Kako pravni sistem tretira žene s intelektualnim invaliditetom koje su preživele silovanje

Posted on by Redakcija

Seksualno nasilje prema osobama s intelektualnim invaliditetom 7 puta je učestalije nego prema osobama bez invaliditeta. Kod žena s intelektualnim invaliditetom, seksualno nasilje je 12 puta učestalije.

Kada je žena s intelektualnim invaliditetom silovana, u 86% slučajeva počinilac je neko koga ona zna. Kod žena bez invaliditeta, taj procenat iznosi 76%.

Za žene s intelektualnim invaliditetom, veća je verovatnoća da će se silovanje ponoviti od strane istog počinioca.

Paulinina priča

Paulina je živela sa svojom starateljkom Šeril Meklejn duže od 20 godina, što je polovina njenog života. Starateljku Šeril nazivala je mamom. Seća se da je mama nekada vikala na nju, da joj je govorila kako je glupa i retardirana. Ipak, sačuvala je i neka lepa sećanja iz vremena dok je živela po njenim krovom. Najvažnije – upoznala je Dejvida, za koga se kasnije i udala. Dejvid, kao i Paulina, ima intelektualni invaliditet.

Paulinin život se dramatično promenio kad je doživela silovanja koja su se ponavljala. Silovali su je momci s kojima je živela u istoj kući – usvojeni sinovi njene starateljke. Kad je ispričala šta joj se dogodilo, starateljka je pozvala policiju, ali se onda predomislila. Vršila je pritisak na Paulinu da promeni priču. Da stvar bude bizarnija, Šeril je snimala sebe dok to radi. Na snimku se čuje kako govori Paulini: – Iako znam da su oni sve započeli, dama mora da kaže ne. Mora da misli ne. Da je uspela da ubedi Paulinu da je dala pristanak za seks, Paulina je mogla biti optužena za obljubu maloletnika, jer su momci imali 12 i 13 godina. Iako je zbunjena i uzrujana tvrdila da ne želi da neko ide u zatvor, Paulina se držala svoje priče o silovanju.

Maloletnici su izbegli ozbiljnu kaznu, kao i starateljka, a Paulina je premeštena iz te kuće. U novoj situaciji kaže: – Osećam se bezbedno. Srećna sam. Podseća druge žene i samu sebe: – Nisi ti kriva. Nažalost, Paulinin muž Dejvid i dalje živi kod Šeril. Dopisuju se i razgovaraju telefonom.

Izmena presude, jer se žena nije ponašala kao žrtva

Čak i kada postoje jaki dokazi seksualnog napada, pravosudni sistem često izneverava osobe sa intelektualnim invaliditetom. U Džordžiji je muškarac proglašen krivim za silovanje žene s Daunovim sindromom, a onda je presuda promenjena, jer je sudija apelacionog suda procenio da se žena ne ponaša kao žrtva, niti pokazuje vidljive znake potrešenosti. Sve to uprkos medicinskim dokazima i vidljivim fizičkim znacima silovanja. Iako je muškarac na kraju osuđen, ovaj slučaj je pokazatelj alarmantnog zanemarivanja i obezvređivanja žena sa intelektualnim invaliditetom u pravosudnom sistemu.

https://www.abclawcenters.com/

Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru regionalnog projekta “Primena normi, promena svesti”. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response