Većina ljudi se u nekom životnom trenutku suočava sa traumatičnim iskustvom, a kao rezultat toga javljaju se različiti simptomi koji remete svakodnevni život. Dobra vest je da su psihološke intervencije efikasne u zaustavljanju dugoročnih posledica.
Posttraumatski stresni poremećaj je oblik anksioznosti koji nastaje nakon izlaganja zastrašujućem događaju, iskustvu fizičkog nasilja ili pretnjama. Traumatični događaji koji mogu biti okidači posttraumatskog stresnog poremećaja su iskustvo nasilja, prirodne ili ljudskom rukom izazvane katastrofe (kao što su teroristički napadi), saobraćajne nezgode, silovanje, fizičko, seksualno zlostavljanje i drugi zločini.
Osobe s posttraumatskim stresnim poremećajem imaju poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju, kako na poslu, tako i u međuljudskim odnosima. Deca koja su traumatizovana imaju poteškoće u školi, izolovana su od drugih i mogu razviti fobije. Mnoge osobe s posttraumatskim stresnim poremećajem iznova proživljavaju traumatično iskustvo u vidu fleševa, sećanja, košmarnih snova ili zastrašujućih misli, naročito kada su izložene događajima ili stvarima koje ih podsećaju na traumu. Posttraumatski stresni poremećaj dijagnostikuje se kada simptomi traju duže od dva meseca.
Psihološkinja Roksan Silver izučavala je efekte terorističkog napada u Nju Jorku i Vašingtonu. Njena istraživanja fokusirana su na trenutne i dugoročne reakcije na napad, a otkrila je da učestalost izlaganja događaju, više nego sam stepen gubitka, utiče na nivo stresa. Na primer, osobe koje su videle kako se avioni zabijaju u zgradu tržnog centra imaju više simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja nego oni kojima je napad prouzrokovao finansijske gubitke. Druga istraživanja pokazuju da gledanje traumatičnih događaja na televiziji takođe može biti traumatično za neke ljude, naročito za one koji imaju narušeno mentalno ili fizičko zdravlje, ili su u većoj meri bili izloženi napadu.
Dobra vest je da psihološke intervencije mogu da pomognu u sprečavanju dugoročnih psiholoških posledica.
Kognitivno bihejvioralna terapija, koja pomaže u razumevanju i upravljanju strahom, pokazala se efikasnom u smanjenju simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja, naročito kod osoba koje su preživele silovanje.
Istraživanje takođe pokazuje da kratke i specijalizovane intervencije mogu efikasno sprečiti postraumatski stres. Elementi takvih sesija su: 1) edukacija, 2) različiti oblici relaksacije, 3) ponovno suočavanje sa traumom i situacijama koje izazivaju strahove u vezi sa tim događajem, 4) kognitivno restrukturiranje (tehnike menjanja mentalnih obrazaca).
Kada se ne tretira, posttraumatski stresni poremećaj teško prestaje sam od sebe, vodi u hronični bol, depresiju, bolesti zavisnosti i probleme sa spavanjem, što utiče na svakodnevni rad i međuljudske odnose.
Prema američkim istraživanjima, kod žena je rizik od posttraumatskog stresa dvostruko veći u odnosu na muškarce.
Uobičajene emocionalne reakcije nakon traumatičnog iskustva:
- Intenzivna ili nepredvidiva osećanja: anksioznost, nervoza, preplavljenost osećanjima ili preosetljivost;
- Promene u obrascima razmišljanja i ponašanja: ponavljajuća i živa sećanja na događaj naviru bez vidljivog razloga i izazivaju fizičke reakcije (ubrzan ritam srca, znojenje, poremećaji u spavanju i apetitu);
- Osetljivost na faktore iz okruženja: zvukovi ili mirisi stimulišu sećanja i povećavaju anksioznost;
- Napetost u interpersonalnim odnosima: učestali konflikti i svađe ili povlačenje iz uobičajenih društvenih aktivnosti;
- Fizički simptomi koji ukazuju na stres: glavobolje, bol u grudima, mučnina.
Kako to savladati?
- Dajte sebi vremena.
- Tražite podršku ljudi kojima je stalo, koji će vas saslušati i razumeti.
- Govorite o svom iskustvu i izrazite emocije.
- Nađite grupe podrške i iskusne profesionalce.
- Usvojite neke zdrave navike (balansirana ishrana, tehnike relaksacija).
- Uspostavite rutinu i planirajte aktivnosti kojima ćete se radovati (šetnja, hobi, dobra knjiga).
- Odložite donošenje važnih životnih odluka.
IZVORI:
- http://www.apa.org/research/action/ptsd.aspx
- http://www.apa.org/helpcenter/recovering-disasters.aspx
- http://www.apa.org/research/action/ptsd.aspx
