Čuli smo nebrojeno puta: – Da, sve probleme invalida smo rešili, sada možemo misliti na seks. SVAŠTA!!! Velika slova i mnoštvo uzvičnika bez sumnje ukazuju na smirenu i tolerantnu osobu. Terminologija koju koristi dodatno to potvrđuje: Invalidi. Koje treba rešiti. Ukidanjem seksa. Pre nego što se usude. Da samo pomisle na to! Šta reći, nego se usaglasiti. Potpuno ste u pravu, jer seks nema nikakve veze sa životom. Još manje sa zdravljem ili ne-daj-bože ljudskim slobodama. Time se apsolutno ne treba baviti. Naročito ne u mislima. Praksa je drugo. Ako sad još uvedemo množinu i obelodanimo da postoje seksualne prakse izvan patrijarhalnog heteronormativa, koje su zanimljive osobama sa invaliditetom, možemo očekivati lavinu frustriranih i(li) puritanskih uzvičnika: – Još su nam samo falili perverzni invalidi! Kuda ide ovaj novi, vrli, devijantni svet!?! (U nastavku najverovatnije sledi tirada o porodičnim vrednostima uz pretnju apokalipsom.) Šta reći, nego se opet usaglasiti. Potpuno ste u pravu, jer perverzno znači preokrenuto, dok devijantno (od de + via) ima značenje van puta. Samo da još ustanovimo zašto bismo svi morali gledati na sve(t) istim očima i hodati po jednom putu (pod uslovom da nismo hipnotisani jednoumljem i uskraćeni za jedinstveni seksualni profil)? Dvadesetih godina prošlog veka oralni seks predstavljao je zakonski sankcionisanu perverziju. Tokom skandalozne brakorazvodne parnice Čarlija Čaplina, veliki glumac javno je optužen za upražnjavanje oralnog seksa. U samoodbrani, Čaplin je izjavio: – Ali svi ljudi u braku rade isto to! Javnost je ostala zapanjena. Razvod neminovan i opravdan. Da li bi ovo danas prošlo kao perverzija? Kod nekih, sigurno. Drugima je jasno da moral nije ništa drugo nego pitanje prolazne mode. Puritanci, upozoreni ste. Niko ne namerava da vam izokrene shvatanja, niti da vas pomera iz misionarske poze. Apsolutno je u redu voleti vanilu, ali ne bi bilo u redu ukinuti sve druge ukuse u to ime. Za one koji su željni znanja o BDSM-u i drugim seksualnim varijacijama, preplitanju seksualnosti i socijalne pravde, kinka i invalidnosti, bola i zadovoljstva: Šana Kac Katari demistifikuje sve.
Nešto o tebi, dosadašnjem radu i iskustvu?
Sertifikovana sam edukatorka u oblasti seksualnosti i seksološkinja sa Univerziteta u Mičigenu. Krenula sam ovim putem 2006. godine stekavši master zvanje u oblasti ljudske seksualnosti. Nakon nekoliko godina rada na tom polju, kao i na neprofitnim poslovima u oblasti razvoja i komunikacija, shvatila sam da želim da povežem svoju posvećenost socijalnoj pravdi sa interesovanjima na području seksualnosti, roda i marginalizovanih zajednica, pa sam doktorirala socijalni rad.
Kako si uspela da udružiš polje seksualnosti i socijalne pravde u svom radu?
Oduvek sam bila posvećena zastupanju i aktivističkom radu, a u poslednjih deset i više godina, uvidela sam kako se u kontekstu socijalne pravde malo govori o seksualnosti, naročito izvan LGBTQIA2S+[1] zajednica. Dok sam radila kao edukatorka u oblasti seksualnosti, htela sam da radim sa ljudima koji su na margini seksualnog obrazovanja: stariji ljudi, osobe sa invaliditetom, kinksteri, oni koji nisu monogamni, studenti čiji se seksualni profili nisu uklapali u vodeću ideju o tome šta znači biti seksualno biće. Shvatila sam da, iako mnogi veruju da seksualno zdravlje i seksualna prava pripadaju svima, tim pravima često nisu obuhvaćene osobe koje ne zanimaju monogamne seksualne interakcije sa stereotipno privlačnim osobama koje su cisrodne[2], heteroseksualne i vanila[3]. Želela sam da radim na promeni toga.
Tvoja definicija BDSM-a (za neupućene)?
Mnogi veruju u BD (bondage & discipline ) = vezivanje i disciplina, DS (domination & submission) = dominacija i potčinjavanje i S/M = sado/mazohizam, što odlično pogađa suštinu. Ipak, mislim da je BDSM ili kink (preferiram ovaj krovni termin), bilo koji oblik interesovanja za seksualno ponašanje izvan onoga za koje su nam rekli da je prihvatljivo. Za mnoge ljude, da, ovo uključuje igru razmene moći ili neku vrstu bola (kao što je spenkovanje ili bičevanje itd), ili vezivanje, ili igranje uloga. Ali, za druge, to može biti nešto naizgled bezazleno, kao što je seks pod upaljenim svetlima ili zajedničko gledanje porno sadržaja – ako to neko oseća kao tabu ili kink, onda to jeste kink (ako vam se sviđa ta reč).
Zašto ljude privlači BDSM i druge seksualne varijacije (fetiši, kink)?
Ponekad se brinem da previše vremena trošimo pokušavajući da shvatimo zašto kada je reč o seksualnosti i rodu. Hoćemo da znamo kako to da je neko trans, ili queer, ili ______ . Ne mislim da je to važno. Mislim da je važno zašto društva koje govori ljudima da ono što jesu i da to što žele (u kontekstu saglasnih odraslih ljudi) nije prikladno ili prihvatljivo.
Kako se ukrštaju BDSM i invalidnost?
Mnogo je ukrštanja ovde. Jedna od stvari koje najviše volim kada su u pitanju BDSM i kink jeste ogromna usredsređenost na komunikaciju. Od partnera se očekuje da, pre bilo kakve interakcije, prodiskutuju (onlajn ili uživo) kakve su im sklonosti, šta vole ili ne vole, šta bi mogla da budu njihova ograničenja ili izazovi (fizički, emotivni, medicinski, itd) i da ustanove reči ili aktivnosti kojima signaliziraju da žele da zaustave interakciju. Možete li da zamislite kako bi bilo da su svi ohrabreni da urade to isto kada je u pitanju seks? Sve vreme pokušavam da ohrabrim ljude da to rade, ali, naročito me moji mladi, cisrodni, heteroseksualni polaznici gledaju kao da imam pet glava – jednostavno ne ohrabrujemo otvorenu komunikaciju o seksu i strasti. Ako ovo primenimo na invalidnost: mnoge osobe sa invaliditetom celog života su učene (kako eksplicitno od ljudi iz okruženja, tako i implicitno putem medija i drugih modaliteta) da ne treba da žele seks, da ne mogu imati seks, da ih niko ne želi, da njihova tela i umovi nisu tome namenjeni. A onda, imamo svet u kome ne samo da to nije dozvoljeno, nego niko ni ne očekuje pojedinosti njihovih želja, niti da imenuju svoje potrebe, uključujući i telesne. Nije li to zapanjujuće? Pre nekoliko godina uradila sam studiju o tome kako osobe s invaliditetom pregovaraju sa svojim seksualnim partnerima. Sećam se da mi je jedna od učesnica, kinksterka koja je preživela moždani udar, rekla da bi od sada pa nadalje imala isključivo kinki partnere, zato što oni u najvećoj meri odgovaraju na sve njene potrebe i da u njih ima najviše poverenja, da će podjednako ispuniti njene potrebe koje se odnose na invaliditet, kao i one koje se tiču seksualnih želja. To mi se zaista urezalo u pamćenje. Takođe mislim da, kada nečije telo / um ne rade ono što bismo hteli da rade, ili kada neko živi sa hroničnim bolom koji se ne može kontrolisati, sposobnost da se preuzme kontrola nad sobom ili nad drugima kao deo BDSM igre, ili da se napravi izbor između zadavanja ili primanja bola (često čujem da se takav bol imenuje kao dobar, za razliku od bola koji je rezultat bolesti ili invaliditeta), apsolutno je čudesno i zaista pozitivno iskustvo za mnoge ljude. Videla sam kako se mnoge osobe sa invaliditetom poigravaju sa primanjem usluga (u kinki okvirima), što je način da se pregovara o pristupu intimnosti, da se osećaju prijatnije kada nešto traže, da u drugačijem okviru ispunjavaju svoje potrebe. Mogućnosti su, zaista, beskonačne.
Reci nam nešto o tvojim časovima BDSM-a za osobe s invaliditetom (metode rada, teme, iskustva)…
Interesantno je da se ovi časovi ne odvijaju na način na koji vodim neke druge časove i radionice, ali sam primetila da ljudi koji ih pohađaju ZAISTA žele da budu tu. Prijavljuju se unapred, kažu mi da je moja radionica jedan od glavnih razloga što uopšte prisustvuju nekom skupu ili da su se dovezli iz drugog grada. Veoma malo se govori o ukrštanjima kinka i invalidinosti, a ljudi ne samo da su gladni informacija, nego žele da osete da nisu sami. Ti časovi i radionice više se odvijaju kao grupe podrške, pri čemu polaznici jedni drugima pričaju o onome što su isprobali ili o tome kako su prepravili neku seksualnu igračku da bi je učinili pristupačnijom. Jedne godine na radionici koju sam vodila u okviru kink konferencije, naša mala grupa napravila je izlet do dela sa prodavcima, gde smo pričali o alatkama i igračkama koje su provereno dobre i dali smo im povratnu informaciju o tome kako da kreiraju ili prilagode svoje proizvode za osobe s invaliditetom. Često je fokus na fizičkom invaliditetu, ali nekad više pričamo o mentalnom zdravlju, saglasnosti, smanjenju rizika, o tome kada neko koristi kink kao prostor za nesuicidno samopovređivanje i kako time upravljati (što podrazumeva saglasnost svih koji su uključeni) i slično. Čas se uvek prilagođava u skladu sa potrebama polaznika.
Najveće zablude o ženama sa invaliditetom koje praktikuju BDSM?
Prvo: Da osobe s invaliditetom ne mogu biti saglasne. Drugo: Da su osobe s invaliditetom aseksualne ili da nemaju seksualni nagon. NEKE jesu aseksualne. NEKE imaju nizak seksualni nagon ili ga nemaju uopšte, ali to ni na koji način nije pokazatelj zajednice u celosti. Treće: Da, samim tim što te je privukla neka osoba sa invaliditetom, imaš fetiš na invaliditet. Ako nekoga ISKLJUČIVO privlače određeni oblici invaliditeta, ili oštećenja, ili određeni tipovi tela, onda je to druga priča. Četvrto: Da su sve kinki osobe s invaliditetom submisivne i da žele da se određene stvari (na) njima rade. Peto: Da je teško ili nemoguće biti kinki sa osobom koja ima fizički invaliditet, zato što ćete je povrediti (jer su osobe sa invaliditetom krhke i lomljive).
Na koji način kink može biti alatka za upravljanje invaliditetom?
Dodirnula sam ovu temu, a sad se sećam da su ljudi koji su dolazili na moje časove koristili sub spejs[4] kao način upravljanja lošim bolom, jer bi radije da se ponekad osećaju šašavo od endorfina, nego od medikamenata većinu vremena. Sećam se jednog para: devojka je volela da se samopovređuje sečenjem, a njena Gospodarica uspostavila je pravilo koje joj zabranjuje da se sama seče; ako i kada oseti potrebu da se poseče, treba da ode kod Gospodarice koja će joj obezbediti neku vrstu kratkotrajnijeg i manje rizičnog bola. Na kraju su se usaglasile u igri skarifikacije (isti deo kože raseca se iznova i iznova, kako bi se napravio ožiljak, nalik tetoviranju bez mastila). Gospodarica je ispisala reč LEPA i kad god bi devojka osetila potrebu da se poseče, obratila bi se Gospodarici da zajedno rade skarifikaciju. Često, kada ovo ispričam terapeutima ili savetnicima, ljudi se pomalo zgroze, ali ja vidim saglasnost, vidim pregovaranje, vidim smanjenje rizika, vidim veštinu suočavanja, vidim predivnu vezu u kojoj su dve osobe našle načina da se upuste u interakciju punu poverenja.
Kada se BDSM prenese na aspekte veze izvan spavaće sobe – kako to zapravo funkcioniše?
Zavisi – za mnoge ljude se BDSM odigrava izvan spavaće sobe (ili barem uopšteno, izvan kuće). Neki to dobro prenesu, drugi isprobaju, pa shvate da je bolje da fantazija o vezi 24/7 ostane upravo to – fantazija. To podrazumeva jasna očekivanja, kontinuiranu komunikaciju i zajedničku viziju, baš kao i sve drugo u šta je umešano dvoje ili više ljudi.
Šta odgovoriš ljudima koji tvrde da žene koje se upuštaju u BDSM zapravo proigravaju neki ciklus zlostavljanja?
Zlostavljanje je zlostavljanje. Kink je kink. Zlostavljanje može da se dogodi u kinki vezama, kao što može da se dogodi i u vanila vezama, ali BDSM / kink nije sam po sebi zlostavljanje. Zapravo, naglasak na komunikaciji, na svesti o riziku, saglasnosti (u idealnom slučaju, neprekidnoj saglasnosti), umanjuje mogućnost da se u kinki vezama proigravaju nasilni ciklusi. Ako već razmišljamo u tom pravcu, za mene je zlostavljanje očekivati da se partnerka brine o kući i deci, da uvek bude prijemčiva za penetrativni seks, da se o njenim seksualnim željama i potrebama malo (ako se uopšte) vodi računa, kao i o tome da li doživljava zadovoljstvo. Kroz istoriju su žene tako tretirane u glavnim tokovima društva u heteroseksualnim vezama – vekovima, ako ne i duže. Da li to etiketiramo kao zlostavljanje? Pod pretpostavkom da smo svi odrasla ljudska bića koja su saglasna i znaju šta se događa, nisam sigurna ko sam ja, ili bilo ko drugi, da nekoj velikoj grupi nalepi etiketu zlostavljanja. Ipak, priznajem da zlostavljanja može biti i da ga ima unutar kinki zajednice. Podučavam socijalne radnike, savetnike, terapeute i pružaoce medicinskih usluga kako da to prepoznaju i kako da pruže podršku nekome ko je u nasinoj kinki vezi. Pretpostavka da je kink sam po sebi zlostavljanje stigmatizuje celu zajednicu vodeći je dublje u andergraund, što onima koji zaista imaju iskustvo zlostavljanja otežava da potraže pomoć i podršku.
Preporuke za bezbednost namenjene osobama s invaliditetom koje bi da iskuse BDSM po prvi put?
Treba da znate s kim se upuštate u igru – lako nas zavede ushićenje što upoznajemo nove ljude (onlajn ili uživo), pogotovo kada doživimo da smo viđeni i poželjni. Budite sigurni da znate s kim se upuštate u interakciju i, ukoliko se lično ne poznajete, u redu je da usporite, raspitate se, tražite više informacija i slično. Budite jasni što se tiče vaših iskustava: sasvim je u redu da kažete da nešto samo isprobavate i da ste u tome novi; problemi mogu nastati ako se pretvarate da ste stara džomba u nečemu što nikada ranije niste radili. Razmislite o čitanju erotike i gledanju kinki porno sadržaja, kako biste dobili ideju o tome šta vas uzbuđuje – naravno da je stvarni svet drugačiji od fantazije, ali možete dobiti razne vrste zabavnih ideja. Počnite polako i izgrađujte svoj put: uvek je bolje da ih ostavite (ili oni vas!) da žele još, nego da prebrzo isprobate previše, a da u tome ne uživate ili budete povređeni. Nađite pružaoca usluga koji je kinki-frendli i može da vam odgovori na medicinska pitanja (poput: smem li da se upustim u elektro-plej[5] ako imam pejsmejker ili: da li je za mene bezbedno da zadržavam dah, ili ću time izazvati napad?) Razmotrite posetu profesionalnoj domini ili seksualnom edukatoru, individualno ili sa partnerom/ -ima, da biste naučili kako da se igrate na bezbedan način. Posetite sajt KinkAkademije, pogledajte video zapise o aktivnostima svake vrste i naučite kako da ih sprovedete u sigurnosti i udobnosti sopstvenog doma. Uvek budite jasni o svojim granicama, pogotovo o potrebama i granicama koje imaju veze sa invaliditetom, naročito ako ste u igri sa nekim koga ne poznajete.
Tvoj stav o fetišu na invaliditet? Da li fetišisti eksploatišu osobe s invaliditetom?
Postoji li devotizam? Da. Fetiš na invalidnost? Da. Najveće pitanje tiče se saglasnosti i svesti o tome. Na isti način kao što neke žene vole da ulaze u partnerstva sa muškarcima koji su poklonici ženske dominacije (tj. ženski rod je bolji i treba da vlada svetom), neke osobe s invaliditetom uživaju u takvoj interakciji sa svojim poklonicima, dok druge to uopšte ne zanima. Opredelite se zavisno od toga kako se osećate po tom pitanju i budite jasni pred aktuelnim i potencijalnim partnerima. Ako vam se ne dopada taj aspekt, a izgleda vam da je potencijalni partner usredsređen na invaliditet, pošaljite ga da ide svojim putem. Ako vam se dopada, uskladite očekivanja o tome šta volite i ne volite, koji jezik preferirate i slično. Jedna gluva žena bila je profesionalni svič[6] i govorila je o tome kako, kada je u ulozi domine, voli da se šali sa potčinjenim partnerom: – Plači koliko hoćeš, ionako te ne čujem! – pri čemu su imali neverbalni bezbednosni signal. Kada bi se ona potčinjavala partneru, isključivala bi kohlearni implant i osećala se potpuno slobodnom, kao da leti. U navedenoj situaciji, uživala je u igri sa fetišistom, pa je to što je gluva mogla da učini delom scene i njihovih igara, zbog čega se osećala moćnom. Naravno da to nije za svakoga, svaka osoba treba da pravi sopstvene izbore.
Šta svaka žena s invaliditetom može da uradi za sebe da bi unapredila seksualno zdravlje?
Da upozna sopstveno telo, ono što voli, kao i ono što ne voli (uključujući ono što boli ili ono što može biti okidač drugih stvari koje ne želi, što je dobro znati i biti pripremljen). Idite na redovne preglede i testirajte se, pogotovo ako imate više partnera i ne koristite zaštitu. Čitajte knjige, blogove ili gledajte filmove, tutorijale na jutjubu i KinkAkademiji i sličnim platformama, kako biste otkrile šta vas interesuje. Pregledajte grudi ili neka to neko uradi za vas (što može biti zabavno). Znajte da ne postoji jedan način da budete seksualne ili seksi; nađite ono što vama donosi dobar osećaj i nastavite s tim.
[1] L = lezbejke; G = gej osobe; B = biseksualne osobe; T = transrodne osobe; Q = queer; I = interseksualne osobe; A = aseksualne osobe; 2S = two spirits (iz tradicije Američkih Indijanaca koji su verovali da seksualne manjine imaju oba duha: muški i ženski); + = ovo nije konačan niz seksualnih orijentacija.
[2] Osobe čiji rodni identitet (dovoljno) odgovara biološkom polu, odnosno, društvenim normativima koji su tom polu pripisani. (Nasuprot transrodnim osobama, cisrodne osobe smatraju se većinskom populacijom.)
[3] Vanila = konvencionalne, uobičajene, jednostavne (neki bi rekli: dosadne) seksualne prakse. (Nasuprot kinki seksu koji pokriva spektar seksualnih varijacija (fetiši, BDSM, nekonvencijalne fantazije i perverzije).
[4] Reakcija tela na oslobađanje hormona (sreće) tokom ili nakon BDSM sesije.
[5] Upotreba elektriciteta da bi se izazvale senzacije na telu.
[6] Uloge u BDSM svetu: domina / dom; rob / robinja; svič (menja uloge, nekada je dominantan, nekada submisivan).
