Na stotine osoba koje su živele u porodičnom nasilju prošlo je kroz vrata ordinacije neurološkinje Glinis Ziman koja radi na jednoj klinici u Feniksu.
– Pacijentkinje koje žive sa posledicama porodičnog nasilja otvaraju poglavlje o povredama mozga – tvrdi doktorka.
Za mnoge od pacijentkinja, susret sa doktorkom Ziman je situacija u kojoj ih neko po prvi put pita kako su zadobile povrede.
– Jedna pacijentkinja rekla mi je da ju je na putu do ambulante jedino bolničar pitao da li joj je neko to uradio, dok je u isto vreme na drugom kraju nosila bio njen muž.
Dok mnogi pacijenti dolaze na kliniku zbog telesnih simptoma, kao što su glavobolje, iscrpljenost, vrtoglavica ili problemi sa spavanjem, nalazi doktorke Ziman otkrivaju da su među najučestalijim problemima anksioznost, depresija i posttraumatski stresni poremećaj.
Istraživanja traumatskih povreda mozga pokazuju veze sa demencijom i gubitkom pamćenja u iskustvima starih osoba i sportista. Osobe koje su preživele porodično nasilje žive sa istim poteškoćama – u tišini.
Za oko 70% osoba koje dođu u urgentni centar zbog zlostavljanja nikada se zapravo ne identifikuje da su preživele porodično nasilje. Te zdravstvene krize obavijene su tajnom i stidom.
Doktorka Ziman vodi prvi program posvećen tretiranju traumatskih povreda mozga za osobe koje su preživele porodično nasilje.
– Oko 81% osoba koje dođu u moju ordinaciju pretrpelo je toliko udaraca u glavu, da im se više ne zna broj, koji je astronomski, kada se uporedi sa iskustvima sportista – kaže doktorka Ziman.
Nije samo broj povereda ono što slučajeve ovih pacijentkinja čini kompleksnim.
– Potres mozga zadobijen u sportskim povredama dovoljno je težak za tretiranje. Za razliku od sportista, žene koje žive u porodičnom nasilju nemaju taj luksuz da se oporave od jedne povrede pre nego što zadobiju drugu.
Procenjuje se da na godišnjem nivou porodično nasilje utiče na živote 10 miliona ljudi. Povrede glave i vrata su među najučestalijim, a doktorka Ziman otkriva koliko su teške traumatske povrede mozga.
Zbog neprepoznavanja ozbiljnosti problema koji su u vezi sa zadobijenim povredama, mnoge žrtve porodičnog nasilja ostaju bez odgovarajuće dijagnoze, etiketirane kognitivnim oštećenjem.
– Žene koje prežive porodično nasilje etiketirane su na različite načine. Ne samo da u tome nema njihove krivice, nego je u pozadini svih simptoma realan medicinski uzrok.
Podaci o porodičnom nasilju i traumatskim povredama su sporadični, jer nasilje često nije prijavljeno, a nalazi doktorke Ziman ukazuju da su slučajevi učestaliji nego što se pretpostavljalo.
Medicinska dokumentacija iz 2016. pokazuje da su u programu učestvovale gotovo isključivo žene i da se samo jedna petina ranije obratila lekaru zbog povreda. 88% pacijentkinja pretrpelo je više od jedne povrede galve.
Doktorka Ziman sarađuje sa lokalnim svratištima za žrtve porodičnog nasilja, kako bi došla do žena koje imaju posledice povrede mozga. Radnici svratišta šalju ih kod nje na kliniku, gde se telesni simptomi, poput glavobolje i vrtoglavice, tretiraju zajedno sa kognitivnim i emotivnim posledicama nasilja. Ova usluga nije deo zdravstvenog osiguranja, ali je besplatna za korisnice zahvaljujući grantovima i privatnim donacijama. Program je pokrenut pre šest godina, kada je putem pružanja podrške beskućnicima ustanovljeno da mnoge žene među njima imaju traumatske povrede mozga. Među pacijentkinjama je ustanovljena duga istorija emocionalnog i fizičkog zlostavljanja, kao i kognitivne poteškoće nastale usled ponavljanih povreda mozga.
Pacijentkinje koje dođu na kliniku često se suočavaju sa naizgled neobjašnjivim simptomima. Jedna od žena izgubila je posao jer je postala zaboravna. Mislila je da ima Alchajmera. Nije imala nikakve informacije o tome kako udarci i povrede glave mogu uticati na pamćenje, pažnju i koncentraciju. Dijagnoza joj je dala nov način poimanja situacije, oslobodivši je osećaja krivice.
Doktorka Ziman kaže da smo još uvek na samim počecima razumevanja posledica učestalih povreda mozga i načina kako ih tretirati. Trauma porodičnog nasilja dodatno usložnjava situaciju.
– Osećam da u znatnoj meri možemo poboljšati živote ovih pacijentkinja – kaže doktorka.
IZVOR: https://www.npr.org
