Barbara Hardavej (Barbara Hardaway), umetnica i dizajnerka koja je doktorirala u oblasti neverbalne interkulturalne komunikacije i niz godina radila kao profesorka engleskog jezika na Gallaudet univerzitetu u Vašingtonu. Njen umetnički izraz je širokog raspona, od zidnih dekoracija do delova nameštaja. Kreira neobične kolaže i instalacije kombinujući različite vrste medija, a kao rezultat spajanja kontrastnih elemenata nastaju odvažna dela vizualne napetosti i razigrane energije.
Usled posledica dečje paralize, od ranog detinjstva je nosila proteze za noge, što joj je omogućavalo da hoda, skače i pleše, ali se osećala drugačijom od svojih vršnjaka. Te iste proteze potom koristi u svom umetničkom radu, dajući im oblik slavljenja, odraza i svesti o sebi i posmatraču. Umetnička transformacija starih proteza ukazuje na prilagođavanje i promenu stavova o invaliditetu.
U umetničkom svetu moji darovi su cenjeni i vrednovani. Nadam se da će moj rad ohrabriti druge da otkriju i preispitaju „proteze“ u sopstvenim životima.
Njen rad je političke prirode. Kao žena sa invaliditetom i popularna profesorka, u umetnost uliva filozofski pogled na život, često koristeći humor, kako suptilan, tako i očigledan. Mnogi od njenih kolaža prikazuju žene i neočekivana zapažanja o ljubavi i propratnoj patnji. Kao Afroamerikanka, Barbara koristi mnoštvo afričkih motiva, ali je njen rad nesumnjivo američki po načinu na koji se bavi materijalizmom kao vozilom izražavanja. (Jedna od njenih izložbi nosi naziv Materijalno izobilje.) Umetničke instalacije i dekorativne predmete neretko pravi od kompjutera, tastature i električne opreme.
DUHOVI U BOCI
Serijal Barbarinih radova Duhovi u boci oslanja se na tradiciju Konga. Prema legendi, zli duhovi su toliko fascinirani prelamanjem svetlosti kroz obojene boce koje vise sa drveća, da ulaze u njih i tu ostaju, pa nema bojazni da će napasti nečiji dom. Barbara je umetnički preradila stotinu boca za čaj, dekorišući ih perjem, školjkama i perlama, a neki od tih radova ujedno odaju počast istaknutim ličnostima afroameričke istorije (Martin Luter King, Ela Fizdžerald, Frederik Daglas).
Za mene je to vizualna muzika. Bez pravila, otkriva svoj organski put.
VRATA BEZ POVRATKA
Kolaž pod nazivom Vrata bez povratka napravila je kada je posetila Senegal. S druge strane vrata je Atlantski okean. Afrikanci – muškarci, žene i deca – koji su prošli kroz ova vrata, silom su stavljeni na brodove i odvedeni u Ameriku na ropstvo.
Moja vrata bez povratka dozvoljavaju mi kao umetnici i došljakinji da cenim naš doprinos i našu borbu ovde, u zemlji koja, s jedne strane, slavi pluralizam, ali na mnoštvo načina isključuje obojene ljude iz razvoja tog pluralizma. Taj deo mene istovremeno me proganja i umiruje, jer je lišen poricanja… dopušta mi da oprostim i da tugujem kreativno.
Barbara Hardavej svojevremeno je gostovala u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, gde je predstavila ključne koncepte sopstvene umetnosti i govorila o globalnom uticaju afričkog i afroameričkog nasleđa na vodeće kulturne tokove.
Galeriju njenih radova pogledajte na sajtu: arthardaway
Priredila: Marijana Čanak
IZVORI:
- http://www.disabilityhistory.org/dwa/library_b.html#finger
- http://www.rit.edu/~w-dada/paddhd/publicDA/main/articles/TactileMind/MaterialExuberance.htm
- http://gc2000.org/music/repentance/door.htm
- http://www.museumofafricanart.org/en/news-a-events/archive/136-the-pecar-legacy.html
- http://www.newswise.com/articles/national-art-exhibit-opens-in-dc
