Resursni centar za osobe sa invaliditetom Ekumenske humanitarne organizacije sproveo je istraživanje o trendovima ne/zapošljavanja osoba sa invaliditetom u periodu od maja do septembra 2014. godine i početkom 2015. objavio i promovisao istraživački izveštaj.
Kompleksna tematika istražena je iz više aspekata, sa fokusom na aktuelnim pitanjima:
– Kako se poslodavci odnose prema zakonskoj obavezi zapošljavanja osoba sa invaliditetom?
– Zašto je ukupna zaposlenost osoba sa invaliditetom u preduzećima još uvek ispod zakonskog minimuma?
– Zašto se smanjuje broj novozaposlenih osoba sa inavliditetom u Vojvodini?
– Kako aktuelne subvenicje države utiču na zaposljivost osoba sa invaliditetom?
– Kakva su očekivanja osoba sa invaliditetom u pogledu zapošljavanja i da li su realna za aktuelne tržišne uslove?
– Koliko su visoko obrazovane osobe sa invaliditetom prepoznate od strane poslodavaca?
– Gde pronaći nova radna mesta za osobe sa invaliditetom?
Istraživački zadatak bio je da se podrobno ispitaju stavovi o zapošljavanju, kako kod samih tražilaca posla, tako i kod potencijalnih poslodavaca, i da se prikupe nove, sveobuhvatne i pouzdane informacije koje mogu doprineti konkretnom rešavanju praktičnih problema.
Istraživanje pokazuje potrebu za stalnim i prilagođenim programom osposobljavanja osoba sa invaliditetom, čime bi se podstakli stručni razvoj i zapošljavanje. S druge strane, poslodavcima je potrebno omogućiti operativne servise podrške na lokalnom nivou, što bi omogućilo da se zakonski minimum ostvaruje u radnim mestima, umesto novčanih naknada. Takođe bi trebalo otvarati nova područja, razvijati socijalno preduzetništvo i podsticati pojedinačne inicijative.
Neki od važnih faktora koji određuju poziciju osoba sa invaliditetom na tržištu rada su: lične karakteristike, izvor motivacije, složenost invaliditeta i stepen rehabilitacije, profesionalna orjentacija i obrazovni nivo, uže i šire okruženje, pravne osnove nastanka invaliditeta, mesta prebivališta i pristupačnost sredine, materijalne i porodične prilike, postojeće veštine i potencijali.
Kao glavni razlozi problema zapošljavanja navode se visoka opšta nezaposlenost i deficit radnih mesta zbog privredne depresije, velika konkurencija na tržištu radne snage i aktuelni profil univerzalnog izvršioca, ali i predrasude i stereotipi prema osobama sa invaliditetom.
U izveštaju se navodi da je krajem juna meseca 2014. godine u AP Vojvodini registrovano 5.322 nezaposlena lica sa invaliditetom, od tog 29,7% su žene (1.581). Najveći broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom su niskokvalifikovana 50% (2.663) i kvalifikovana lica 45% (2.441). Najmasovnija je grupa osoba starosne dobi preko 40 godina. Posmatrano prema kategorijama invaliditeta , najviše je nezaposlenih u grupi „kategorisana omladina“ – 32% (1.691), a „invalidi rada“ su zastupljeni sa 19% (995).
Na nivou grada Novog Sada registrovano je 1.395 nezaposlenih lica sa invaliditetom (od toga je 27,7% žena). U ukupnoj nezaposlenosti grada Novog Sada (29.280 lica) ova kategorija učestvuje sa 4,8%. U gradu Novom Sadu 50% (625) nezaposlenih osoba sa invaliditetoma imaju neku kvalifikaciju, dok 45% (625) nema nikakvu kvalifikaciju. Prema kategorijama invaliditeta najviše je nezaposlenih u grupi „invalidi rada“ – 38% (529 lica) i grupi „kategorisana omladina“ – 26% (364 lica).
Od strane Nacionalne službe za zapošljavanje u obuku aktivnog traženje posla uključeno je 50 osoba sa invaliditetom. Takođe je realizovano 7 obuka za lica sa invaliditetom: engleski jezik, osnovna informatička obuka, obuka za poslovne sekretare, obuka za vođenje poslovnih knjiga, obuka za knjigovesce i obuka šivenja.
ISEČAK IZ ZAKLJUČAKA I PREPORUKA
Period tranzicije i privredna stagnacija privatnog sektora dodatno su pogoršale poziciju osoba sa invaliditetom na tržištu rada. Ukupna zaposlenost osoba sa invaliditetom u preduzećima još uvek je ispod zakonski definisanog minimuma. Na teritoriji AP Vojvodine i na teritoriji grada Novog Sada smanjio se broj novozaposlenih osoba sa invaliditetom, a povećao broj zahteva za priznavanje umanjene radne sposobnosti od strane preduzeća, što je pokazatelj regrutacije osoba sa invaliditetom iz redova zaposlenih. Poslodavci često koriste subvenciju države i zapošljava osobu sa invaliditetom do isteka ugovorene obaveze, posle čega se osoba sa invaliditetom vraća na tržište rada i postaje korisnik naknade po osnovu ponovne nezaposlenosti. Osobe sa invaliditetom kao razlog svog nekontinuitetnog radnog statusa vide interes poslodavaca da iskoriste namenske subvencije, ali i kao prikrivenu diskriminaciju. Osobe sa invaliditetom ne očekuju nikakve beneficije na poslu po pitanju dužine radnog vremena i plate, ali očekuju razumevanje za restriktivnu onesposobljenost – što je najčešće mesto nesporazuma sa poslodavcem. Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti je dokument bez funkcionalnog značaja za osobu sa invalidietom i poslodavca, pa je često proizvoljno interpretiran. Osobe sa invaliditetom visoko vrednuju ekonomsku dimenziju rada ali imaju i snažnu potrebu za profesionalnim samopotvrđivanjem. Iako osobe sa invaliditetom na tržištu rada predstavljaju ciljnu grupu kojoj se daje posebna pozornost, neophodno je razvijati aktivnosti u skladu sa trendovima zapošljavanja i očuvanja radnog mesta kroz permanentno informisanje, edukaciju i osnaživanje.
Među preporukama za dalje aktivnosti ističu se: povećanje mogućnosti zapošljavanja osoba sa invaliditetom kroz ličnu odgovornost za sopstveni stručni razvoj i zapošljavanje (programima funkcionalnog osposobljavanja); obezbeđivanje nove mogućnosti zapošljavanja osoba sa invaliditetom u novim područjima rada i stimulacijom preduzetništva, naročito socijalnog (rad od kuće); obezbeđivanje operativnih servisa na lokalnom nivou koji će biti prilagođeni potrebama poslodavaca (virtualna preduzeća, spoljni saradnici).
Istraživački izveštaj je u celosti dostupan na srpskom i engleskom jeziku i može se preuzeti na vebsajtu Ekumenske humanitarne organizacija.
Tekst pripremila Marijana Čanak
