama i medikamentima.

Osobama koje imaju hroničnu ili autoimunu bolest neophodna je kontinuirana medicinska nega, na koju neminovno utiču ograničenja i zatvaranja zdravstvenog sistema. Velika je verovatnoća od pojačane anksioznosti: pandemija ima ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje, naročito kad su u pitanju osobe sa respiratornim problemima i dijabetesom.

Dok većina pravi zalihe sredstava za dezinfekciju, šta preostaje onima kojima su te zalihe zaista potrebne?

Koja je svrha da perem ruke 20 puta na dan, ako nemam čime da očistim kolica ili štap?

Lauren Nathan-Lane

U vreme korone, ejbilizam je u procvatu. Kao što aktivisti za prava osoba s invaliditetom proteklih nedelja naglašavaju, nije utešno ako vam se ponavlja da ste u ranjivoj grupi, a istovremeno se ostatak društva razuverava izjavama da virus ubija samo one koji su krhki, stari i hronično bolesni. Uprkos izloženosti riziku i svim navedenim dodatnim komplikacijama, osobe s invaliditetom i hroničnim stanjima isključene su iz mnogih rasprava o virusu, a istovremeno nam se govori da će se većina ljudi oporaviti.

Kao odgovor na to, zajednica osoba s invaliditetom pokrenula je haštag #HighRiskCovid19, kako bi se povećala vidljivost visokorizičnih grupa i kako bi se društvo edukovalo o ejbilizmu. Mnogi od podeljenih postova služe kao podsetnici da izlaskom napolje i odbijanjem da prihvatite uslove socijalne distance, izlažete riziku osobe koje žive sa karcinomom, multiplom sklerozom, cističnom fibrozom, lupusom, bolestima bubrega (lista se nastavlja).

Aktivisti za prava osoba s invaliditetom koriste ovaj trenutak da istaknu da osobe bez invaliditeta i osobe stabilnog zdravlja možda prvi put doživljavaju ono čemu su osobe s invaliditetom i hroničnim bolestima neprekidno izložene: od ograničenog pristupa javnim servisima, do mentalne napetosti koja se javlja u izolaciji. Osobe sa hroničnim stanjima navikle su da ostaju kod kuće više nego što je uobičajeno, da neprestano brinu o mikrobima, da se pitaju kako će ići na posao ili u školu zbog mogućnosti da se razbole.

Jedna od aktivistkinja za prava osoba s invaliditetom iz Bristola primetila je da je tokom poslednje nedelje dobila više velikodušnih ponuda da joj se dostavi hrana nego u proteklih 18 godina. Konverzacije koje se odvijaju onlajn izazivaju konfliktna osećanja.

– Kao osoba koja je vezana za kuću (mrzim tu frazu), primetila sam da osobe bez invaliditeta sada koriste taj izraz na društvenim mrežama i bilo mi je muka. Na moj život neizmerno utiče to što mi spoljašnji svet nije pristupačan, naročito kad je reč o nefleksibilnom zakazivanju medicinskih termina na daljinu, edukaciji i zapošljavanju. Vidim da sve što je oduvek bilo nemoguće odjednom postaje moguće… i to je dobro, to je uzbudljivo i to zaista, zaista boli.

@invalid__art

Socijalni model invalidnosti objašnjava da invaliditet sam po sebi nije ograničavajući faktor, nego je to nedostatak društvenih mogućnosti za one koji drugačije funkcionišu, kao i negativni stavovi prema invaliditetu i različitostima. Mnogi primećuju kako uticaj korona virusa jasno ilustruje ovu ideju.

Moja škola uprvao je počela da radi onlajn. Prošlog meseca napustio sam školovanje, jer mi je rečeno da nije moguće da parcijalno pohađam onlajn nastavu zato što imam invaliditet i povremeno koristim asistenciju.

@jocyofthedragon

U odgovoru na korona virus, postalo je moguće sve što je osobama s invaliditetom uskraćivano: zapošljavanje, pristup, fleksibilno radno vreme ili rad od kuće. Organizacije i pojedinci mogli bi još jednom da preispitaju kako su se odnosili prema osobama s invaliditetom i hroničnim stanjima i koliko su osporavali njihova bazična prava.

– Važno je da poslodavci zapamte da su osobe s invaliditetom decenijama zahtevale mogućnost da rade od kuće. Hajde da u ovome vidimo priliku za zapošljavanje osoba s invaliditetom, da kreiramo politike rada na daljinu koje će trajati i nakon pandemije. Mnoge osobe s invaliditetom nemaju mogućnost da rade, jer poslodavci kreiraju barijere, a ne zato što nam tela ne dozvoljavaju da radimo. Profesionalci smo u radu od kuće.

Charis Hill

Potrebno je da promenimo obrasce ponašanja i da ne gubimo iz vida kako pristupamo osobama sa vidljivim i nevidljivim invaliditetima. Pitajte osobe s invaliditetom kako ih možete podržati. Možemo promeniti način razmišljanja. Ovo je trenutak kada kao društvo mnogo toga možemo naučiti iz iskustava osoba s invaliditetom: kako se nositi sa izolacijom, kako svesno razmišljati o sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih ljudi.

Amelija Abraham

https://www.dazeddigital.com/

About the Author

Redakcija:

Leave A Response