Konstantna iscrpljenost, fizička i emocionalona potrošenost koja traje mesecima – ili čak godinama – a niko ne može da shvati zašto… To je iskustvo preko milion ljudi u Americi. Odmaranje ne uklanja simptome, a mentalni i fizički napor još više ih pogoršava. Sindrom hroničnog umora kompleksno je hronično stanje, najčešće pogrešno shvaćeno i stigmatizovano.
-
Kao da ste se jednog dana probudili u magli
To je onaj osećaj iscrpljenosti i malaksalosti koji dolazi sa gripom ili virusom. Stručnjaci kažu da većina ljudi na taj način opisuje simptome hroničnog umora, s tom razlikom što umor ne prestaje kao što je slučaj sa običnim gripom. Pored fizičke iznurenosti, teško je i razmišljati: kao da telo i um nisu u potpunosti budni. Iako je ovo nemoguće izmeriti medicinskim testovima, to ne znači da stanje nije stvarno.
-
Nije isto što običan umor ili lenjost
Svi smo osetili ekstremnu iscrpljenosti nakon nedovoljnog sna ili preteranog vežbanja. Ali ovo je drugačije. Sindrom hroničnog umora izaziva dubok, patološki nivo fizičke i mentalne iscrpljenosti. Dugotrajan je, konstantan i onemogućuje najjednostavnije radnje kao što su izlazak iz kreveta, tuširanje ili spremanje hrane. Nije stvar izbora.
-
Ne, spavanje uopšte ne pomaže
Osobe sa sindromom hroničnog umora iscrpljene su već nakon buđenja. Mogu da spavaju 10, 12 ili čak 16 sati svake noći, nakon čega ni dalje nisu odmorni. Sve ono što san učini da se osećamo obnovljeno i osveženo, kod ljudi sa sindromom hroničnog umora jednostavno se ne dešava.
-
Male aktivnosti, veliki pad snage
Nakon izlaganja fizičkom ili mentalnom naporu, simptomi se pogoršavaju u naredna 24 sata. Radnje kao što su premeštanje nameštaja ili polaganje nekog testa završiće se višednevnim boravkom u krevetu. Dok pojačana aktivnost pomaže kod depresije, sa hroničnim umorom to nije slučaj; upravo je u tome razlika između ova dva stanja.
-
Bol u mišićima i zglobovima, glavobolja i upale grla
Sindrom hroničnog umora utiče na različite delove tela i organe, najčešće izaziva bol u mišićima i zglobovima, učestale glavobolje, limfne čvorove u vratu i pazuhu, upale grla.
-
Kognitivne smetnje i pitanja mentalnog zdravlja
Pod ovim može da se podrazumeva problem koncentracije, čitanja, kao i zadržavanje informacija u kratkotrajnoj memoriji. Nakon fizičke aktivnosti i vežbanja kognitivni problemi se povećavaju. Kao propratna stanja mogu se javiti anksioznost i depresija. Na testovima osobe sa sindromom hroničnog umora postižu iste rezultate kao i većinska populacija, s tom razlikom što aktiviraju širu moždanu površinu i upošljavaju više neurona, jer sindrom utiče na način na koji mozak procesuira informacije. Ovaj segment je naročito frustrirajući, jer primera radi, pisci i bibliotekari ne mogu obavljati posao koji vole – mozak im to više ne dozvoljava.
-
Sindrom se pojavljuje kod ljudi koji su prethodno vodili aktivne i zdrave živote
Ljudi sa ovim stanjem obično pamte dan kada su se razboleli ili osetili nalet umora, od kada im život više nije isti. Za bivše trkače, planinare, advokate koji su po ceo dan provodili na nogama, umor je više nego dramatična promena.
-
Uzrok je nepoznat, a okidač se najčešće opisuje kao grip
Oko 40% do 60% ljudi prijavljuje da je umor počeo nakon iznenadnog naleta gripa ili neke infektivne bolesti. Najprepoznatljiviji okidač od početka devedesetih je Epštajn-Barov virus. Iako se sindrom pojavljuje nakon infekcije, još uvek nije utvrđeno njegovo infektivno poreklo.
-
Kako ne postoji test za utvrđivanje ovog sindroma, dijagnostikuje se identifikovanjem simptoma i isključivanjem drugih bolesti
Da bi se uspostavila dijagnoza, potrebno je da izolovani umor postoji najmanje šest meseci, uz još četiri od osam simptoma:
- san koji ne donosi odmor;
- pojačana slabost nakon aktivnosti;
- pogoršanje u kratkotrajnoj memoriji i koncentraciji;
- bol u mišićima;
- bol u zglobovima bez oticanja i crvenila;
- glavobolje nove vrste i intenziteta;
- limfni čvorovi u vratu i pazuhu;
- česte upale grla.
-
Kod mnogih sindrom ostaje nedijagnostikovan
Oko 80% ljudi, ponekad i više, sa odgovarajućim simptomima, ostaje bez dijagnoze. Zašto? Jer se ovaj sindrom teško dijagnostikuje, a nisu svi stručnjaci saglasni sa ključnim simptomima. Nivo ispoljavanja je individualan.
-
Sindrom hroničnog umora zastupljeniji je među ženama
Verovatnoća da žena dobije sindrom hroničnog umora je od dva do četiri puta veća u odnosu na muškarce. Sindrom se pojavljuje kod ljudi svih doba, bez obzira na etničku pripadnost i životni standard. Najčešće se javlja na sredini adolescencije i između tridesete i četrdesete godine života. Starenje nije uzrok.
-
Tretmani zavise od pojedinačnog slučaja, najčešće se radi o kombinaciji medikamenata i fizikalne terapije
Propisuju se lekovi za regulisaje sna i krvnog pritiska, za ublažavanje bola, za poboljšanje fokusa i pažnje. Jedan od popularnih tretmana je postupno uvođenje fizičke aktivnosti, kako bi se sprečila atrofija mišića.
-
Dodatna hronična bolest
Sindrom hroničnog umora nije uvek izolovan, kod mnogih osoba javljaju se dodatni simptomi i hronična stanja: ubrzan rad srca, poremećaji u vezivnim tkivima, fibromialgija…
-
Teorija kašike kao objašnjenje ograničene količine energije
Ideja je da postoji ograničen broj kašika koje se mogu upotrebiti tokom dana, a svaka aktivnost troši barem jednu kašiku. Što je zadatak zahtevniji i fizički naporniji, potrebno je više kašika. Kada se potroše sve kašike, više ništa ne može da se uradi. Zato ih treba rasporediti da potraju ceo dan.
-
Propuštanje škole, poslova, hobija, zabavnih stvari
Sindrom hroničnog umora utiče na kvalitet života. Većina ljudi može da vodi računa o sebi, ali ne mogu da rade puno radno vreme. Kada je reč o adolescentima, imaju dovoljno energije da pohađaju školu i da spavaju nakon toga, ali su primorani da odustanu od sporta, vanškolskih aktivnosti, druženja… Sindrom nije smrtonosan, ali može da uništi život.
-
Ne izgledaš bolesno! Što ipak ne znači da stanje nije realno i zaista iznurujuće
Osobe sa sindromom hroničnog umora često se suočavaju sa osudama i stigmom, jer simptomi nisu vidljivi. Ako ste ikada imali migrenu, znate koliko je bolna i iznurujuća – ali ne čini da izgledate bolesno, niti pravi vidljive simptome.
-
Istraživanja o uzroku i dalje traju
Pretpostavka je da je uzrok u infekciji koja rezultira dugoročnim promenama u nervnom i imunološkom sistemu. Ali to je samo teorijski.
-
Ograničena sredstva za ispitivanje
U poređenju sa brojem osoba koje su pod uticajem sindroma hroničnog umora, fondovi za istraživanje su veoma mali. Potrebno je mnogo više praktičnih istraživanja na biološkim mehanizmima i više metoda lečenja, kako bi se ljudima omogućilo da ponovo funkcionišu.
-
Dobra vest: moguće je upravljati svim ovim simptomima
Većina ljudi primećuje poboljšanje nakon specijalizovanih tretmana. Mogu da upravljaju simptomima, da se vrate na posao i redukuju posete lekarima.
IZVOR:
