Retrospektiva šestogodišnjeg rada likovne radionice Društva za podršku osobama s autizmom grada Novog Sada (DPOSA) prikazana je na velikoj izložbi u Narodnoj banci Srbije u Beogradu. Izložbu su svečano otvorile Mara Bošnjak, predsednica upravnog odbora DPOSA; Biljana Barošević, pomoćnica ministra u Sektoru za podršku osobama s invaliditetom; Maja Stojanović, autorka i voditeljka likovnih radionica DPOSA, zajedno sa grupom autora i članova DPOSA. Muzičke numere na otvaranju izveli su Greg Sivulka na klavijaturama i Robert Gabdrakipov na saksofonu, učenik Muzičke škole Isidor Bajić i novi član DPOSA, predstavnik Srbije na Festivalu muzike mladih i osoba s autizmom 24. aprila u Turskoj.
Izložba Govorim ti slikom donatorskog je karaktera, a biće otvorena od 10. do 24. aprila, radnim danima od 10 do 18 časova. Izloženo je više od 90 radova, akrila na platnu, čiji su autori: Vanja Bоšnjak, Stеfan Vidеnоvić, Radоja Bоrо, Аrоn Vеlišеk, Hunоr Vеlišеk, Nikоla Maksić, Ivan Gajanоvić, Pavlе Janjanin, Vaskо Prijоvić, Lav Nikоlić, Аlеksa Mikić, Pеtar Živkоvić, Grk Vuk, Stеfan Gavrić, Svеtоzar Gоlušin, Dušan Аksеntijеvić, Marija Dеvić, Milica Zdravkоvić, Аnamarija Brašnjо, Nikоla Ubоrnji, Strahinja Banоvić, Markо Bajin, Viktоr Bеvanda, Markо Аliоv, Mirоslav Mudrinski.
Izlazak u javnost kao rezultat kontinuiranog rada
Mara Bošnjak, predsednica upravnog odbora DPOSA
Izložba je rezultat višegodišnjeg rada na osamostaljivanju dece s autizmom i na njihovom izlasku iz zone nevidljivosti. Takav poduhvat zahteva timski rad i saradnju sa različitim sektorima šire zajednice. Pre svega želim da zahvalim Narodnoj banci Srbije što je podržala ovu izložbu, zatim Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Savezu Autizam Srbija, koji nas godinama unazad podržava u programskim aktivnostima. Grad Novi Sad omogućio je prevoz autora i članova Udruženja na otvaranje izložbe. U pozadini ove izložbene postavke su godine kontinuiranog rada, a svako platno, pored umetničke, ima neizmernu emotivnu vrednost. Izložba je donatorskog karaktera, što znači da za donacije od 20 i više hiljada dinara donator dobija na poklon platno po izboru. Za društveno-odgovorne kompanije to je simbolična suma, a za naše Udruženje velika podrška . Deo prikupljenih sredstava svakako ćemo uložiti u finansiranje nastavka likovnih radionica, a ujedno prikupljamo sredstva za obezbeđivanje prostora za samostalni život uz podršku, čiji korisnici će biti deca i mladi s autizmom. Važno je da stvorimo uslove u kojima deca već od najranijeg uzrasta mogu da se upuste u proces osamostaljivanja i pripremu za samostalan život uz podršku. To je put bržeg napredovanja, koji će deci pružiti predah od konstantnog nadzora, i obrnuto, predah za porodicu kako bi obnovila svoje snage.
Likovno stvaralaštvo kao iskustveni proces
Otilia Velišek-Braško, pedagoškinja i majka dečaka s autizmom
Likovne radionice su proces koji je trajao godinama. Prisutna sam sve vreme i ispratila sam svaku sliku pojedinačno, a kada ih pogledam sve na jednom mestu, iznenađena sam i ponosna. Ova izložba je pokazatelj koliko je rada, pažnje i strpljenja uloženo u svako platno. Sa pedagoškog aspekta znam koliko je važno da deca s autizmom kvalitetno provode vreme, a platno im otvara prostor za razmišljanje, maštanje i stvaranje. Likovne radionice su iskustvene, to je proces opuštanja, usvajanja novih veština i iskazivanja sebe. Kroz likovno stvaralaštvo moj sin ujedno stvara sliku o sebi. Ponosan je na svoj rad, a njegove slike rezultat su različitih interesovanja i preokupacija. Deca savremenog sveta previše su izložena tehnologiji i, ukoliko im ne ponudimo druge mogućnosti, teško da će ih samostalno pronaći. Zato je važno da se u porodici neguje podsticajno okruženje za kreativni izraz deteta.
Raznorodnost apstraktnog ekspresionizma
Maja Stojanović, akademska slikarka i voditeljka likovnih radionica DPOSA
Izložbena postavka čini vidljivim celokupan razvojni tok likovne radionice i stvaralaštva mladih autora s autizmom. Od samog početka se rukovodim idejom usvajanja likovnih tehnika i veština na način koji ne sputava individualnu izvedbu, niti senzibilitet autora. Nijedan od autora ne ulazi u stereotipije, nego ima mogućnost da se oproba u svemu, pa da to kasnije prisvoji ili odbaci. Zahvaljujući takvom pristupu, radovi su raznoliki i jedinstveni, a izložbeni hol Narodne banke dovoljno je prostran za prikazivanje ove bogate retrospektive. U početku sam verovala da deca s autizmom mogu da rade isključivo iz glave, da nije moguće varirati teme i motive, niti raditi po predlošku. Proces likovnih radionica u potpunosti me je razuverio. Među motivima su pejzaži, mrtva priroda, apstrakcije, skulpture, urbani motivi, likovi iz filmova i video igara, portreti i autoportreti… Autori danas gotovo samostalno mogu da isprate dati predložak, uz minimalne konsultacije i korekcije. Kada radimo po predlošku, biram dela velikih umetnika koje je teško iskopirati, a naši autori to iznesu u sopstvenoj vizuri i na sebi svojstven način. Ako mogu da prikažu nešto što su videli i doživeli, to automatski razbija uverenje o zatvorenosti osoba s autizmom. U stvaralačkim procesima uzajamno učimo jedni od drugih, kako oni od mene, tako i ja od njih. Naš rad je prihvaćen od strane galerija i muzeja, što je pokazatelj da radimo dobro. Kao likovna umetnica, primećujem preplitanja sa sopstvenim stvaralaštvom. Bavim se apstraktnim ekspresionizmom, što je dominantan izraz na svim našim izložbama, a radovi po predlošku asociraju na posleratni period, jer su zasnovani na motivima Galerije Rajka Mamuzića. U planu je tematska izložba koju ćemo pripremati u galerijskom prostoru, upravo po motivima Galerije Rajka Mamuzića u Novom Sadu.
Pogledajte celokupan katalog radova Govorim ti slikom art terapija – komunikacija kroz slikanje. Odaberite platno i budite podrška osamostaljivanju dece i mladih s autizmom.
Savršeno, fantastično, nama reči kojima se može adekvatno opisati tvoj rad, podršak i prijateljstvo.
VELIKOOOO HVALA
Zadovoljstvo mi je. <3
Izuzetna prezentacija uma i stvaralaštva mladih ljudi, koji nam na ovaj način dopuštaju da budemo deo njihovog lika i osobenosti, a koja ni po čemu ne zaostaje za umetnicima njihove a i starije dobi, koji nisu nailazili na slične prepreke u razvoju.
Naravno da je izuzetno veliki napor uložen od strane mentora i roditelja, te je u toliko više izražena potreba za prihvatanjem i podrškom tih mladih ljudi.
Na ovaj način humanost ubire svoje plodove i jedino na ovaj i sličan naćin ti mladi ljudi mogu doživeti pravu inkluziju u okruženju i zasigurno je to veliki korak u njihovom sazrevanju.