Osnovni razlog za pisanje dramskog teksta, a zatim i njegovo postavljanje, je potreba da se osvesti lično iskustvo silovanja, te lična borba za prikaz devijacija u strukturama institucija moći s kojima se susretne žrtva seksualnog nasilja. Tačnije, unutar pravosudnog sistema uspostavljenog na dehumanizovanim tehnološkim principima proizvodne trake. I to sve u vreme u kome Sistem svakodnevno, sistematski i planski siluje većinu svojih podanika, a naročito podanica, onemogućujući jednakost polova, potreban nivo lične i kolektivne sigurnosti, društveni i ekonomski napredak, te humano životno okruženje dostojno čoveka.
Autori teksta su bili neposredni akteri ovakvog ponašanja, jedno kao žrtva silovanja a drugo kao neposredni akter unutar pravosudnog sistema čiji je posao bio otkrivanje i procesuiranje izvršilaca krivičnih dela silovanja, seksualnog nasilja, trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i slično.
Dramski tekst u poeziji Da li bi htela da se još ponekad nađemo je u postpost dramskoj formi sa elementima verbatim drame prati glavnog aktera, anti-žrtvu silovanja Anu Isaković – gde je i sama kategorija žrtve produkt struktura moći. Glavna junakinja se nosi sa omniprisutnim žigom krivca, umesto žrtve, u izrazito patrijarhalnom i militaristički nastrojenom društvu, gde je žrtva stigmatizovana, a odnos žrtva – krivac postavljen inverzno i sablažnjavajuće.
Cilj predstave je ukazati na težak položaj žena koje su preživele seksualno nasilje, te aktualizirati činjenicu da su suočene sa neadekvatnim tretmanom od strane pravosudnog sistema i društva u celini. Ovim se projektom nastoji upoznati javnost sa položajem žena koje su doživele seksualno nasilje, te uticati na stepen diskriminacije i stigmatizacije kojem su žrtve izložene od strane porodice, društva i sistema.
Takođe, predstavom se nastoji pokazati i prikazati ta druga strana Sistema, gde se, kao, dolazi do pravde i gde, kao, vlada pravo i pravičnost. Bojimo se da to baš uvek i nije tako, što iznosimo i kroz svedočenja u drami na temelju vlastitih iskustava.
Projekat za cilj ima i to da dopre i do aktera u pravosudnom sistemu, te da pokuša uticati na stereotipe i pogrešne prakse koje su, itekako, prisutne i rasprostranjene u njihovom radu sa namerom da se to menja u smislu humanijeg i kvalitetnijeg odnosa prema ženama žrtvama u sudskim postupcima.
Premijerno izvođenje predstave Da li bi htela da se još ponekad nađemo? autora Ane Isaković i Ramiza Huremagića, u režiji Ninoslava Šćepanovića i u produkciji Reflektor teatra iz Beograda i Centra Samouprava iz Sarajeva, zakazano je za 25. april od 20.30 časova na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu.
Koautori i izvođači: Aleksandra Veljković, Gordana Đokić, Mirjana Jelić, Dragan Stokić, Đorđe Živadinović Grgur, Igor Filipović, Nikola Živanović.
Dostavila: Nevena Caković
