Ne morate pratiti vesti iz sveta nauke da biste znali ko je Stiven Hoking. Ono što možda ne znate je da Hoking nije jedini briljantni um koji je odbio da ga definišu fizičke poteškoće.
1. DŽON NEŠ
Priznati matematičar posvetio je svoj rad ideji teoriji igara, diferencijalnoj geometriji, algebri, parcijalnoj diferencijalnoj jednačini i modelu slučajnosti (koji je primenljiv u svakodnevnom životu). Njegova razmišljanja inspirisala su poslovne i političke strategije. Neš je dobio Nobelovu nagradu 1994. godine. Imao je dijagnozu šizofrenije koja je uticala, kako na njegov profesionalni rad, tako i na privatni život. Ipak, paranoidne epizode zbog kojih je hospitalizovan nisu ga odvojile od njegovg rada, u kome je ostao sve do smrti (2015). Nešov život inspirisao je snimanje filma Blistavi um.
2. TOMAS EDISON
Fizičar i pronalazač iza koga je ostalo preko 1000 izuma. Usled napada šarlahne groznice ogluveo je na oba uha. Verovao je da mu život u tišini omogućuje sate potpune posvećenoti radu, bez ikakvih ometanja.
3. TEMPL GRANDIN
Američka doktorka nauka u oblasti stočarstva, univerzitetska profesorka i aktivistkinja za prava osoba s autizmom. Njen rad pokrenuo je mnogobrojne promene u industriji stočarstva, naročito u načinu tretiranja životinja u postrojenjima za preradu mesa.
4. ALBERT AJNŠTAJN
Ajnštajnova postignuća u oblasti matematike i fizike nisu realizovana bez ikakvih izazova. Ajnštajn je imao poteškoće u učenju, naučio je da govori tek u četvrtoj godini, a u školi nije išao u korak sa ostalima. Moguće je da je imao simptome disleksije.
5. RALF BRAUN
Kada je imao svega 7 godina, budućem izumitelju Braunu dijagnostikovana je mišićna distrofija. Motivisan da ponovo stekne samostalnost, Braun je učestvovao u patentiranju pionirskih pomagala za kretanje, među kojima su prvi skuter na baterije i lift za invalidska kolica.
6. GEERAT VERMEIJ
Evolucionarni biolog i priznati stručnjak čija su otkrića doprinela boljem razumevanju istorije života. Istraživanja fosilnih ostataka vršio je isključivo čulom dodira, jer je slep od svoje treće godine. Njegove kolege tvrde da Vermeij ima jedinstven uvid u evoluciju, jer apsorbuje detalje slojeva i oblika koji bi promakli oku.
7. EDVIN KREBS
Biohemičar koji je dobio Nobelovu nagradu 1992. godine. Došao je do senzacionalnog otkrića pedesetih godina prošlog veka, o ćelijskim aktivnostima unutar ljudskog tela, zahvaljujući čemu bolje razumemo hormone, životni vek ćelija, pa čak i način na koji telo može da reaguje na transplantaciju organa. Krebs je imao oštećen sluh. Među poslednjima je saznao da će dobiti Nobelovu nagradu, jer nije čuo da zvoni telefon.
8. LEONARDO DA VINČI
Manje bi vremena trebalo za navođenje onoga u čemu da Vinči nije bio nenadmašan, nego za sve ono u čemu je dostigao genijalnost. Neki istraživači njegovih skica i rukopisa pretpostavljaju da je imao disleksiju.
9. GUSTAV KIRHOF
Kirhofova istraživanja iz perioda 19. veka i dalje su značajna za razumevanje električne energije. Značajan je i njegov doprinos istraživanjima u oblasti astronomije. Kirhof je imao nepoznat oblik motornog invaliditeta i veći deo života kretao se uz pomoć štaka ili kolica.
10. RIČARD LIKI
Paleontolog čuven po istraživanjima u Etiopiji, gde je otkriven homo eroticus (1967) iz vremena od pre 160 000 godina. Preživeo je avionsku nesreću nakon koje su mu amputirane obe noge ispod kolena. Kada se oporavio od povreda, posvetio se prepravljanju ustava Kenije, kako bi više služio narodu.
11. ČARLS ŠTAJNMEC
Naučnik nemačkog porekla zaslužan za pionirske doprinose električnom inženjeringu. Imao je kifozu, kongenitalno zakrivljenje kičmenog stuba.
12. FARIDA BEDWEI
Softverska inženjerka iz Južne Afrike, proslavljena kao jedna od najvažnijih ličnosti u oblasti finansijske tehnologije. Ima cerebralnu paralizu.
IZVOR: http://mentalfloss.com
