Oktobar je mesec emocionalne inteligencije i mesec posvećen mentalnom zdravlju. Tim povodom prenosimo analize doktora Nila Nidlija, stručnjaka za mentalno zdravlje i stanja koja je teško svrstati pod konkretnu dijagnozu. Doktor Nil koncipirao je nekoliko funkcionalnih i jednostavno primenjivih programa za održavanjementalne higijene, unapređenje inteligencije, suočavanje sa stresom i napuštanje depresivnih stanja (jednom zauvek).

KAKO UNAPREDITI INTELIGENCIJU

Inteligencija je sposobnost učenja, zadržavanja i primene informacija i znanja. To je sposobnost koja se unapređuje (ili unazađuje) zavisno od životnih stilova. Mit je da genetika i uticaj sredine imaju ekskluzivan uticaj na inteligenciju i da mi tu ništa ne možemo da uradimo, naročito ne posle osamnaeste godine života. Na kraju krajeva, do tridesete mozak nije u potpunosti razvijen. Koeficijent inteligencije (IQ) nije neka fiksirana vrednost, nego je podložan promenama. Unapređivanje inteligencije omogućuje efikacnije učenje, pospešuje kreativnost (tako da njeni produkti nisu bizarni, nego korisni za druge), poboljšava logiku, jača ubedljivost i uticaj na sredinu u kojoj živimo. Ujedno je koeficijent inteligencije i faktor dugovečnosti, jer inteligentne osobe pamte i primenjuju korisna saznanja o zdravim životnim stilovima.

Opšta i emocionalna inteligencija smešteni su u tzv. čeoni režanj mozga. (Ostali delovi zaduženi su za orijentaciju, koordinaciju, matematičke i jezičke sposobnosti…) Čeoni režanj čini nas analitičarima i duhovnim bićima, omogućuje apstraktno razmišljanje, interpretaciju simbola, daje nam moć samokontrole i odlučivanja, kao i sposobnost empatije. Za potpun razvoj čeonog režnja potrebne su tri decenije i to je deo po kome se razlikujemo od ostalih vrsta (čeoni režanj životinja je znatno manji). Kad god primetimo da nam je dosadno – to je znak da čeoni režanj traži razvoj! To je onaj radoznali deo koji voli učenje…

Šta ugrožava čeoni režanj?

Sve ono što stvara zavisnost: kofein, nikotin, alkohol; televizijski program zabavnog tipa; video i kockarske igre; industrijski slatkiši. Uvek hoćemo još (samo) jednu kockicu čokolade, epizodu rijalitija, kafu pred polazak, cigaretu pred spavanje… Zato što nikada ne možemo dobiti dosta onoga što nam ne treba! Nasuprot tome, jeste li čuli da je iko ikada postao zavistan od, recimo, brokolija? Mozak voli brokoli i to je uzajmna, a ne izrabljivačka vrsta ljubavi.

Mozak je probirljiv, napaja se ekskluzivno ugljenim hidratima iz žitarica, voća i povrća. Radu mozga najviše pogoduje biljna hrana koja je ujedno antioksidant i izvor triptofana – supstance koju organizam transformiše u serotonin. Serotonin je poznat kao hormon sreće, jer smiruje stres a samim tim potpomaže razmišljanje. Konzumacija rafinisanih šećera šalje zbunjujuće i pogrešne poruke našem organizmu. Nakon štangle čokolade, pankreas je ubeđen da smo pojeli ogromnu količinu voća i reaguje neprimerenom količinom insulina, što drastično spušta nivo šećera (na nivo niži od onoga pre konzumacije čokolade). Zbog toga nam se uvek traži još čokolade – koliko podiže šećere, utoliko ih i spušta i tako u nedogled (postajemo zavisnici od slatkiša). Nagli skokovi šečera remete rad čeonog režnja. Ovo ne primećujemo tako lako, jer naše memorijske funkcije ostaju na visini zadatka, ali nam je kritičko mišljenje znatno oslabljeno, kao i naša sposobnost rešavanja problema.

Šta unapređuje čeoni režanj?

Male i lako ostvarive promene životnog stila znatno doprinose funkcionisanju našeg mozga. Čak i u slučajevima kada se proceni da je nečiji IQ između 50 i 70, moguće je napraviti pomak do proseka i dostići IQ 100. Slede principi koji preobražavaju dobar mozak u veličanstven mozak…:

•   Svakodnevna fizička aktivnost, 60 minutadnevno (mada je i 10 minuta bolje nego ništa).

Džoging, šetnja, brzo hodanje, plivanje, joga… dobili ste ideju.

•   Rad rukama u trodimenzionalnom okruženju stvarnog sveta, 20 minutadnevno.

Kucanje po tastaturi ispred ekrana se ne računa, jer svet ekrana je dvodimenzionalan. Računa se sviranje muzičkog instrumenta, kuvanje i pranje sudova, baštovanstvo, poneka sportska aktivnost tipa stoni tenis…

•   Smanjeno (ili ukinuto) vreme za televiziju.

Zabavni televizijski programi onesposobljavaju mozak, snižavajući njegov rad na alfa talase (stanje opuštenosti i prisustva bez razmišljanja). Raste sklonost ka sanjarenju, a smanjuje se sposobnost rasuđivanja i kritičkog promišljanja sadržaja. (Producenti takvih emisija to vrlo dobro znaju, pa nikada ne gledaju sopstvene emisije!) Kako razlikovati zabavni od edukativnog televizijskog programa? U zabavnom programu scene se smenjuju na svake 3 sekunde; kod edukativnih sadržaja nema potrebe za tim efektima.

•   Digitalni Sabat – uvesti 1 dan nedeljno bez savremene tehnologije i interneta.

Danas, kada živimo u izobilju informacija, naša pažnja je pod opsadom više nego ikada pre. Ugrožena sposobnost koncentracije u direktnoj je sprezi sa kvalitetom naših emotivnih života, jer su iIste neuronske veze, koje su zadužene za održavanje pažnje, takođe zadužene za kontrolu besa, stabilnost emocija i empatiju. Dakle, vreme provedeno pred ekranom ne samo da vodi ka poremećajima pažnje, nego smanjuje emocionalnu inteligenciju i sposobnost empatije.

• Muzika koja je melodična, jednostavna i bez disonansi; muzika koja ima priču; muzika koja stvara osećaj uzvišenosti i strahopoštovanja… pospešuje rad čeonog režnja mozga. Rep sa (pre)naglašenim ritmom je žanr koji (dokazano) ispira mozak.

•   Ispravan ritam spavanja.

Više od 6 i manje od 9 sati svake noći, u potpunom mraku, jer se jedino tako odvijaju biohemijski procesi koji regenerišu organizam (luči se melatonin, hormon mladosti).

Ali čemu sve to, kad inteligentni ljudi nisu srećni? – možete se pitati. – Visokointeligentni ljudi imaju nezgodnu narav. Teško ih je podneti; i oni sami teško podnose druge ljude. Neomiljeni su. Često vode izolovane živote.

Da li su ovo mitovi ili činjenice? Ako su inteligentni ljudi teški, to nije zbog toga što imaju visok IQ, nego zato što imaju nizak koeficijent emocionalne inteligencije.

EMOCIONALNA INTELIGENCIJA – ŠTA JE TO?

 Emocionalna inteligencija je sposobnost da identifikujemo, koristimo, razumemo i upravljamo emocijama na način koji omogućuje da se oslobodimo stresa, efektivno komuniciramo, saosećamo se sa drugima, prevazilazimo izazove i smanjimo konflikte. Emocionalna inteligencija utiče na svakodnevni život, na naše ponašanje i odnos prema drugima. Osobe sa visokom emocionalnom inteligencijom mogu da prepoznaju sopstvena i emocionalna stanja drugih ljudi. To razumevanje pomaže u izgradnji zdravijih odnosa i veza, omogućuje bolja postignuća u poslu, vodi ka ispunjenijem životu.

 5 elemenata emocionalne inteligencije:

1. Svest o sopstvenim osećanjima. Znam zašto se osećam ovako, jer prepoznajem koja je misao u pozadini moje emotivne reakcije.
2. Veština upravljanja emocijama. Nisam vođen(a) emocijama, nego ja vodim.
3. Sposobnost prepoznavanja emocija kod drugih ljudi i empatija. Umem da učim iz iskustva drugih ljudi kao da su moja.
4. Umeće izgrađivanja zdravih odnosa i veza sa drugima.
5. Samomotivacija ka postignućima i ciljevima.

 Na emocionalnu inteligenciju utiču genetika, iskustva iz detinjstva, aktuelna emotivna podrška, fizičko stanje, ali najveći od svih uticaja prave naša uverenja, procene događaja, način ramišljanja i poruke koje sami sebi ostavljamo u unutrašnjim monolozima i tokovima svesti. Ako biramo o čemu i kako razmišljamo, možemo promeniti biohemijske procese mozga. Način razmišljanja je promenljiva kategorija. Ono što mislimo umnogome utiče na to ko smo. Promena uverenja rezultira trajnim promenama u emocijama, izgledu, produktivnosti. Koliko ste već puta čuli da patnju ne izazivaju stvari i događaji sami po sebi, nego način na koji promišljamo o njima? To je iskrivljen način.

 Kako teče proces iskrivljenog razmišljanja?

Između aktivacionog događaja i emocionalne posledice stoji naše uverenje koje modifikuje (iskrivljuje) putanju. Ovo su neki oblici iskrivljenog razmišljanja:

• Sve ili ništa razmišljanje. Ili si glup ili si pametan. A svi smo oboje, u različitim situacijama. Dovoljno pametni uče i od onih koje ostatak sveta smatra najglupavijima. Model ili/ ili razmišljanja prouzrokuje odlaganje aktivnosti i preuveličavanje problema, stvara frustracije i može da vodi od obeshrabrenosti do suicidnih misli.
•   Generalizacija ili sklonost da se hipoteze usvajaju za činjenice. Ovo je, inače, odlika osoba koje imaju visok IQ; ali im emocionalna inteligencija nije jača strana. Obratite pažnju na to koliko ste skloni da upotrebljavate reči uvek i nikad i da na osnovu jednog dela sudite o celini.
• Mentalni filteri. Uvek i iznova pronalazimo dokaze koji potvrđuju naše postojeće shvatanje. Izazov je pronaći nešto što ga obara. Promeniti perspektivu; misliti izvan kognitivnog filtera.
• Svakodnevno čitanje misli. Ovo je samo drugo ime za brzopleto zaključivanje, jer zaključak dolazi kada se umorimo od razmišljanja. Uvek je bolje pitati nego zasnivati i održavati neki odnos na pukim pretpostavkama.
• Gatarina greška. Ili katastrofiziranje. Predviđanje negativnih posledica koje nisu realno zasnovane.

Iskrivljenja u razmišljanju rezultiraju emocionalnim posledicama: nezadovoljstvo, uznemirenost, osećaj blokiranosti, nestabilnost… Ako emocionalno nezadovoljstvo traje, nalazimo se u predvorju depresije. Zato je kod tretiranja depresivnih stanja ključno pitanje: O čemu razmišljam? Zašto se osećam ovako kako se osećam? Koje uverenje je u pozadini mog emotivnog stanja? Ključevi srećnijeg i emotivno stabilnog života su u veštini balansa sopstvenih misli.

 IZLAZ IZ DEPRESIJE

 Savremena istraživanja kažu da u SAD 26.2% starijih od 18 godina ima dijagnozu nekog mentalnog oboljenja. Prema takvim statistikama, ili poznajete nekoga sa mentalnim poremećajem, ili ga sami imate – treća opcija je isključena. (OK, možda ste osoba koja uzrokuje poremećaje kod drugih, ali ne možete širiti ono što sami ne posedujete, tako da…) Ova slika mentalnog zdravlja ima dugoročne efekte na državnu ekonomiju: mentalno oboljenje je trošak od 300 000 dolara po osobi, na godišnjem nivou. Depresija je vidljiva. Ne samo na nivou državnog budžeta, nego su vidljive promene koje ostavlja na čeonom delu mozga.

 Koji su simptomi depresije?

1. Duboka tuga (ženski naziv) ili osećaj praznine (muški naziv).
2. Apatija. Stanje bezvoljnosti, i gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo (uključujući i seks). Na ustajanje iz kreveta osobu pokreću osećaj dužnosti i odgovornosti, umesto radosti i entuzijazma.
3. Uzrujanost i razdražljivost. Osoba gubi kontrolu nad emocijama brže nego inače.
4. Poremećaj sna. Preuranjeno jutarnje buđenje je najčešći oblik poremećaja spavanja. (Probudite se u četiri ujutro i više vam se ne spava.) Drugi oblici su insomnija (nesanica) i hipersomnija (previše spavanja). U ekstremno depresivnim stanjima, osoba je budna tek koliko je neophodno da preživi – obavi osnovnu higijenu i pojede nešto.
5. Promena apetita (usled pokušaja samoizlečenja hranom, najčešće čokoladom).
6. Nedostatak koncentracije.
7. Osećaj bezvrednosti.
8. Morbidne misli: suicidne ili misli o smrti nekog drugog; uopšte, preokupiranost smrću i njenim simbolima. (Ako vas privlači nakit ili modni detalji sa printom lobanje, to je upozoravajući znak. Modna i druge industrije izrabljuju naša emotivna stanja.)
9. Umor, nedostatak snage i energije.

Ako ste se prepoznali u 2 do 4 simptoma, imate blaži oblik depresije. Dijagnoza kliničke depresije uspostavlja se kada postoji 5 ili više simptoma.

400 miliona ljudi, što je 6% ukupne populacije, živi sa depresijom . Svaka četvrta osoba pati od depresije nekad u životu. Godišnje se dogodi oko milion samoubistava (prouzrokovanih depresijom) – ali to više ne predstavlja nikakvu vest. Epidemija depresije je stanje na koje smo, naprosto, naviknuti. A depresija je deveti uzrok smrti i teže se leči nego kancer.

 Uzroci depresije

1. Genetika ima uticaja, ali njeno dejstvo nedovoljno je samo po sebi. Na depresiju može uticati preko 200 različitih gena.
2.  Razvojni faktori i vaspitanje. (Rane traume ostavljaju jake posledice i temelj su kasnijih depresivnih stanja.)
3. Način života kome nedostaju fizička aktivnost, svež vazduh i prirodna svetlost.
4. Ritam spavanja. Osobe koje bolje funkcionišu noću (noćne ptice) često su u stvari depresivne.
5. Zavisnosti.
6. Način ishrane.
7. Toksičnost (okoline i organizma).
8.  Poremećaji socijalnog ponašanja, izolacija i otuđenje.
9.  Medicinska stanja, autoimune bolesti.
10.  Represija čeonog režnja.

Živimo u dobu koje donosi više mogućnosti za zabavu nego ikada pre, a istovremeno je stopa depresije u drastičnom porastu. Zašto? Jer vreme pred ekranom umanjuje funkcije čeonog režnja, sećate se?

Depresivna stanja često nastaju preuveličavanjem želje u potrebu, što je kognitivni poremećaj (iskrivljeno mišljenje). Realnih ljudskih potreba nije mnogo. Potrebni su nam vazduh i voda, zatim hrana (i to ne svakodnevno), toplota (ne nužno i sklonište). Sve ostalo je u domenu želja (ne moramo da imamo). Koliko mogu da preživim bez ovoga ? – jeste pitanje kojim lako klasifikujemo potrebe i želje. Jer želje nisu egzistencijalne, potrebe jesu. Dakle, da utvrdimo: depresija je proizvod pogrešnog razumevanja, odnosno, iskrivljenog mentalnog koncepta. Ako ispravno rezonujemo i vidimo stvarnost onakvom kakva jeste, depresija više ne opstaje kao deo stvarnosti. Stoga je hrana za mozak ujedno i hrana za prevenciju depresije. Depresija ne voli antioksidante. Ima ih u sledećim namirnicama:

STRES BEZ POTRESA

                Da li ste znali da spavanje leči od negativnih misli? San detoksikuje naše telo. To se doslovno događa u biohemijskim procesima tokom noći: dok spavamo, luči se melatonin, dragoceni hormon tame. Melatonin regeneriše organizam, štiti od radijacije, odlaže posledice starenja, jača imunitet i pomaže u suočavanju sa stresom, a ujedno i jača sposobnost da doživimo zadovoljstvo.

 Melatonin je produkt epifize, žlezde veličine zrna kukuruza smeštene između moždanih hemisfera. Proces lučenja melatonina izgelda ovako: Epifiza iz krvi uzima triptofan. Pod dejstvom svetlosti, triptofan prelazi u serotonin (hormon sreće). Noću, iz serotonina nastaje melatonin. Da bi se ovaj proces odvijao, neophodne su dovoljne količine kalcijuma, magnezijuma, vitamina B6 i D vitamina. Unošenjem namirnica koje sadrže navedene sastojke možemo podržati biohemijske procese organizma i opremiti se na prirodan način za suočavanje sa stresnim situacijama.

Odlazi na spavanje u 20 časova i budi se u 3:30.  Omogućuje svom organizmu da stvara melatonin.

Doručkuje između 4 i 5 časova. Praktikuje vegansku ishranu od svoje pedeset druge godine, kada je saznao da je zdravije.  Ne hrani stomak, nego mozak.

Pre celodnevnog rada na plantaži, nekoliko sati posveti jutarnjem čitanju duhovnog štiva. Održava mozak aktivnim.

Ručak je između 11 i podneva. Kuva za sve koji mu pomažu na plantaži.  Radi na zemlji i radi rukama u trodimenzionalnom realnom svetu.

To je skicirana priča o čoveku koji u stotrinaestoj (113) godini vodi aktivan život kao farmer, izviđač i duhovni učitelj u svojoj zajednici. I dokaz da starenje ne mora da bude degradacija u nemoć; naprotiv. Svi možemo preuzeti kontrolu i odabrati pun i produktivan život.

Beleške sa serije predavanja dr Nila Nidlija održane u Hotelu Park od 5. do 9. oktobra 2015. godine.

Pripremila: Marijana Čanak

Knjiga Izlaz iz depresije

Video zapisi ciklusa predavanja Izgubljena umetnost razmišljanja dr Nila Nidlija u Hotelu Park.