Kijan je izgubila obe noge u automobilskoj nezgodi kada je imala samo četiri godine. Doslovno je nestala pod ogromnim točkovima kamiona, dok je njena majka stajala na drugoj strani ulice nemoćna da bilo šta uradi. Nakon amputacije donjih ekstremiteta, lekari se nisu nadali da će devojčica uopšte preživeti.
U prve dve godine oporavka nije imala snage ni da sedi u kolicima, a lekari su predlagali zahtevne i skupe operacije koje bi Kijan pripremile za nošenje proteza. Porodica (iz siromašne jugozapadne kineske provincije) nije imala sredstava za dalji medicinski tretman i Kijan je puštena kući. Seća se kako je noću, u polusnu, tražila da joj se navuku pantalone i čarape, jer joj je po nogama koje nije znala da nema bilo nesnošljivo hladno.
Umesto tada nedostižnih proteza, deda joj je napravio drvene ručke i smestio je u prepolovljenu košarkašku loptu. U tako improvizovanoj opremi, Kijan je naučila da se kreće – ponovo se igrala sa vršnjacima i išla u školu. Sa devet godina dobila je prve proteze u Kineskom rehabilitacionom istraživačkom centru. (Do tada je potrošila šest košarklaških lopti.) Kada je imala jedanaest, medicinski tretman je priveden kraju, a Kiijan je ujedno morala da se suoči sa činjenicom da njena porodica više nije u situaciji da ulaže u njeno obrazovanje.
Tražeći druge mogućnosti, Kijan se priključila plivačkom klubu za osobe sa invaliditetom. Iako je spočetka održavanje na vodi delovalo kao nemoguća misija, nastavila je da vežba po četiri sata svakodnevno. Posle nekoliko nedelja, ne samo da se navikla na vodu, nego je i otkrila pravi plivački talenat i dimenziju slobodnog kretanja: – Možeš da ideš gde god hoćeš i mnogo je slobodnije nego na zemlji… Svoj maksimum ostvaruje u slobodnom i leđnom stilu, a do sada je osvajala medalje na lokalnim i nacionalnim takmičenjima. Drži se vizije o paraolimpijskoj medalji… i njena priča menja paradigmu invalidnosti širom Kine. Njen trener Zang kaže da je plivač bez nogu kao brod bez kormila – može da plovi, ali bez osećaja za pravac. Imajući to u vidu, osmislio je za Kijan drugačiji plan treniranja koji joj je pomogao da ostvari balans ramenima. – Ne uveravam vas da će ona postati svetska šampionka, ali zasigurno je plivačica koja obećava. Naša najveća želja je da je treniramo u pozitivnom stavu prema životu.
Tekst pripremila Marijana Čanak
