Neka istraživanja Fejsbuk dovode u vezu sa depresijom, dok druga ističu benefite njegove upotrebe.
Negativan uticaj društvenih mreža dobro je dokumentovan, pri čemu ni Fejsbuk administratori ne kriju da platforma može biti rizična po mentalno zdravlje korisnika.
Neka istraživanja povezuju preteranu upotrebu društvenih mreža i telefona sa simptomima depresije, anksioznosti i smanjenog samopouzdanja, dok druga navode benefite njihove upotrebe.
Istraživači Nacionalnog centra za omladinsko mentalno zdravlje Univerziteta u Melburnu upozoravaju na povezanost društvenih mreža sa stanjima depresije, anksioznosti, problemima sa spavanjem i ishranom, kao i sa povećanim rizikom od samoubistva.
Još 2015. godine Univerzitet Misurija objavio je da Fejsbuk može biti okidač zavisti, što nadalje vodi u depresiju.
Fejsbuk može da bude zabavna i zdrava aktivnost ako ga korisnici upotrebljavaju za održavanje veza sa porodicom i prijateljima, za deljenje interesantnih i važnih delova iz života – navodi se u istraživanju. – Ali, upotrebljava se i da proverimo kako nam poznanici stoje finansijski ili koliko su nam prijatelji srećni u vezama – što izaziva zavist, pa upotreba Fejsbuka može da vodi u depresivna stanja.
Preterana upotreba mobilnog telefona tokom noći rezultira poremećajima spavanja i depresijom. Ljudi koji do kasno u noć ostaju na društvenim mrežama izloženiji su promenama raspoloženja i neurotičnom ponašanju, a sami sebe procenjuju kao manje srećne i usamljenije u odnosu na druge ljude.
Većina studija koje se bave uticajem društvenih mreža na mentalno zdravlje ne mogu da odrede da li vreme provedeno na društvenim mrežama vodi u depresiju i anksioznost, ili mladi zbog depresije i anksioznosti provode više vremena na društvenim mrežama. Putevi mentalnog zdravlja su mnogostruki i različiti, a pripisivanje svih mentalnih problema društvenim mrežama previše pojednostavljuje celokupnu sliku. Društvene mreže nemaju isti uticaj na sve ljude, neki ljudi su osetljiviji i podložniji negativnim aspektima od drugih.
Kao alatka za povezivanje, Fejsbuk je dobar resurs i ima pozitivne efekte na emocionalna stanja. Postoje i dokazi da društvene mreže mogu biti od koristi onima kojima je menatalno zdravlje narušeno, jer se onlajn lako izgrađuju grupe podrške. Onlajn tehnologije mogu se upotrebiti i za smanjenje stigme kada je u pitanju traženje podrške i odgovarajuće terapije.
Društvene mreže imaju neprocenjiv značaj za ljude koji žive sa hroničnim ili mentalnim bolestima, jer mogu da vide da nisu sami, mogu da se povežu sa drugima koji imaju slična iskustva ili su prešli put oporavka.
Način na koji upotrebljavamo društvene mreže je ključan i određuje kakav uticaj imaju na naš život. Iako je pretraživanje Instagrama dovedeno u vezu sa povećanim stepenom depresije, onlajn razgovori povećavaju životno zadovoljstvo. Činjenica je da društvene mreže same po sebi nisu ni dobre ni loše i da njihov uticaj na mentalno zdravlje zavisi od različitih faktora, prvenstveno od načina i svrhe s kojom ih koristimo.
