Četiri žene sa potpunim oštećenjem sluha u borbi protiv nametnutih društvenih barijera otkrivaju lepotu otpornosti ljudskog duha.
FILM
Unutrašnja ja (The Inner Me) je kratak dokumentarac u koji su utkane priče četiri žene: Immaculée, Jemima, Sylvie i Stuka. One se bore protiv marginalizacije u gradu Butembo države Kongo koja je obeležena ratom.
Tokom snimanja svog prethodnog dokumentarca Nemi haos (The Silent Chaos) u istom gradu, reditelj Antonio susreo se sa zajednicom gluvih i bio je duboko dirnut njihovom potrebom da komuniciraju i podele svoje iskustvo. Vratio se u Butembo godine 2014. da podrži pričanje njihovih priča.
U Kongu se glas žene retko čuje. Žrtve sistemske kulture silovanja, žene su često suočene sa ugnjetavanjem, diskriminacijom i zloupotrebom.
Oštećenje sluha marginalizuje ženu još više. Osobe koje ne mogu da čuju, niti njih iko sluša, izgnanici su i u sopstvenim domovima. U Kongu još vlada verovanje da su osobe oštećenog sluha, i uopšte, osobe sa bilo kojom vrstom invaliditeta, zaposednute demonima, što se smatra prokletstvom cele porodice.
Viđeno njihovim očima i kroz lične refleksije, žene dele svoje moćne priče o borbi i preživljavanju, otkrivajući lepotu otpornosti ljudskog duha.
Unutrašnja ja je naš unutrašnji glas. Glas koji je tako jasan u nama, ali koji ne dopire tako lako u spoljašnji svet. Komunikacija i društvene veze su osnovna potreba svih nas. Osobe oštećenog sluha su primer koliko je napora potrebno uložiti da bismo iskomunicirali svoje unutrašnje sopstvo.
PROTAGONISTKINJE
Immaculée je izgubila sluh kada je imala šest godina, od posledica meningitisa. U srednjoj školi pokazala se bistrom i vrednom učenicom i maturirala je sa boljim ocenama nego većina ostalih učenika bez oštećenja. Sanja o odlasku na univerzitet.
Jemima, koja vodi celokupnu priču, vredna je učenica šestog razreda Škole za osobe sa oštećenim sluhom u Butembou. Slobodno vreme provodi istražujući haos na ulicama grada. Kroz priču je pratimo do samog srca grada i posmatramo svet njenim očima.
Stuka je izgubila većinu članova svoje porodice u građanskom ratu. Radi kao šegrtkinja u krojačkoj radnji u predgrađu Butemboa i ne dobija nikakvu platu, jer je gluva, pa mora da zavisi od svojih rođaka. Sanja o tome da postane nezavisna tako što će šiti i prodavati odeću.
Sylvie je izgubila sluh od posledica meningitisa kada je imala četiri godine. Samohrana je majka koja se izdržava prodajom voća na ulicama Butemboa. Njena priča o hrabrosti i odlučnosti prikazana je kroz odnos sa njenom ćerkom koja čuje.
TVORCI FILMA
Pisac i producent filma je Giacomo Spanò. Antonio Spanò je reditelj, snimatelj, producent i urednik.
Unutrašnja ja je Antoniov treći film iz Konga, nakon Nemog haosa koji je odabran za više od šezdeset filmskih festivala širom sveta i nagrađen sa petnaest priznanja, i Životinjskog parka (Animal Park), najnagrađivanijeg italijanskog kratkog dokumetnarca iz 2014.
Otpočetka sam izbegavao efekat posmatrača, sa objektivnom tačkom gledišta koja je tako česta u antropološkim dokumentarcima. Uspeo sam da uspostavim poverenje sa protagonistkinjama, tako da one kameru ne vide kao uljeza. Pratio sam ih u svakodnevnim aktivnostima, ne zaustavljajući se na pukom hronološkom opisivanju njihovog posla i ličnog okruženja, već beležeći one najintimnije realnosti koje otkrivaju unutrašnje sopstvo. (Antonio)
Svaki stilski pristup služi da pojača intimnu dimenziju filma Unutrašnje ja i da predstavi što je bliže moguće svet ovih žena. Originalna filmska muzika čuva jedinstvenu strukturu priče i s lakoćom uvodi publiku u film.
PUBLIKA
Unutrašnja ja inspirisaće različite ljude, nezavisno od konteksta iz kog dolaze i bez obzira na to da li čuju ili ne. To je priča o ženi, hrabrosti i važnosti komunikacije i veza u našim životima.
Film je blizu završetka, čeka na finansijsku podršku koja pokriva post-produkcijske troškove. Unutrašnja ja će se najverovatnije prikazivati na nekoliko međunarodnih filmskih festivala tokom 2016.
Tekst pripremila Marijana Čanak
Izvori:
http://innermemovie.com/about%20the%20film-2.html