Godinama unazad (tokom srednje škole, koledža, kao i sada na studijama prava), imam običaj da sednem negde u okviru kampusa noseći blok za skiciranje, olovke, nekada i bojice i druge umetničke alate. Nisam pohađala umetničku školu – zašto sam se onda zamajavala svim tim stvarima za razliku od svojih kolega? Uvek sam bila kreativno dete, što je očigledno nastavilo da me prati i tokom odrastanja.
Pojedinci iz spektra autizma su talentovani, divni ljudi koji imaju toliko toga da ponude svetu oko sebe. Nadareni smo za umetnost, muziku, dramske umetnosti, pisanje i mnogo toga drugog, kao i za kombinovanje tih neprocenjivih darova. Mnogi ljudi misle da je moj umetnički dar nešto naučeno ili nešto na šta sam bila primoravana, ali zaista znam da je to jedan od mnogih darova koji sam primila bivajući u spektru. Otkako znam za sebe, umetnost zauzima jedan od najznačajnijih delova u mom životu – dok sam bila jako mala, mama i ja pravile smo razne rukotvorine, a kada su me ljubazno zamolili da napustim predškolsko, jedan od glavnih razloga bio je taj što sam žvrljala crnom bojicom umesto da bojim zadate oblike. To bi trebalo da pokazuje gde je početak moje kreativnosti!
Dakle, zašto crtam, slikam i bojim? Opušta me. Zaista je tako jednostavno. Daje mi mogućnost da stvaran svet ostavim iza sebe. Svi vi koji ste u školama, diplomirali ste, ili imate dete koje ide u školu, trebalo bi da znate koliko je to stresno – naročito ako ste osoba sa autizmom. Odlazila bih na neko tiho mesto i počinjala da crtam uz muziku koju volim – tako sam ulazila u svoj svet i pokušavala da ga učinim stvarnim. Sećam se, dok sam bila mlađa, kako sam uranjala u umetnički rad; zaboravljala bih da treba da jedem ili da odgovorim na mamine pozive.
Držati olovku i praviti nešto od žvrljotina daleko više mi je odgovaralo od bilo koje drame iz ženskog sveta i od većine onoga što su prikrivena društvena pravila u školi mogla da ponude; tako sam se opuštala, osećala sam se dobro i nastavljala sam da pravim umetnost, a u izvesnom smislu – stvarala sam i svoj svet. Moj svet pozivao je i druge da zakorače u njega, bilo da je to kroz razgovor, sklapanje prijateljstava ili dopuštenje da otkrijem svoje strasti.
Iznašla sam sopstveni put za stvaranje umetnosti, moje umetnosti. Svoj sopstveni stil. To je savršena mešavina, tačka u kojoj anime susreću popularnu umetnost. Anime su izvršile veliki uticaj na mene (iako više ne čitam, niti gledam mange), a takođe sam pod uticajem vizualne popularne umetnosti kao što je rad Pitera Maksa, Romera Britoa i mnogih drugih. Dopada mi se to što anime i popularna umetnost imaju zajedničku temu sreće, a to je upravo ono što je moja umetnost – sreća.
Kada sam počela da pišem i da delim svoj rad sa svetom, shvatila sam, koliko god da sam stvarala samo za sebe, stvarala sam i da usrećim druge. Koristim obilje boja, a boje me usrećuju, pa pokušavam da koristim što više boja, ali da slika pri tom ne izgleda kao uzavreli nered, samo zato što ne želim da izostavim nijednu boju. Dobijala sam povratne reakcije od ljudi širom sveta koji su mi govorili koliko moj rad znači deci iz spektra. Bila sam zapanjena i bilo mi je drago zbog uticaja koji mogu da imam. Sada doniram mnogo svojih radova u dobrotvorne svrhe kao što je Fondacija Dan Marino, MAAP Servis, Centar za autizam pri Univerzitetu u Majamiju, Unija dečjih fondacija i mnogi drugi. Dobrotvorne ustanove i organizacije sa kojima radim čine jako dobru stvar – prave aukcije ili prodaju moje slike i printove na svečanostima i drugim događajima koje organizuju, prikupljaju novac za određene svrhe, a nekome uvek treba novo umetničko delo za dom ili kancelariju. Svi su na dobitku: ja volim da stvaram, fondacija radi pravu stvar i dobija novac, a neko dobija novi dekor.
Dopustite mi da objasnim da nemam formalno umetničko obrazovanje. Jedina obuka koju sam ikada imala su ohrabrenja od porodice koja me je podržavala da nastavim da radim to što radim, jer to volim. To je jedna od najvažnijih stvari koje sam naučila o neverovatnim talentima dece iz spektra – vaš roditeljski zadatak jeste u tome da ohrabrujete svoju decu da istražuju svoja interesovanja i talente, jer nikada ne znate šta ćete još otkriti. Bez podrške koju sam dobijala i motivacije koju mi je porodica davala da nastavim, ne znam da li bih i dalje crtala, slikala i pokušavala da naučim još tehnika i kreativnih izraza. Tako je važno ostati pozitivan i izlagati svoju decu raznim stvarima i znati da deca verovatno poseduju neverovatne darove i talente koji samo čekaju da budu istraženi i ohrabreni.
Nadam se da ćete sada bolje razumeti zašto toliko volim da budem vizualna umetnica. Umetnost me je takođe naučila da jeste za svakoga – ne samo za umentika i posmatrača. Umetnost stvara konverzaciju i pravi razliku, jer neko se oseća srećnijim nego što je bio pre. Manje sam pod stresom dok stvaram, a svi ostali širom zemlje dobijaju uslugu koja im je potrebna, jer sam doprinela u prikupljanju novca zahvaljujući čemu je toliko toga moguće. To je divna, pozitivna stvar što mogu da radim ono što volim i da menjam stvarnost u svetu oko sebe. Izađite, istražite svoje darove i, ako imate mogućnosti, upotrebite ih da učinite svet još čudesnijim!
Nadam se da ste više inspirisanim nego što ste bili, da radite ono što volite, da imate hrabrosti da istražite svoje talente.
HALEY MOSS (1995), diplomirala na Univerzitetu na Floridi, trenutno studira prava na Univerzitetu u Majamiju. Kada je imala tri godine, ustanovljen joj je visokofunkcionalni autizam. Progovorila je tek u četvrtoj godini, a od pomoći su joj bili logopedi i terapijsko jahanje. Danas je priznata vizualna umetnica, autorka dve knjige i zastupnica prava osoba sa autizmom prisutna u medijima.
Prvu knjigu napisala je kao petanaestogodišnjakinja: Osnovna škola – sve ono o čemu vam niko ne govori. Knjiga je napisana kao priručnik koji pomaže mladima sa autizmom da se snađu u različitim situacijama: zabave, ručkovi, s kim sedeti u klupi, veze, društvene mreže… sve što je tinejdžerima od interesa.
Haley je istovremeno i ilustrovala različite situacije i karakteristike koje imaju veze s autizmom: ljudi koji više vole da budu sami, osetljivost na zvuke, razumevanje onoga što škola jeste, borba za prihvatanjem…
– U to vreme, većina ljudi primećivala je da sam stidljiva i da ne pojedem tonu hrane u školi. Osim toga, izgledalo je da sam prilično normalna. Jedino što nisam znala šta bih rekla nekima od svojih neurotipičnih vršnjakinja. Nije mi bilo lako da se uključim o razgovor o šminkanju ili momcima. Sarkazam me još uvek zaista zbunjuje. Neke šale za mene nikako nemaju smisla!
Haley veruje da joj autizam pomaže u školovanju, jer brže pamti od većine svojih školskih drugova i kolega.
U jednom periodu, Haley i njena porodica prikrivali su činjenicu o autizmu. Kada je njena majka to prvi put iznela među drugim roditeljima, svi su se ponašali kao da je autizam zarazan i nisu hteli da se njihova deca druže sa Haley. Od tada se njen autizmu više nije spominjao – osim u školskoj administraciji. Tek kada je počela javno da izlaže svoj umetnički rad, Haley je postala zaštitno lice autizma u svojoj sredini. Nastavnici su je takođe ohrabrivali da otvoreno govori o autizmu i prvi put je to učinila na jednom umetničkom hepeningu. Svi su osetili olakšanje.
– Drugi su tada razumeli zašto sam stidljiva. Nije mi pomoglo u socijalizaciji, ali je omogućilo onima sa kojima sam već uspostavila neke veze da bolje razumeju zašto sam takva kakva jesam.
U svojoj prvoj knjizi Haley je iznela sopstveno iskustvo, ali i anegdote druge dece s autizmom, kao i percepciju nastavnika.
Ovo su neki od njenih saveta:
1. Potražite pomoć ako nešto ne razumete. Jer su osobe iz spektra autizma uglavnom usmerene na detalje, pa im promiče šira slika. Ako ste zaglavljenji, konsultujte se sa roditeljima, učiteljima, knjigama…
2. Učite trendove da biste o njima razgovarali. Njen pristup popularnoj kulturi metodičan je i nepristrasan: ona je učila o trendovima da bi se uklopila, bez obzira na to da li joj se dopadaju ili ne.
3. Verujte odabranima. Osobe iz spektra autizma pretpostavljaju da su svi vredni poverenja – zbog čega mogu biti lake mete različitih manipulacija. Proverite sve istine sa nekim kome zaista možete da verujete. Gradite dobar odnos sa roditeljima.
Tekst pripremila Marijana Čanak
Izvori:
http://www.girlslife.com/post/2010/04/30/haley-moss.aspx
http://edition.cnn.com/2010/HEALTH/04/02/autism.middle.school/
