Zajedničkom akcijom Društva za podršku osobama sa autizmom Grada Novog Sada (DPOSA) i Škole za osnovno i srednje obrazovanje Milan Petrović juče je u Novom Sadu obeležen Svetski dan autizma. Akcijom Kišobran za sve, plesnim programom druženjem i crtanjem po panoima, na Trgu slobode ujedno je otvoren celomesečni program Aprilskih dana autizma.

O tradicionalnim aprilskim akcijama, autizmu i spremnosti na promene, za Portal o invalidnosti, Mara Bošnjak, predsednica Upravnog odbora DPOSA…:

Zašto Kišobran? Kako je akcija nastala i odakle taj naziv?

Akcija je dobila naziv još 2003. godine, čime smo hteli da pošaljemo poruku o jednakosti. Umesto da svako ima poseban, svi možemo da stanemo pod jedan kišobran. Kao što je nebo svačije, tako je i kišobran parče tog neba pod kojim se ne vidi razlika. Sa manje ili više uspeha akcija se kontinuirano održava punih četrnaest godina povodom Svetskog dana podizanja svesti o autizmu. Pre pet-šest godina, jednodnevna akcija prerasla je u niz drugih programa (tribina, sportskih i kreativnih aktivnosti, izleta) kojima tokom celog meseca obeležavamo aprilske dane autizma. Uvek počinjemo akcijom Kišobran za sve, a mesec završavamo izletom na Stražilovo, na našoj hiperbaričnoj komori – Fruškoj gori.

Lični utisak o današnjoj akciji?

S obzirom na to da su najavljivali loše vreme i kišu, bojala sam se da akcija neće biti naročito posećena. Međutim, pridružili su nam se korisnici drugih dnevnih boravaka, gosti iz Osnovne škole Slavko Rodić iz Bačkog Jarka, kao i predstavnici Saveta za osobe sa invaliditetom i Gradske uprave za dečju i socijalnu zaštitu. Prethodnih godina sama akcija imala je bogatiji i sadržajniji program, uz učešće mnogih kulturno-umetničkih društava, ali sada su aktivnosti raspoređene tokom celog meseca. Uzevši u obzir raskorak između visine troškova i minimalnih sredstava kojima raspolažemo, zadovoljna sam. Prolaznici su videli da se nešto dešava, ujedno smo se upoznali sa turistima iz Hong Konga koji su se tu zatekli, pa će poruka o ovoj manifestaciji otići dalje u svet…

Kako komentarišete ovogodišnju međunarodnu kampanju Srušimo barijere, za autizam zajedno koja je usredsređena na izgradnju pristupačnog društva?

U kampanju je potrebno uključiti ljude iz svih sfera. Osobe zadužene za propise treba da budu upućene u potrebe i probleme osoba sa invaliditetom, kako bi u skladu sa tim mogli da donose propise i zakone. To je način da svi što bolje funkcionišemo u društvu.

Za šesnaest godina, koliko je Društvo za podršku osobama sa autizmom aktivno, šta se na nivou grada promenilo, a šta je ostalo isto?

Broj osoba sa autizmom je u naglom porastu, a podrška ostaje ista. S obzirom na opštu ekonomsku situaciju, materijalna podrška je – takva kakva jeste. Ipak, lokalne samouprave nas uvek saslušaju i uspeli smo da im stavimo do znanja koje su naše potrebe i sa kakvim se problemima suočavamo. Inkluzija je donela tu promenu da osobe s autizmom više nisu zatvorene u dnevnim boravcima i specijalnim školama; sam pojam autizma je proširen. Iako je pitanje koliko smo svi mi spremni za inkluziju koja treba da bude dvosmerna, osobe sa autizmom danas su vidljivije u društvu. Koliko smo ranije oskudevali u osnovnim informacijama o autizmu, danas je sve više dostupnih informacija. S jedne strane, to nam omogućuje da budemo upućeni u svetske trendove na planu obrazovanja i terapija, dok s druge strane, moramo da budemo na oprezu i da filtriramo informacije pre nego što počnemo da ih primenjujemo. U eri interneta, svako može da plasira neku teoriju. Empatija je kriterijum. Najvažnije je da sam roditelj oseti i prati svoje dete.

Marijana Čanak