Kakvi mehanizmi kontrole stoje iza poremećaja ishrane? Točak nasilja može poslužiti kao ključ za razumevanje ovog kompleksnog stanja.
Emocionalno zlostavljanje
Vređa te, naziva pogrdnim imenima. Omalovažava te i ismeva. Ubeđuje te da si bezvredna ili luda. Širi laži i glasine o tebi. Čini da se osećaš krivom.
Ovim počinje većina poremećaja ishrane. Naučila sam da mrzim sebe, da mislim kako drugi isto to misle o meni, osećam se krivom i osramoćenom kada se suprotstavim tim mislima.
Izolacija
Kontroliše gde ideš, koga viđaš i s kim razgovaraš, šta čitaš i gde ideš. Koristi ljubomoru kao opravdanje za svoje postupke.
Što je poremećaj ishrane intenzivniji, teže mi je da održim društveni život. Otkazujem planove, preskačem obroke i distanciram se od svih. Poremećaj ishrane nosi usamljenost.
Umanjivanje, poricanje i okrivljavanje
Umanjuje ozbiljnost zlostavljanja i prebacuje odgovornost za svoje nasilno ponašanje na tebe. Tvrdi da se nasilje nije dogodilo. Kaže da si ga izazvala.
Misli poput: Nisam dovoljno bolesna. Nisam dovoljno mršava. Nije tako loše. Samo sam umorna. Imam to pod kontrolom. Mogu prestati kad god hoću. Dobro mi je.
Pretnje i prinuda
Preti da će uraditi nešto kako bi te povredio. Preti da će te ostaviti, umreti ili da će se ubiti.
Strah od dobijanja na težini ili strah od gubitka kontrole često održavaju poremećaj ishrane. Deo mene počeo je da voli taj poremećaj i da se plaši onoga što bih mogla da budem bez njega.
Zastrašivanje
Zastrašuje te pogledom, postupcima, glasom.
Kada je poremećaj ishrane jak, najblaži pogled može da pokrene spiralu njegovog delovanja.
https://themighty.com/2017/04/domestic-violence-patterns-eating-disorder/
