Nomy Lam (Naomi Elizabet Lam), muzičarka, spisateljica i aktivistkinja za prava osoba s invaliditetom, multimedijalna umetnica i edukatorka. Na rođenju je ustanovljeno da joj je jedna noga znatno kraća od druge, zbog čega su joj amputirali levo stopalo kada je imala tri godine, kako bi mogla da nosi protezu. Ta trauma podstakla je Nomi da se pozabavi slikom tela i njenim prihvatanjem.
Njen muzički izraz razvijao se pod različitim uticajima panka, elektronske muzike i soula. Pesme su joj apstraktne i ekscentrične, a opet odražavaju njen pogled na političku stvarnost. Ume da bude provokativna, bez prekomernog popovanja, a uz to ima zdrav smisao za humor.
Iz više razloga se izdvajala od svojih vršnjaka i još dok je bila tinejdžerka doživljavala je sebe kao potpunu autsajderku: lezbejka je, ima amputaciju, smatraju je debelom, Jevrejka je koja živi u kraju gde su Jevreji manjina. Sa 17 godina prestala je da beži od sebe, počela je da piše i prigrlila je svoju različitost. Kada sebe opisuje kao kvir-anarho-pankerku, religioznu Jevrejku, teoretičarku zavere novog doba, hipija koji grli drveće, debelu perverznu mutant- čudakinju, devojku iz provincije… to nisu humoristične samoosude, nego ponosne izjave.
Šta mislim kada kažem revolucija? Istovremeno sam potpuno ozbiljna, ali tu reč koristim i da bih se narugala. Delom zbog toga jer sam potpuno svesna da se još uvek uklapam u dominantnu kulturu na mnogo načina. Revolucija bi mogla da se digne protiv mene, a ne za mene. Ne želim da zvučim kao da sam ja najpotlačenija, naj-pank-rok i najrevolucionarnija osoba na svetu. Ali u isto vreme mislim da je revolucija reč koju koristim najčešće što mogu, jer to je koncept koga treba da smo svesni. Ne samo na apstraktni, intelektualan način. Zaista mislim da je revolucija počela. Možda se to još ne vidi u kulturi glavnog toka, što je dobar znak. Čim mejnstrim kultura nešto primeti, pokuša to da prisvoji. (…) Ne mogu tek tako da kažem šta revolucija jeste ili nije. Pank scena je revolucija, ali ne sama po sebi. Feminizam je revolucija; solidarnost, kao i kritike i konfrontacije. Ovo je revolucija debele devojke. Moja, ali mi ne pripada.
10 PREPORUKA NOMI LAM ZA ČAS O INVALIDNOSTI
- Ne učvršćujte mit o tragičnom bogalju. Znate, to je ona priča o očajniku sa invaliditetom kome je sve teško, svi su oboreni njegovom borbom, a kada stigne skoro nadomak sreće… onda umre. Naučite da prepoznajete i prozivate ova opšta mesta. Ponudite priče i primere osoba sa invaliditetom koje žive slojevite i ispunjene živote, stvaraju veze, donose sopstvene izbore i imaju svoje životne puteve.
2. Nemojte pričati našu priču isključivo iz medicinskog ugla, niti pretpostavljati da sve osobe sa invaliditetom žele da se izleče. Istražujte kompleksnost pristupa zdravstvenim uslugama, raspodelu resursa i sve te privilegije u kontekstu rase/ klase/ starosnog doba / roda.
3. Nemojte podleći lažno pozitivnim porukama porno inspiracije – to su one priče o neverovatnoj osobi sa invaliditetom koja uprkos svim teškoćama prevazilazi sve i inspiriše osobe bez invaliditeta: – Ako ja mogu, šta je tvoj izgovor? Taj narativ je centriran oko iskustva osobe bez invaliditeta, nameće takmčarski odnos, kao i konstrukte uspeha i neuspeha. Delite materijale koje su kreirale same osobe sa invaliditetom, gde same uokviruju sopstvena iskustva.
4. Nemojte se držati jednog oblika invaliditeta kao pravog. Invaliditet je široka kategorija koja uključuje različita telesna stanja, senzorne manjine, mentalne invaliditete, kognitivne izazove, hronične bolesti itd. Podstičite svesnost o tome kako nas društvo onemogućuje stigmatizujući načine na koje se pojavljujemo u svetu.
5. Nemojte učvršćivati nesvesnu upotrebu jezika kojom se invaliditetu pripisuje negativna konotacija: ne govorite lud, ako mislite zlostavljač; ne govorite slepac kada mislite na neznalicu. Istražujte upotrebu etiketa. Uočite nijanse između reči kojima nas drugi oslovljavaju i načina na koji želimo da budemo oslovljeni.
6. Nemojte podržavati stereotip da su osobe sa invaliditetom detinjaste i neseksualne. Osobe sa invaliditetom imaju seksualne želje i poželjne su drugim ljudima, a ujedno su pod velikim rizikom od seksualnih uvreda, zbog čega je seksualno obrazovanje neophodno. Promovišite rad osoba sa invaliditetom koje istražuju seksualnost.
7. Ne izolujte invaliditet od drugih identiteta. Osobe sa invaliditetom su deo svih demografskih zajednica, pa svaka borba za pravdu i oslobođenje ima uticaja i na njih. Delite iskustva višestruke diskriminacije, na osnovu rase/ nacije, roda, invalidnosti.
8. Nemojte pretpostavljati da su osobe sa invaliditetom uvek u poziciji da primaju. Mnoge osobe sa invaliditetom su negovatelji, terapeuti, roditelji, medicinski profesionalci, učitelji i iscelitelji. Posmatrajte načine na koje nam se životi vremenom menjaju, količinu i vrstu nege koju primamo i dajemo u različitim trenucima.
9. Nemojte pretpostavljati da niko u učionici nema invaliditet o kome raspravljate. Osobe sa invaliditetom nisu zasebna grupa, oni su deo nas, onih kojima se obraćate. Ispitajte pristupačnost u učionici, uključujući mogućnosti sedenja, osvetljenje, audio opise, veličinu natpisa… šta god da je potrebno pojedincima u razredu da bi imali jednake mogućnosti učešća u nastavi.
10. Ne zamišljajte da ćete uvek biti bez invaliditeta. Svako stekne neko iskustvo invaliditeta tokom života, bilo da je to privremena povreda ili operacija, hronična bolest, nezgoda ili gubitak neke sposobnosti usled starenja. Učestvujte u stvaranju sveta koji prepoznaje i poštuje različitost načina na koje živimo unutar svojih umova i tela.
Prevela i priredila: Marijana Čanak
IZVORI:
- https://en.wikipedia.org/wiki/Nomy_Lamm
- http://www.allmusic.com/artist/nomy-lamm-mn0000384142
- http://tehomet.net/nomy.html
- http://blog.newday.com/?p=949
