Barijere s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju zasnovane su na stavovima opšte populacije. Ti stavovi najčešće su ukorenjeni u dezinformacijama i nepoznavanju života osoba s invaliditetom.
1. Mit: Život osoba s invaliditetom potpuno je drugačiji od života osoba bez invaliditeta.
Činjenica: Osobe s invaliditetom idu u školu, stupaju u brak, rade, imaju porodice, peru veš, idu u nabavku, smeju se, plaču, plaćaju račune, razbesne se, imaju predrasude, glasaju, planiraju i sanjaju kao i svi drugi.
- Mit: Osobe s invaliditetom bolje se osećaju među svojima.
Činjenica: Tradicija grupisanja osoba s invaliditetom u posebne škole i institucije ukorenila je ovo predubeđenje. Danas mnoge osobe s invaliditetom koriste priliku da budu deo vodećih tokova u društvu.
- Mit: Osobama s invaliditetom uvek je potrebna pomoć.
Činjenica: Mnoge osobe s invaliditetom su samostalne i drugima pružaju pomoć.
- Mit: Svi korisnici kolica su hronično bolesni ili bolešljivi.
Činjenica: Veza između korisnika kolica i bolesti verovatno je nastala u bolnicama, gde se kolica koriste za transport pacijenata. Osoba može da koristi kolica iz različitih razloga, a nijedan ne mora da ima veze sa bolešću.
5. Mit: Slepe osobe ne vide ništa. Ali zato imaju bolji sluh.
Činjenica: Najuvreženiji mit o osobama oštećenog sluha je da žive u potpunom mraku. Oštećenje vida ima različite forme i većina osoba oštećenog vida razlikuje svetlost od tame. Čini se da osobe oštećenog vida koriste druga čula bolje nego ostali ljudi – možda je razlog u tome što su naučili efektivnije da ih koriste.
- Mit: U razgovoru sa osobama oštećenog vida ne bi trebalo izgovarati fraze poput: vidimo se kasnije ili pogledaj ovo.
Činjenica: Osobe oštećenog vida ne vređa ovakvo obraćanje – često i sami koriste iste izraze.
- Mit: Svi jezici su govorni jezici.
Činjenica: Znakovni jezici postoje stotinama godina.
- Mit: Slab govor znak je niske inteligencije.
Činjenica: Govorni invaliditeti obično su prouzrokovani fizičkim invaliditetom ili gluvoćom. Ne postoji veza između problema u govoru i stepena inteligencije.
- Mit: Sve gluve osobe umeju da čitaju s usana.
Činjenica: Veština čitanja s usana varira i nijedna osoba se u komunikaciji gotovo nikada ne oslanja isključivo na to.
- Mit: Gluve osobe su idealne za zapošljavenje u bučnoj sredini.
Činjenica: Bučna sredina može doprineti daljem oštećenju slušnog sistema. Osobe oštećenog sluha treba da se zapošljavaju na svim vrstama poslova, za koje imaju talente, interesovanja i veštine. Nijednoj osobi s invaliditetom ne treba unapred ograničiti mogućnosti zapošljavanja.
- Mit: Osobe sa razvojnim invaliditetom ne mogu da budu produktivne.
Činjenica: Mnoge osobe sa razvojnim invaliditetom pronalaze načine za rad, birajući obrazovanje i zaposlenje koje koristi njihove snage.
- Mit: Decu treba naučiti da se ne raspituju o invaliditetima.
Činjenica: Deca imaju prirodnu i nesputanu radoznalost i postavljaju pitanja koja se odraslima čine neprijatnim. Ako izgrdite dete zbog postavljenog pitanja, to može stvoriti utisak da invaliditet znači nešto loše ili pogrešno. Većina ljudi sa invaliditetom neće imati problem da odgovori detetu na pitanje.
IZVORI:
