Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra 2017. godine kompanija iFit organizovala je dva besplatna treninga i otvoreno predavanje o prepoznavanju, prevenciji i pružanju podrške ženama u situacijama nasilja. Predavanje je održala Ivana Zelić, koordinatorke SOS službe Organizacije za podršku ženama s invaliditetom … IZ KRUGA – VOJVODINA, u prostorijama Fitnes centra Šmek.
– Iako se o nasilju nad ženama sve više priča, naročito tokom novembra meseca, realno se o toj temi nedovoljno zna i raspolažemo slabo relevantnim podacima – rekla je Dunja Funduk, brend menadžerka Fitnes centra Šmek. – Veoma često nasilje ne percipiramo kao nasilje. Zato je važno da ponudimo alatke za raspoznavenje nasilnog ponašanja. U našem Centru vežba veliki, zaista veliki, broj žena. Zašto im ne bismo približili neke odgovore? Osluškujući njihove potrebe, često organizujemo niz informativno-edukativnih predavanja na temu fitnesa i planiranja treninga, zdrave ishrane, fizičkog i mentalnog zdravlja uopšte. Ovo je prvi put da organizujemo predavanje o nasilju nad ženama i verujem da će večerašnji događaj otvoriti niz akcija na ovu temu.
Reci nam nešto o večerašnjim treninzima. Gde je presečna tačka između fitnesa i prevencije nasilja nad ženama?
DF: – Fitnes centar Šmek usredsređen je na unapređenje zdravlja u najširem smislu i na promovisanje zdravih životnih stilova. Deo tog konteksta svakako je i prevencija nasilja, kao i društveno odgovorni rad uopšte. Dok smo planirali večerašnji događaj, razmišljali smo da li da ponudimo body combat – trening inspirisan borilačkim veštinama – ali to je već istrošena tema, u smislu da, kada smo u situaciji da se branimo, znači da smo već duboko u nasilju. Akcenat treba da bude na prepoznavanu i prevenciji. Šta sve možemo da uradimo da do nasilja ne dođe? Večeras su na program dva potpuno različita treninga, čiji spoj naglašava raspon mogućnosti za vežbanje u našem centru. Body balance je body-mind trening, spoj pilatesa, joge i tai-čija, koji služi za istezanje, opuštanje i meditaciju; jednom rečju, za osnaživanje duha. Drugi trening je body attack, visokointenzivan kardio trening inspirisan atletskim pokretima: trčanjem, skokovima, čučnjevima, sklekovima.
Šta možemo da najavimo od narednih akcija?
DF: – Organizujemo dane otvorenih vrata u Šmeku od 8. do 11. decembra, kada će svi treninzi biti otvoreni za sve, bilo da su članovi našeg centra ili ne.
Tokom šezdesetominutnog predavanja, Ivana Zelić predstavila je rad Organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA, ukazala na oblike nasilja i predrasude o ženama u situacijama nasija, objasnila razlike između konflikta i nasilja, istakla kompleksnost situacije i mehanizme podrške.
Statistike pokazuju da je 91% žena i dece naspram 9% muškaraca izloženo nasilju.
Nasilje (u porodici, partnerskim vezama, bilo gde) nije privatna stvar, nego krivično delo. Iako je prva asocijacija na reč nasilje slika žene sa podlivima i modricama, činjenica je da je psihološko nasilje najzastupljeniji oblik nasilja. Nevidljivo i teško dokazivo, psihološko nasilje ostavlja duboke posledice na samopouzdanje i psihu žene koja je izložena kontroli, vređanju, poniženjima, ucenama, ljubomori… Ekonomsko nasilje često se ispoljava kao zabrana zapošljavanja (jer je za ženu bolje da se stara o porodici i deci) čime je dovedena u zavistan položaj, a njen izlazak iz zajednice onemogućuje se u velikoj meri. Tabuizacija seksualnog nasilja ne jenjava, a prve asocijacije po pravilu su presretanje na mračnim ulicama i manijaci pod maskom. Činjenica je da žene mahom trpe seksualno nasilje od strane poznatih muškaraca: bivši partneri, kolege, poznanici, muževi (jer silovanje u braku je njegovo bogom-dato-pravo). Još neki oblici nasilja su proganjanje (u realnom ili virtualnom prostoru), izolacija (uskraćivanje socijalnih kontakata), zanemarivanje (kome su posebno izložene žene s invaliditetom).
Središnji pokretač nasilja su kontrola i moć, umesto ravnopravnosti koja (bi trebalo da) je osnova svakog zdravog odnosa.
Najčešće zablude o nasilju:
– To se dešava tamo nekim ženama… neobrazovanim, siromašnim, starim.
- Veliki broj visokoobrazovanih žena živi u nasilnim partnerstvima. O tome ćute, strahujući da bi progovaranje o nasilju moglo da im uruši ugled / karijeru / poziciju na poslu. Što je žena obrazovanija, stepen sramote zbog situacije u kojoj se našla je veći.
– Žene vole nasilnike. Same su ih birale. Same odlučuju da ostanu u tome.
- Birale su partnera, ljubav, sigurnost, zajedništvo… Ako iz istog paketa ispliva nasilje, žene ostaju u vezi jer veruju u promenu (a nasilje ne traje 24/7).
– To je samo šamar. Loš dan, omaklo mu se…
Jednom kada se nasilje, desi – dešavaće se. Bez opravdanja. Ljubav to neće promeniti.
– Nasilnici su psihički bolesni. Ili alkoholičari.
- Samo 7% nasilnika ima dijagnozu nekog psihičkog stanja. 93% svesno i jasno bira nasilje. Mnogi alkoholičari nisu nasilni (naprotiv); mnogi nasilnici ne konzumiraju alkohol.
