Ove godine je bilo mnogo komemoracija povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata. To je bio jedan od najsmrtonosnijih sukoba u istoriji koji je odneo milione života. Priče osoba sa potpuno oštećenim sluhom iz tog perioda su uglavnom ostale skrivene, ali su razotkrivene u emisiji SEE HEAR pred Nedelju sećanja.
Kada je izbio rat, stražari su bili raspoređeni po čitavoj zemlji i mere bezbednosti su bile pooštrene. Ali mnoge osobe sa potpuno oštećenim sluhom nisu bile svesne novih pravila … i zbog toga su platile svojim životima. „Osobama sa potpuno oštećenim sluhom stražari bi zapovedili da stanu. Ali kada bi oni nastavili da hodaju, stražari su pucali“, kaže istoričarka Norma Mekgilp, koja i sam ima potpuno oštećen sluh i istraživala je iskustva osoba sa potpuno oštećenim sluhom u Prvom svetskom ratu. „Postoji veliki broj priča o osobama sa potpuno oštećenim sluhom koji su nasumično upucani dok su se peške ili biciklom vraćali kući sa posla, ili već obavljali neke svakodnevne poslove“ rekla je Mekgilp u emisiji.
Izveštaji poput ovih začinjavali su stranice lokalnih i nacionalnih novina na početku rata, ali je u septembru 1914. godine, časopis British Deaf Times je objavio set smernica, upozoravajući svoje čitaoce da ne izlaze u šetnju sami, posebno ne u blizini železničkih pruga, stanica i javnih objekata, i savetovao ih da budu u pratnji osoba koje čuju gde god je to moguće.
Iako su neke osobe sa potpuno oštećenim sluhom postale neplanirane žrtve fronta kućne bezbednosti, pojavili su se takođe i dokazi o tome koliko su bili uključeni u ratnim naporima zemlje. U Londonu, bataljon volontera sa potpuno oštećenim sluhom je izvestio da su obučeni za vojne akcije i kopanje tunela i određen broj osoba sa potpuno oštećenim sluhom je bio zaposlen u fabrikama kao radnici za municiju – koji su izrađivali i testirali granate, osigurače, i proizvodili sve od alata do točkova.
Uprkos strogim pravilima zabrane za osobe sa oštećenim sluhom da služe kao vojnici, izvestan broj osoba sa potpuno oštećenim sluhom dospelo je na ratište.
Hari Vard se pridružio redovnom pešadijskom puku britanske vojske (Royal Munster Fusiliers) i prošao osnovnu obuku u Irskoj, u kampu Curragh.
Redov Gomer Džons je imao potpuno oštećen sluh od ranog detinjstva i oštećen vid na desnom oku. Prema novinskim izveštajima iz tog vremena, Džons je bio najbolji strelac u svom društvu i vešt vojnik koji se nije razlikovao od svojih saboraca.
Frederik Morfev, putar sa potpuno oštećenim sluhom iz Petershama, bio je odlučan u nameri da stigne na bojno polje. Začudo, uspeo je da prođe medicinske preglede i pridružio se vojsci u maju 1915. godine. Podaci pokazuju da je služio nekih šest nedelja pre nego što je otpušten zbog oštćenja sluha. Nepokolebljiv, on se pridružio radnom korpusu i upućen je u Francusku. Do nedavno, porodica nije imala pojma o tome koliko je daleko otišao da bi pružio podršku trupama, rekla je njegova unuka Ajlin Alen u emisiji SEE HEAR. „Bio si heroj, i ja ti skidam kapu, jer mislim da mora da si bio neka posebna vrsta osobe. Drago mi je što si bio član moje porodice“, rekla je ona o svom dedi Fredu.
Dok je preko 700.000 britanskih vojnika izgubilo život u Prvom svetskom ratu, procenjuje se da je približno dva miliona steklo invaliditet. Prema Piteru Braunu, istoričaru sa potpuno oštećenim sluhom na Koledžu za odrasle u Londovnu – City Lit, među ovim vojnicima približno 30.000 je izgubilo sluh. Širom zemlje osnovan je 31 centar da bi ih naučili čitanje sa usana i ponovo integrisali u društvo .
Naše znanje o osobama sa potpuno oštećenim sluhom u Prvom svetskom ratu je ograničeno na novine, periodike za osobe sa oštećenim sluhom, vojne evidencije i fotografije. Filmske kamere nisu bile u širokoj upotrebi, tako da ne postoji snimljena istorija, potpisana ili izgovorena od strane samih osoba sa potpuno oštećenim sluhom.
Reditelj sa potpuno oštećenim sluhom, Džulian Pidl – Kalu ponovo oslikava jedinstvenu situaciju sa kojom su se u eri suočavale osobe sa potpuno oštećenim sluhom u svojo novoj tridesetominutnoj drami Borbene linije, koju je pripremio onlajn TV kanal za osobe sa oštećenim sluhom – BSLZone. Period drame je smešten u malom selu tokom rata i prat čoveka sa oštećenim sluhom koji očajnički želi da se bori, ali je umesto toga tretiran kao izrod od strane svojih komšija.
„Mnogi ljudi veruju da su osobe sa oštećenim sluhom imali sreće što ne moraju da služe u Prvom svetskom ratu“, kaže Pidl – Kalu. „Želeo sam da pokažem da su bili veoma daleko od sreće.
„Osobe sa oštećenim sluhom su želele da budu u stanju da služe svog kralja i zemlju i odsluže svoju obavezu kao de ratnih napora a ta priliku im je bila uskraćena. Oni su bili odbačeni od vojske i od svojih zajednica zbog njihovog pretpostavljenog kukavičluk – dobili su dvostruku kaznu“, kaže on.
Izvor: William Mager, BBC NEWS OUCH, 4 novembar 2014.
Tekst prevela Veronika Mitro
