Od Van Goga, Robina Vilijamsa, Čarlija Čaplina, Lorda Bajrona i mnogih drugih, intuitivno uparujemo kreativnost i ludilo. Nauka se slaže. Studije pokazuju veliku verovatnoću da će osoba sa šizofrenijom biti kreativna, i obrnuto. Znamo da je moždana regija koja je preterano aktivna kod osoba sa šizofrenijom takođe aktivna tokom kreativnih procesa. Evo i zašto: jer ista genetika podupire kreativnost i ludilo.
Geni ne određuju u potpunosti IQ niti rizik od, recimo, raka, dijabetesa, srčanih oboljenja i Alchajmera, ali se ponašaju kao gravitaciona sila, čineći da neko lakše uroni u određena stanja. Isto je sa šizofrenijom i bipolarnim poremećajem: tu su geni, preciznije – genetske varijante, koje određuju faktor rizika. Na primer, osobe sa netipičnim dopaminskim receptorom D2 (DRS2) često dobijaju dijagnozu šizofrenije. Studija iz 2014. pokazuje da je 108 takvih gena povezano sa različitim stupnjevima šizofrenije. Koristeći te gene, naučnici su razvili takozvanu poligenetsku procenu rizika za šizofreniju, što znači da je moguće pročitati tih 108 gena u nečijem genomu i ustanoviti da li postoji povećan rizik od šizofrenije. Isto je i sa bipolarnim poremećajem.
To ne znači da su geni odgovorni za nastanak šizofrenije i bipolarnog poremećaja. Moguće je da ta stanja pojačavaju, prilagođavaju ili preraspodeljuju te gene, ili su genetske promene slučajna posledica nekih drugih promena koje su važnije. Ali, nekako se u toj genetskoj mešavini krije uzročnik onoga što su stare generacije filozofa i naučnika nazivale ludilom.
Postavlja se pitanje: jesu li ljudi sa većim rizikom od šizofrenije i bipolarnog poremećaja takođe pod rizikom pojačane kreativnosti?
Trebalo bi ispitati genome i faktor kreativnosti kod hiljada ljudi da bi se ustanovio zajednički obrazac. Svaka osoba koja ima kreativni profil bez povećanog rizika na planu mentalnog zdravlja, kao i svaka osoba sa većim rizikom od izmenjenih mentalnih stanja bez kreativnosti – bila bi protiv uspostavljanja ove veze. Za rešavanje ovog pitanja nije dovoljno ispitati 10, 100, pa čak ni 1000 ljudi. Srećom, istraživači ih imaju 82 696.
Nacionalna zdravstvena služba Islanda ima informacije o genetici i zdravstvenim istorijama većine populacije. Zbog toga je Island svetska vodeća genetska laboratorija. U toj gigantskoj bazi podataka, može se videti kako su određeni geni povezani sa određenim stanjima. Koji sa kojima?
U ovom slučaju, poligenetski rizik od šizofrenije i bipolarnog poremećaja sa stanjem kreativnosti. Geni su tu, ali kako testirati kreativnost na uzorku od preko 82 000 ljudi? Sigurno ne putem slanja upitnika. Umesto toga u obzir su uzeti registri nacionalnih umetničkih udruženja u kojima su glumci, plesači, muzičari, vizualni umetnici i pisci.
Ono što je sigurno je da su ljudi sa visokim poligenetskim rizikom prezastupljeni u ovim udruženjima: ljudi pod rizikom od mentalnih bolesti takođe su pod rizikom od kreativnosti. Ovo može da liči na istu vrstu ranijih korelativnih studija koje pokazuju veze između mentalnih bolesti i kreativnosti… ali ova studija ipak ide korak dalje. Ono što pokazuje, prema rečima samih istraživača: kreativnost i psihoze dele iste genetske korene.
Kreativnost i psihoze ne javljaju se u istim porodicama (unutar kojih ljudi dele genetsko nasleđe). Bez obzira na to kako su ljudi međusobno povezani (ili nisu) unutar ispitivanog uzorka, genetski rizik od psihoza takođe predviđa kreativnost. Opet, ne može se sa sigurnošću tvrditi da ti genetski profili prouzrokuju psihoze i kreativnost. Takav poligenetski rizik može samo biti povezan sa oba ta stanja. Glavno otkriće ovde je da: kreativnost, dodeljena barem delimično, genetskom varijantom, ide uz povećan rizik od psihijatrijskih poremećaja dodeljenih istom genetskom varijantom.
IZVOR:
