Populacioni fond ujedinjenih nacija (UNFPA) u saradnji sa međunarodnom organizacijom Women Enabled International razvio je koristan resurs za sve pružaoce usluga u oblasti zaštite od rodno zasnovanog nasilja i seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava žena i mladih sa invaliditetom. Ovaj resurs objavljen je na engleskom jeziku u vidu publikacije u novembru 2018. godine pod naslovom Žene i mlade osobe sa invaliditetom: Smernice za pružanje rodno osetljivih i na pravima zasnovanih usluga za rešavanje problema rodno zasnovanog nasilja i seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava.
Smernice su primarno namenjene pružaocima usluga koji se bave zaštitom od rodno zasnovanog nasilja i seksualnim i reproduktivnim zdravljem i pravima, ali su značajan resurs i za sve ključne aktere – uključujući one u vladi, međunarodnim i nevladinim organizacijama – koji su uključeni u osmišljavanje, razvoj, implementaciju ili zagovaranje usluga koje se bave problemom rodno zasnovanog nasilja ili seksualnim i reproduktivnim zdravljem i pravima žena i mladih osoba sa invaliditetom.
Publikacija pruža praktične i konkretne smernice da se usluge za rešavanje problema rodno zasnovanog nasilja i seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava učine inkluzivnijim i pristupačnim ženama i mladima sa invaliditetom i usmerava pažnju na one intervencije koje se odnose na zadovoljenje njihovih potreba proisteklih iz invalidnosti.
Smernice se odnose na pružanje usluga osobama sa svim oblicima fizičkih, intelektualnih, mentalnih, psihosocijalnih, kognitivnih ili senzornih invaliditeta. Smernice primenjuju socijalni model invalidnosti i model ljudska prava, koji su usmereni na prepreke koje stvara okruženje (a ne na telesno oštećenje), uključujući fizičke, informativne i komunikacijske prepreke, prepreke proizišle iz stavova i predrasuda društva, politika i praksi vlada i često isključivim zdravstvenim sistemom, sistemom socijalne zaštite, obrazovnim sistemom i drugim sistemima.
Osnovne usluge za sve žrtve rodno zasnovanog nasilja uključuju zdravstvene usluge (npr. ispitivanje seksualnog zlostavljanja i negu, procenu i brigu o mentalnom zdravlju), usluge pravosuđa i policije (npr. procena i ispitivanje, odgovornost počinitelja, sigurnost i zaštita), usluge socijalne zaštite (npr. savetovanje u kriznim situacijama; SOS telefoni; pravno savetovanje i zastupanje; psihosocijalna podrška i savetovanje) i koordinacija na nacionalnom i lokalnom nivou.
Osnovne usluge u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava žena i mladih osoba – sa i bez invaliditeta – uključuju sveobuhvatno seksualno obrazovanje; informacije, sredstva i usluge za čitav niz modernih metoda kontracepcije; zdravstvenu negu majki i novorođenčadi (uključujući prenatalnu negu, stručnu negu pri porođaju, hitnu opstetričku negu, negu nakon porođaja i negu novorođenčadi); prevenciju, dijagnozu i lečenje seksualnih i reproduktivnih zdravstvenih problema (npr. polno prenosive infekcije, uključujući HIV, sifilis i HPV, rak reproduktivnih organa i rak dojke i neplodnost); siguran i pristupačan abortus gde nije protivzakonit; i negu nakon pobačaja i lečenje komplikacija usled nebezbednog abortusa.
Žene i mlade osobe sa invaliditetom često ne dobijaju ove neophodne usluge. Prevencija rodno zasnovanog nasilja i usluge često su nedostupni ženama i mladima sa invaliditetom. Pružaoci usluga redovno pokazuju nedostatak znanja, osetljivosti i stručnosti po pitanju postupanja sa ženama i mladima sa invaliditetom, što rezultira neuspehom da se identifikuju žene i mlade osobe sa invaliditetom koje su imale iskustvo ili doživljavaju rodno zasnovano nasilje i da im se pruže osnovne usluge.
Štaviše, ženama i mladima sa invaliditetom čija se prava krše često nedostaju resursi zbog isključenosti iz pristupa pravosudnim mehanizmima. Takva isključenost dalje produžava nasilje, jer dozvoljava da se ono čini bez kažnjavanja. Da bi se problem dodatno usložio, evidentan je nedostatak preciznih i sveobuhvatnih istraživačkih podataka o nasilju nad ženama i mladima sa invaliditetom koji bi usmeravao razvoj i pružanje odgovarajućih usluga zaštite od rodno zasnovanog nasilja.
Zbog svega toga ovakvi resursi dobrodošli su svima koji se bavimo rodno zasnovanim nasiljem i seksualnim i reproduktivnim zdravljem i pravima žena i mladih sa invaliditetom.
Okvir međunarodnih ljudskih prava
Država i njeni predstavnici su vezani posebnim zakonskim obavezama da poštuju, štite i ispunjavaju prava zaštićena sporazumom o ljudskim pravima.
Obaveza da poštuje zahteva od države da se uzdrži od direktnog ili indirektnog uplitanja u pravo o kojem je reč.
Primer iz oblasti rodno zasnovanog nasilja: Vlada mora preduzeti mere da bi se osiguralo da nijedan državni subjekt – što uključuje i medicinske radnike – ne vrši rodno zasnovano nasilja nad ženama i mladim osobama sa invaliditetom. To može zahtevati, na primer, kriminalizaciju sterilizacije žena i mladih sa invaliditetom bez njihovog informisanog pristanka.
Obaveza da zaštiti zahteva od države da spreči nedržavne aktere, tj. građane, od kršenja prava o kojem je reč i država je obavezna da preduzme dužnu pažnju kako bi sprečila da se kršenje prava dogodi, da istraži, krivično goni i kazni nedržavne aktere koji počine takva kršenja i da pruži naknadu štete žrtvama kada do njih dođe.
Primer iz oblasti rodno zasnovanog nasilja: Suprugu žene s oštećenjem vida koji je fizički zlostavlja izrečena je mera zabrane prilaska. Lokalna policijska uprava ne sprovodi naredbu. Država je dužna da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi osigurala da policija izvrši naredbu
Obaveza da ispunjava zahteva da država preduzme potrebne radnje – zakonodavne, administrativne, budžetske ili sudske – kako bi u potpunosti ispunila pravo o kojem je reč. Pored toga, države moraju da preduzmu afirmativne mere za iskorenjivanje praktičnih i društvenih prepreka za ostvarivanje osnovnih prava
Primer iz oblasti rodno zasnovanog nasilja: Država mora da izdvoji dovoljna sredstva da bi se osiguralo da i muškarci i žene žrtve seksualnog nasilja imaju pristup različitim vidovima podrške i usluga, uključujući i uspostavljanje pristupačnih vidova podrške i usluga potrebnih za upravljanje pravosudnim sistemom. Država takođe mora da garantuje da žrtve seksualnog nasilja imaju pristup – i u zakonu i u praksi – osnovnoj fizičkoj i mentalnoj zdravstvenoj zaštiti, uključujući i pristup uslugama nakon izlaganja seksualno prenosivim infekcijama.
Pristup dvostrukog koloseka
Obaveza da ispunjava ljudska prava takođe nameće obavezu državama da usvoje ono što je poznato kao pristup dvostrukog koloseka (twin-track approach) kako bi ispunili svoju dužnost da usvoje i primene mere potrebne da se osigura razvoj, napredak i osnaživanja žena [i mladih] sa invaliditetom . Komitet Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom, koji prati usklađenost sa Konvencijom, objasnio je da je pristup dvostrukog koloseka osnovni preduslov smanjenju nejednakosti u pogledu učešća i uživanja prava.
Pristup dvostrukog koloseka podrazumeva, kako sistematsko uključivanje interesa žena i mladih sa invaliditetom u sve nacionalne akcione planove, strategije i politike koje se odnose na žene, decu i invalidnost, tako i usmerene i praćene akcije namenjene posebno ženama [i mladima] sa invaliditetom.
Neki primeri usluga koje se odnose na zadovoljenje potreba proisteklih iz invaliditeta uključuju: prilagodljive uređaje, posebne obrazovne programe i rehabilitaciju u zajednici.
Upotreba pristupa dvostrukog koloseka u pružanju usluga se preporučuje gde god je to moguće. Pružanje usluga samo jednim pristupom neće pružiti ženama i mladima sa invaliditetom niz usluga, uključenost i integraciju neophodnu za ostvarivanje njihovih prava. Pružaoci usluga ne moraju biti odgovorni za pružanje obe vrste usluga, ali je potrebno da razumeju ključne tačke i da budu u mogućnosti da daju efikasne preporuke.
Postovani posto pratim vas portal koji je jako zanimljiv i edukativan i posto sam zena u kolicima koja je od svoje 24 god nazalost vezana za njih spremna sam ako mogu da dam doprinos i ucestvujem i ako mogu da pomognem u radu sa invalidnim ljudima s postovanjem olivera