Pitali smo žene s invaliditetom šta ih nervira u svakodnevnoj interakciji sa drugima i koje su to situacije kada komunikacija, naprosto, ne ide kako treba. O tome kako da izađemo na kraj sa izazovnim situacijama u interakciji s drugima razgovarali smo sa Dejanom Živkovićem, psihologom i trenerom Centra Integrativa, ekspertom za asertivnu komunikaciju, transakcionu analizu i govor tela. Na Portalu o invalidnosti objavljujemo serijal tekstova Psihologija komunikacije u kome analiziramo izazove u komunikaciji sa kojima se suočavaju žene s invaliditetom i tražimo moguća rešenja: kako napraviti obrt u komunikacionoj situaciji, tako da se u razgovoru i nakon njega osećamo dobro? U kojoj meri su opšta psihološka pravila i mehanizmi komunikacije primenjivi na konkretne situacije s kojima se suočavaju žene s invaliditetom, ostavljamo vam na procenu…
Kako reagujete na netrpeljivost, nervozu i nerazumevanje? Koliko često se povlačite, iako znate da ste u pravu? Šta osećate ako trpite zbog mira u kući? Da li naknadna reakcija donosi dovoljno satisfakcije?
U realnom iskustvu žena s invaliditetom…:
– Imala sam samo jednu neprijatnu situaciju u kojoj sam bila izložena diskriminaciji. Obično mi ljudi priđu na ulici, ponude pomoć, sa uvažavanjem se ophode prema meni, tako da sam skoro i zaboravila na taj incident. Na putu za Grčku vozač autobusa bio je vidno iznerviran što me je morao nekih pet minuta pričekati dok sam se vraćala iz toaleta. Pri kupovini aranžmana sam objasnila da sam malo sporija i tad su mi rekli da to neće biti nikakav problem, a bio je. Izvinila sam se i šoferu i ostalima. Taj isti vozač pri povratku nije dopustio da torba bude pored mene, a potrebno mi je da se uveče ogrnem, jer mi bude hladno na levoj ruci koja nije u funkciji. Ostala sam šokirana takvim nerazumjevanjem i nipodaštavanjem. No, izdržala sam put, nisam više išla u toalet – trpila sam. Putovala sam sa bratom i njegove tri ćerke. Do mene je sedeo policajac, pobednik rijalitija Može biti samo jedan. On mi je ispričao kako je vozač autobusa besneo dok me je čekao i kojim pogrdnim rečima me nazvao. Naravno da smo to krili od mog brata, da ne bi došlo do nekog većeg incidenta. Kad smo dosli kući, brat je saznao sve i napisao je mejl, kako turističkoj agenciji koju smo angažovali, tako i agenciji za transport putnika. Odmah su me kontaktirali plašeći se da ih ne tužim. Nudili su mi i popust, ali ja više nisam imala želju da putujem autobusom. Vozač je suspendovan. Nisam se obradovala, bilo mi ga je žao. Možda se plaši invaliditeta, pa je tako reagovao. Neko bi rekao: – Jedanput se desilo, nije vredno pomena – ali morali smo da odreagujemo da se ne ponovi, da nam ovakve stvari ne brukaju državu. – Dušanka Vukelić
Kakva rešenja nudi psihologija komunikacije?
Dejan Živković: – Kada se povučemo i trpimo, osećamo se loše, jer nismo ispoštovani. Zato je dobro držati se svog stava i ponoviti to jasno i glasno: – Najavila sam agenciji da mi je potrebno više vremena, rekli su da je sve u redu. Ili: – Tako smo se dogovorili, molim vas da me ispoštujete kao jednog od putnika koji je platio svoju kartu. U sebi možemo da mislimo: – Kako si neotesan! – ali to ne bi imalo smisla reći, jer bismo ušli u konflikt. Moguće je povući granicu i bez konflikta: – Platila sam kartu kao i svi. Sporije hodam, molim vas za razumevanje. Ako je sagovornik besan ili kaže nešto što prevazilazi komunikaciju između vozača i putnika, možemo reći: – Vidim da ste ljuti, ali ne možete takvim tonom da razgovarate sa mnom. Platila sam kartu kao i svi drugi. Da, sporija sam, takva je situacija. Žao mi je, ali ja sad idem u toalet. Naravno da nema zbog čega da joj bude žao, to je samo caka koja omekšava sagovornika. Ona zna da je u pravu, pa treba da se drži svog stava. U komunikaciji se to zove pokvarena ploča: držimo se svoje priče i ponavljamo je koliko god je potrebno. Ukoliko sagovornik prelazi granicu pristojnosti, možemo da pojačamo komunikaciju, kako bismo ukazali da to nećemo tolerisati: – Ako nastavite tako da se ponašate, biću primorana da zovem vašu agenciju. Ponavljamo i suočavamo sagovornika sa konsekvencama. –Razumem ja da se vama žuri, ali…
Kako ste reagovali u sličnim situacijama? Da li ste nekada primenili taktiku pokvarene ploče? Uspešno ili ne? Podelite iskustva u komentarima.