U utorak, 18. aprila u prostorijama Društva za podršku osobama s autizmom Grada Novog Sada Haos animatorke Crvena i Alisa izvele su LED šou performans.
– Došle smo večeras da poklonimo nastup sa svetlećim krilima i svetlećim obručom. Uvek je zadovoljstvo nastupati ovde.
Ko su Haos animatorke?
Zovu me Crvena zbog boje kose, deca me po tome lako prepoznaju i pamte. Pre tri godine upoznala sam Haos animatore na besplatnoj školi plesa koju držimo u Školi Milan Petrović. To je bila moja inicijacija u zdrav život: počela sam ozbiljnije da se bavim plesom, jogom, sportom… Zato sam večeras ovde.
Ja sam Alisa Fantast – da, to mi je pravo ime. Pre tri godine krenula sam na časove kreativnog plesa i kada mi je drugarica pokazala obruč, zaljubila sam se! Odmah sam poželela da se bavim time, ubrzo sam počela da nastupam i pridružila sam se Haos animatorima. Večeras sam izvela plesnu tačku sa svetlećim obručem, koji pravi svetlosne motive i magične slike u vazduhu.
Profesija ili više od toga?
Crvena: Volim da kažem da je to izmišljena profesija, jer postoji svega nekoliko godina, a obuhvata mnogo toga: ples, akrobatiku, žongliranje, crtanje po licu, klovnove… Biti animator ne znači samo animirati ljude na rođendanima, to je način života. Svakog jutra odlazimo na plesne treninge i aktivni smo po ceo dan, da bi svi ti svetleći rekviziti mogli da zažive na umetničkom nastupu. Sve je podređeno tome. Jedni drugima smo najiskreniji kritičari, zbog čega i rastemo. Svako od nas napreduje toliko da samostalno može da iznese ceo jedan događaj.
Gde sve nastupate?
Alisa: Nedavno smo nastupali na Uskršnjim danima u Novom Sadu, a često podržavamo humanitarne programe kao što je ovaj večerašnji. Inače pokrivamo sve vrste proslava: rođendane, krštenja, svadbe, žurke uopšte. Nastupamo na festivalima po celoj Srbiji i regionu.
Crvena: Godinama unazad pravimo besplatne festivale po celoj zemlji. Okupimo se i krenemo na turneju – neki od nas su biciklisti, drugi stopiraju… Putujemo od grada do grada, a kada se nađemo na istom mestu, razapnemo šatore i zabava može da počne: doček na štulama, veliki baloni od sapunice, mađioničarski trikovi… Kada nam se pridruže deca, krećemo sa zajedničkim igrama, klovnovskim skečevima, plesnim i akrobatskim tačkama. Svetleći šou uvek bude magičan i drugačiji.
Koliko dugo sarađujete sa Društvom za podršku osobama s autizmom?
Crvena: Dugo smo sarađivali sa Društvom za podršku osobama s autizmom i Udruženjem za podršku osobama sa Daun sindromom Novog Sada. Kada sam počela da se bavim animacijom, mogu slobodno da kažem da sam se ovde učila. Koliko je slično drugim nastupima, toliko je i drugačije. Posle toliko vremena i nastupa, otimam se da dođem ovde, jer tu doživimo najviše ljubavi. Deca me često prepoznaju na ulici; kada se sretnemo, izgrlimo se. Mnoge od njih viđam na časovima salse, koje vodimo kao inkluzivnu školu plesa.
Kako prilagođavate nastupe za decu sa senzornim ili razvojnim invaliditetom?
Crvena: Večeras smo stišale efekat i radile smo nežno, jer svetleći rekviziti imaju strob svetla, što može da smeta osobama koje imaju epilepsiju. Nastupale smo sa svetlećim krilima, a vizualni doživljaj koji prave teško je opisati. Čak ni snimak performansa sa krilima nije dovoljno verodostojan! Putovali smo u Rusiju samo da nabavimo ta krila, toliko su posebna, elegantna i prestižna. Jedinstvenost svega toga htele smo večeras da podelimo sa decom iz spektra.
Alisa: Naša ponuda nikada nije ista. Deci sa oštećenjem vida sigurno nećemo pripremiti svetleći šou, nego muzičke igre ili kvizove. Uvek postoji način da se svi uključe, u našoj zbirci je preko 300 igara, uz sve specijalne ponude. Često dolazim ovde i zahvaljujući tome naučila sam kako da na sve ljude gledam jednako. Bude mi žao ako se desi da propustim neki nastup, jer ovde su oduševljenja iskrena. Bilo je neobično uigrati se na početku, a onda sam doživela zajednicu u različitosti.
Kako su osmišljene inkluzivne plesne radionice koje vodite?
Alisa: Svakog petka od 20 časova u Školi Milan Petrović (u ulici Bate Brkića) držimo besplatne časove salse. Svi su dobrodošli, bez obzira na godine, pol, plesne sposobnosti. Na časovima smo ustanovili zanimljiva pravila: devojke prilaze prve, uvek pristajemo na ples i pazimo na partnera s kojim plešemo. Neke od animatorskih igara našle su mesto i unutar tog plesnog programa. Časovi salse su primer dvosmerne inkluzije: oni su prihvatili nas u svojoj školi, mi njih kao plesne partnere. Često plešemo sa decom koja su korisnici kolica. Ako neko sa motornim invaliditetom želi da se bavi akrobatikom, tu smo da pokažemo osnovne stvari koje svi mogu da izvedu. Nas dve asistiramo na tim časovima, a instruktor je Neša Rokenrol, koji više od deset godina vodi taj program. Sve naše aktivnosti su otvorenog tipa, za sve učesnike.
Planovi za dalje?
Alisa: U julu krećemo na turneju po Hrvatskoj, gde su nas pozvali i da nastupamo u emisiji Ja imam talenat. Biće sjajno!
Crvena: Kada se svetla pogase, počinje magija. Kada se završi nastup i kada zažmurite, šta vidite? Boje!
Alisa: To su boje snova.
Nikola (iz publike): Teta ima krila sa svetlima. Ljubičasta, crvena, zelena, plava… Plava su najlepša.