Kako su nastale audio knjige?

Posted on by Redakcija

Usmeno prenošenje, slušanje i pričanje priča u samom je korenu ljudske civilizacije. Taj se element obnavlja kroz svako pojedinačno detinjstvo – pre nego što naučimo da čitamo, pričaju nam i čitaju priče (ili nam puštaju snimke) pred spavanje. Da li je u istoriji poznato ko je izmislio audio knjige, kako i zbog čega? U kojim delovima sveta su snimljene prve zvučne knjige? Koji su naslovi odabrani za najranija audio izdanja? Evo kako izgleda prikaz knjige u audio formatu na vremenskoj liniji…:

OD FONOGRAFSKOG CILINDRA DO GRAMOFONSKE PLOČE

EdisonPhonograph

Edisonov izum iz davne 1877. godine omogućio je snimanje živog govora. Sam Edison predviđao je tzv. fonografske knjige koje će govoriti osobama sa oštećenim vidom bez ikakvog uloženog napora. Prve snimljene stihove u istoriji predstavlja upravo Edisonov fonografski snimak dečje pesmice Meri je imala malo jagnje (Mary Had a Little Lamb). Kratki zapisi na fonografskim cilindrima prodavali su se krajem 19. i početkom 20. veka, a njihovo trajanje bilo je ograničeno na četiri minuta. Nešto naprednija verzija bili su fonografski diskovi u trajanju od dvanaest minuta, što je još uvek bilo daleko od pojma knjige. Prvim korisnicima audio knjiga u primitivnom izdanju trebalo je napraviti tovare i tovare diskova za samo jednu knjigu (i teretni vagon za njen prenos).

Ideja (i pojam) knjige koja priča pojavila se tokom dvadesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji, kada je Kraljevski nacionalni institut za slepe (RNIB – Royal National Institute for the Blind) počeo sa testiranjem različitih načina proizvodnje zvučnih knjiga, ispitujući mogućnost upotrebe LP gramofonske ploče za snimanje i čuvanje (iz)govorene priče.

Tokom tridesetih godina u Americi je započet program Knjige koje pričaju, sa ciljem da različite vrste štiva postanu dostupne veteranima Prvog svetskog rata, kao i drugim osobama sa potpunim i delimičnim oštećenjem vida. Prvi test snimci sadržali su odlomke iz knjige Helen Keler i poeme Gavran Edgara Alana Poa. Prva izdanja pojavila su se 1934. godine; te rane raspričane knjige sastojale su se od delove Biblije, patriotskih dokumenata, Šekspirovih soneta i tada aktuelnih književnih odlomaka (Radjarda Kiplinga, Gledis Kerol, Džon Mejsfild). Godinu dana kasnije prve knjige za slepe i slabovide osobe proizvedene su i u Velikoj Britaniji. U izdanju Kraljevskog nacionalnog instituta za slepe objavljeni su Ubistvo Rodžera Akrojda Agate Kristi i Tifon Džozefa Konrada. Bili su to audio zapisi na LP gramofonskim pločama – dvadeset pet minuta po strani – što znači da je za svaku knjigu trebalo (bar) desetak ploča.

uredjaj za snimanje 1944U vreme ratnih godina, studio koji je britanski Kraljevski nacionalni institut koristio za snimanje i produkciju, uništen je tokom bombardovanja. Postavljen je privremeni studio koji je takođe bombardovan za svega nekoliko meseci, ali zahvaljujući partnerstvu sa Američkom fondacijom za slepe (AFB – American Foundation for the Blind) koja je Britaniji dostavljala gramofonske igle, bilo je moguće nastaviti sa produkcijom. (Prva njihova pošiljka uništena je pod bombama i nestala u engleskim dokovima; naredna je bezbedno stigla na odredište.)

Posle Drugog svetskog rata, kako se povećao broj slepih osoba, sve je više zahteva za audio literaturom. Amerikanka Ana MekDonald zaposlena u Gradskoj biblioteci u Njujorku (New York Public Library) među prvima je prepoznala potrebu za dostupnim obrazovanjem. Samoinicijativno je počela da okuplja žene iz svog odeljenja i deo biblioteke pretvoren je u studio za snimanje knjiga. Kako im je cilj bio da omoguće ratnim veteranima koji su izubili vid da završe koledže, rad se odvijao pod parolom: Obrazovanje je pravo, a ne privilegija. Snimani su udžbenici na fonografskim diskovima, približno dvanaest minuta po strani ploče. Ana je osnovala još sedam studija za snimanje zvučnih knjiga u različitim gradovima Amerike.

MAGNETNE TRAKE I AUDIO KASETE

60s gramofonGodine 1949. magnetna traka pojavljuje se kao zamena za gramofonske ploče, a 1960. predstavljen je i plejer za knjige koje pričaju. Počinje distribucija zvučnih knjiga snimljenih na traci… Ali rukovanje tim prvim snimcima nije bilo nimalo jednostavno, jer to su bili nezatvoreni kalemi sa namotajima trake, teški i kabasti, nepraktični za slanje poštom. Prve zvučne knjige na srpskom jeziku pojavile su se krajem pedesetih godina prošlog veka, na magnetofonkskoj traci.

Pravi zaokret odigrao se u Americi 1969. godine, kada je Servis nacionalne biblioteke za osobe sa oštećenim vidom i za osobe sa motornim invaliditetom počeo da proizvodi knjige na audio kasetama. Bilo ih je jednostavno snimiti, nisu bile komplikovane za rukovanje, malog formata, lagane i prenosive. Vrlo brzo audio kasete postaju medijum za knjige i tako će ostati sve do početka osamdesetih, kada se pojavljuju kompakt diskovi. Javne biblioteke, kako u Americi, tako i u Britaniji, počele su da popunjavaju police audio knjigama, a izdavači su uz štampana izdanja objavljivali i audio verzije. Pri prenošenju u zvuk, knjiga od pet stotina strana pretvara se u dvadeset sati audio materijala.

OD CD-a do DAUNLOUDA

Audio knjige na kompakt diskovima bivaju sve popularnije tokom devedesetih, postoji na desetine hiljada snimaka, a gotovo svaki bestseler paralelno ima i audio izdanje. Kako je i dalje bilo potrebno mnogo CD-a za celokupnu knjigu, većina audio izdanja bile su u stvari skraćene verzije štampanih knjiga. No, za takvom praksom ubrzo više nije bilo potrebe. Internet je promenio toliko toga – način na koji konzumiramo (slušamo, preuzimamo / kupujemo) muziku, što je automatski zahvatilo i svet audio knjige. Opcija daunlouda učinila je audio knjige dostupnijim i široko pristupačnim, postavljeni su zahtevi za visokokvalitetnim materijalima, koji u potpunosti odgovaraju originalnom izdanju (bez skraćivanja). Knjiga je sada tu na dvoklik, a mp3 format omogućuje da sabrana dela i tomove knjiga nosimo u džepu… i druge nemoguće stvari (kao, na primer, da čitamo dok vozimo).

MESEC AUDIO KNJIGE

audiobook month-400x243Asocijacija audio izdavača (Audio Publishers Association) sa sedištem u Filadelfiji proglasila je jun mesecom audio knjige. Ovom kampanjom povećava se broj korisnika audio biblioteka i, uopšte, podstiče, entuzijazam za široku primenu audio knjiga. Iako se sam nastanak (i unapređivanje kvaliteta) audio knjige odigrao u sprezi sa potrebama slepih i slabovidih osoba, danas su audio knjige potreba svih nas..: u radu sa decom koja imaju disleksiju, u obrazovanju uopšte, na kursevima stranih jezika, u domaćinstvima (tokom obavljanja rutinskih radnji), tokom putovanja, za vreme šetnji, džogiranja, stajanja na semaforima… (Statistike kažu da u američkom društvu jedno od pet domaćinstava redovno sluša audio knjige.)

BUDUĆNOST AUDIO KNJIGA?

Možda će nam ih ubrizgavati direktno u mozak…? Motiv nije stran u naučno-fantastičnoj literaturi – Zorijum: planeta žena B.D. Benedikta predviđa tako nešto. (Da li je ova knjiga dostupna u audio izdanju? Na nekim delovima planete, istorija je nešto usporenija.)

Tekst pripremila Marijana Čanak

Izvori:

http://www.silksoundbooks.com/history-of-audiobooks.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Audiobook

http://www.getcaughtreading.org/listening/

About the Author

Redakcija:

2 Comments so far. Feel free to join this conversation.

Leave A Response