Stanje mentalnog zdravlja smatra se invaliditetom ukoliko ima dugoročan uticaj na svakodnevno funkcionisanje (na rad, društvenu interakciju, brigu o sebi). Dugoročno je sve što pokazuje tendenciju trajanja od 12 meseci. Postoje različiti tipovi mentalnih stanja koja se mogu razviti u invaliditet: demencija, bipolarni poremećaj, opsesivno kompulsivni poremećaj, šizofrenija, samopovređivanje i, naravno – depresija. Žene često žive sa depresijom, bez da ikada potraže pomoć terapeuta. Tako dugoročna depresija biva usvojena kao prirodno (žensko) stanje ili deo njenog identiteta…
Znaci i simptomi depresije
Jačina i učestalost simptoma, kao i dužina njihovog ispoljavanja, variraju od žene do žene. Znaci depresije su različiti, a mađu najprepoznatljivije se ubrajaju…:
• Trajna osećanja tuge, anksioznosti i praznine.
• Osećanja beznadežnosti i(li) pesimizma.
• Razdražljivost, nemir i anksioznost.
• Osećanje krivice, bezvrednosti i(li) bespomoćnosti.
• Gubitak interesovanja za aktivnosti i hobije koji su nekada pružali zadovoljstvo, uključujući i seks.
• Zamor ili višak energije.
• Otežana koncentracija, poteškoće u pamćenju detalja i odlučivanju.
• Nesanica, buđenje tokom noći ili preterano spavanje.
• Prejedanje ili gubitak apetita.
• Suicidne misli i(li) namere.
• Konstantan bol, glavobolje, grčevi ili problemi sa varenjem koji ne jenjavaju iako se primenjuje neka terapija.
Uzroci depresije kod žena
Do sada je istraženo nebrojeno mnogo potencijalnih uzroka koji povećavaju rizik od depresije kod žena. Najverovatnije da sadejstvo genetskih, bioloških, hemijskih, hormonskih, psiholoških i društvenhi faktors doprinosi depresivnim stanjima.
Genetske predispozicije
Ako u porodičnoj istoriji ima slučajeva depresije, prisutni su veći rizici od nastanka depresivnih stanja. Ipak, to nije striktno pravilo. Depresija se može pojaviti i kod žena u čijim porodičnim istorijama nije bilo slučajeva depresije, a isto tako žene iz porodica gde je depresija zabeležena ne moraju nužno razviti depresivna stanja. Genetska istraživanja pokazuju da je razvoj depresije najverovatnije uslovljen kombinacijom više genetskih faktora, sredine i okruženja ili još nekog faktora.
Hemijske supstance u mozgu i hormoni
Hemijske supstance unutar mozga, kao i hormonski sastav, znatno utiču na stvaranje depresije. Moderna tehnologija, poput ispitivanja mozga magnetnom rezonancom, pokazuje da mozak osoba koje su depresivne izgleda drugačije nego mozak koji nije zahvaćen depresijom. Delovi mozga odgovorni za regulaciju raspoloženja, razmišljanja, spavanja, apetita i ponašanja ne izgledaju kao da funkcionišu normalno. Uz to se pokazuje da važni neurotransmiteri – supstance koje moždane ćelije koriste za komunikacije – nisu dobro izbalansirani. Ovakvi nalazi još uvek ne otkrivaju ZAŠTO se depresija pojavljuje.
Uticaj hormona menja se tokom života žene. Istraživanja pokazuju da hormoni direktno utiču na one supstance u mozgu koje kontrolišu emocije i raspoloženje. Određeni životni periodu posebno su podložni hormonskim uticajima: pubertet, dani pre menstruacije, trudnoća (pre, za vreme trajanja i posle porođaja), menopauza i vreme koje joj prethodi.
Predmenstrualni disforični poremećaj
Neke žene su osetljive na različite oblike predmenstrualnog sindroma, što se naziva predmenstrualnim disforičnim poremećajem (PMDP) koji se obično manifestuje kroz depresiju, anksioznost, razdraživost i promene raspoloženja koje ugrožavaju svakodnevno funkcionisanje u nedelji pre menstruacije. Žena ne mora nužno prolaziti kroz hormonske promene, ali drugačije reaguje na takve promene. Takođe je moguće da njenu ličnu istoriju inače odlikuju promene raspoloženja, kao i drugačiji hemijski sastav unutar mozga, što prouzrokuje preosetljivost na hormonske promene u predmenstrualnom periodu. Naučnici istražuju kako cikličan porast i pad estrogena i drugih hormona može da utiče na hemijski sastav unutar mozga, što je povezano sa nastankom depresije.
Postporođajna depresija
Žene su naročito podložne depresiji nakon porođaja, kada hormonske i fizičke promene, kao i nove odgovornosti za brigu o novorođenčetu mogu delovati prezahtevno. Mnoge nove majke imaju iskustvo blagih smena raspoloženja u kraćim epizodama (takozvani bebi-bluz), ali postporođajna depresija je znatno ozbiljnije stanje koje zahteva aktivan tretman i psihološku podršku. Jedna studija pokazuje da su žene u postporođajnoj depresiji pod rizikom od različitih mentalnih poremećaja, uključujući i depresiju koja traje mesecima nakon rođenja deteta.
Prema nekim studijama, postporođajnoj depresiji često prethode epizode depresivnih stanja. Neke žene to iskuse i tokom trudnoće, što uglavnom prođe neopaženo. Istraživanja predlažu da bi redovne kontrole trudnica trebalo da se pozabave ispitivanjem depresije, tokom trudnoće i nakon nje.
Menopauza
Hormonske promene intenzivnije su tokom ulaska u menopauzu. Dok neke žene u menopauzu ulaze lako, bez ikakvih problema sa raspoloženjem, druge se suočavaju sa povećanim rizikom od depresije. Izgleda da je tako i sa onim ženama koje u istoriji nemaju zabeležene slučajeve depresije. U periodu posle menopauze, depresija je sve manje učestala kod žena.
Stres
Stresni životni događaji, trauma, gubitak voljene osobe, teškoće u vezi i razne druge stresne situacije – bilo da su dobrodošle ili ne – često prethode depresivnim stanjima. Dodatni posao ili obaveze kod kuće, briga o deci ili ostarelim roditeljima, zlostavljanje i siromaštvo takođe mogu biti okidači depresije. Nalazi pokazuju da se žene drugačije suočavaju sa takvim događajima nego muškarci, što ih čini podložnijim depresiji. Zapravo, istraživanja pokazuju da žene reaguju na način koji produžuje doživljaj stresa, što pojačava rizik od depresije. Ipak, ostaje nejasno zašto se kod nekih žena koje se suočavaju sa ogromnim izazovima depresija razvije, dok se kod drugih koje su u sličnim situacijama to ne događa.
KAKO DA POMOGNEM PRIJATELJICI U DEPRESIJI?
Prvo i najvažnije, obezbedite odgovarajuću dijagnozu i tretman. Možda će trebati da umesto nje zakažete pregled i da joj budete pratnja do lekarske ordinacije. Ohrabrite je da istraje u lečenju, ili potražite drugi pristup ako za šest do osam nedelja ne primetite napredak.
Takođe možete da:
• Ponudite psihološku podršku, razumevanje, strpljenje i ohrabrenje.
• Podstaknete razgovor i pažljivo slušajte.
• Nikad ne podcenjujte osećanja koja izražava, ali ostanite u stvarnosti i ponudite nadu.
• Nemojte ignorisati spominjanje samoubistva i prijavite to terapeutu.
• Pozovite je u šetnju, na izlet ili osmislite neke aktivnosti. Nastavite da pokušavate ukoliko odbije, ali nemojte je pritiskati niti nuditi previše odjednom. Iako su joj raznovrsne aktivnosti i društvo potrebni, previše zahteva može pojačati osećaj nesposobnosti i neuspeha.
• Podsećajte je da će vremenom uz dobar tretman depresija nestati.
KAKO DA POMOGNEM SEBI KADA SAM DEPRESIVNA?
Možda se osećate iscrpljeno, bespomoćno i beznadežno? Tada preduzimanje bilo kakve aktivnosti za samopomoć deluje veoma teško. Ali je važno da shvatite da su ta osećanja deo depresije i da ne odražavaju realnu situaciju. Kada prepoznate depresiju i započnete terapiju, negativno razmišljanje će početi da bledi. U međuvremenu:
• Angažujte se makar u najmanjoj aktivnosti ili vežbanju. Idite u bioskop, na utakmicu ili bilo kakav događaj koji vam je nekada pričinjavao zadovoljstvo. Uključite se u neku društvenu aktivnost.
• Postavite dostižne ciljeve.
• Izdelite veće zadatke na manje korake, postavite prioritete i uradite ono što možete.
• Pokušajte da provodite vreme sa drugim ljudima i da imate poverenja u pouzdane prijatelje ili rođake. Pokušajte da se ne izolujete i dozvolite drugima da vam pruže pomoć.
• Očekujte da vam se raspoloženje postepeno popravlja, a ne odmah i odjednom. Nemojte očekivati da ćete samo izleteti iz depresije. Verovatno će vam se tokom tretmana srediti san i apetit, pre nego što vam se popravi raspoloženje.
• Odložite važne odluke, kao što su venčanje, razvod ili promena posla sve dok ne počnete da se osećate bolje. Raspravljajte o tim odlukama sa onima koji vas dobro poznaju i imaju objektivniji pogled na situaciju.
• Imajte poverenja u proces: misli i raspoloženja će se popraviti kako budete napredovali u terapiji.
Tekst pripremila Marijana Čanak
IZVOR:
Women and Depression, National Institute of Mental Health
http://infocenter.nimh.nih.gov/nimh/product/Depression-in-Women/TR%2013-4779?sortBy=4
