Nakon što je u potresnoj željezničkoj nesreći u svojoj 19 godini izgubila ruku i nogu, Şafak Pavey odlučuje da se suoči sa izazovima koji su pred njom usmeravajući svoju pažnju na probleme rodne ravnopravnost i životne sredine. Kao prva žena sa invaliditetom u turskom parlamentu, ona je uzor za mnoge. Radila je za Kancelariju visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbegla lica u konfliktnim zonama, uredila je tri knjige, a sada učestvuje u donošenju zakona u svojoj zemlji. Njena misija je promovisanje jednakih prava za ljude svih rasa, veroispovesti i religijske pripadnosti. Dobitnica je Međunarodne nagrade žena hrabrost 2012. godine koju dodeljuje Stejt department SAD-a. Safak je snaga na koju treba računati.
Kao mlada turska umetnica, otkrivala je sebe dok je pohađala Školu za film i umetnost u Cirihu, Švajcarska. Smatrajući sebe srećnom što može da studira u inostranstvu, mlada žena je osetila potrebu da zgrabi svaku priliku koju je mogla, uključujući i istraživanje seoskih sredina. Jureći duž krivudave pruge tokom jednog putovanja, u iznenadnoj i strašnoj železničkoj nesreći, izgubila je ruku i nogu. Ovo je postao jedan od trenutaka njenog života koji je definiše. Şafak Pavey izabrala je da nezgodu prihvati kao priliku da se sa hrabrošću i odlučnošću prilagodi novim okolnostima. Samo godinu dana nakon nezgode, preselila se u London i završila postdiplomske studije, nadajući se da će raditi u oblasti međunarodnog razvoja i politike i biti od koristi drugima koji žive kroz još veće izazove nego što su njeni.
Ona je danas prva poslanica sa invaliditetom u Turskoj. Uz iskrenu zahvalnost svojim roditeljima za njihovu snažnu i beskrajnu podršku, kaže da je jedan od njenih prvih ciljeva bio da radi sa onima koji su bili više izloženi diskriminaciji nego ona: jermensko-turskim stanovništvom. Postavši prva turska kolumnistkinja za jermensko-tursku dvojezičnu publikaciju, ona je opširno pisala o građanskim pravima i iskorenjivanju nefer tretmana Jermena u javnoj i privatnoj sferi. Ona je koautorka bestselera Platforma broj 13 sa svojom majkom, poznatom novinarkom. Safak je dugi niz godina radila u Kancelariji visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbegla lica (UNHCR) u konfliktnim zonama, uključujući i rad na mestu portparolke UNHCR-a za centralnu Evropu. Ponosna je što je bila i na čelu Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, u kom i danas još uvek radi.
Hraneći svoju strast za pisanje, učestvovala je u izdavanju još dve knjige. Bila je glavna urednica knjige dobitnice Nobelove nagrade Širin Ebadi, Prava izbeglih lica u Iranu, i za njen međunarodni rad Stejt department joj je 2012. godine dodelio Međunarodne nagrade žena hrabrost. Kada je jedan poslanik javno izjavio da se ona suviše smeje, što se smatra neprikladnim za žene u Turskoj, Safak je istakla značaj održavanja komedije i smeha kao ključnih elemenata za opstanak.
Nakon 15 godina u inostranstvu, Safak je odlučila da se vrati u svoju zemlju kao glas sekularizma i prava prirode, termina skovanog da naglasi značaj zaštite životne sredine. Izabrana je za poslanicu u turskom parlamentu 2011. godine i od tada se zalaže za jednakost za sve ljude, bez obzira na rasu, religijsku pripadnost, veroispovel ili rod.
Ona nam ovde priča o svojim životnim prekretnicama.
Šta mislite da je doprinelo da stignete tu gde ste danas?
Doživela sam dvostruku diskriminaciju kao žena i kao osoba sa invaliditetom, ali to mi je dalo priliku da nešto promenim. Ja sam već imala kompas univerzalnih prava i sloboda, ali sam [nakon saobraćajne nezgode] shvatila da se žene sa invaliditetom mnogo više suočavaju sa diskriminacijom. Želim da izrazim svoju zahvalnost onima koji su se pre nas borili za uslove koje imamo danas. Takođe, mislim da mi je to što sam odrastala okružena čudima prirode, rano se budila i skupljala jaja i bobice za doručak, pomoglo da shvatim spajanje ljudskih prava i prava prirode i koliko je važno zalagati se za oba.
Sa kojim izazovima se danas žene suočavaju?
U nekim tradicionalinim društvima žene se posmatraju kroz seksualnost. Ako ne promenite dominantnu kulturu razumevanja čednosti nametnutoj većini žena u društvu, onda ne možete stvoriti snažne ženske uzore sa samo nekolicinom uspešnih žena na vrhu. I jaz između ove dve grupe postaje toliko dubok da većina ima vrednosti koje su manjini nepoznate. Ovo postaje prepreka modernom životu, i razvoj ili napredak u bilo kom smislu ostaje po strani. Međutim, kada pogledamo čitavo stoleće kao celinu, vidimo da se u zatvorenim društvima zapravo ne bore protiv nemoralnih zločina koji su bolni za ljudsko dostojanstvo, kao što su incest, silovanje… Čak ih i ne uključuju u državne statistike. I to je ono što mi sada pokušavamo da promenimo.
Koje su najveće prepreke koje ste imali u postizanju svojih profesionalnih ciljeva?
Fizički strana povrede nije bila jedna od prvih prepreka, ali međunarodni rad jeste! Suočila sam se sa predrasudama i verovanjem da žena sa invaliditetom ne može da radi u zoni sukoba. Nakon više godina od nezgode, 2003. godine, otkrila sam da me nisu primili da radim u humanitarnoj operaciji u Bagdadu. Požurila sam u kancelariju moga šefa i prijavila se volonterski za zadatak u Iraku. Već imate teret svojih pomagala, odgovorio je. Kako ćete tome dodati još 30 kilograma u zaštitnom prsluku i kacigi? Rekla sam: neću moći da objasnim mojoj majci zašto nisam radila u iračkoj humanitarnoj operaciji. Pogledao me je iznenađeno i milostivo. Prvi put u svom životu čujem za majku koja želi da joj dete radi u ratnoj zoni, rekao je.
Ova priča je smešna, ali znam da kada se usprotivite predrasudama kao pobornik promene, one nestanu. Novi hrabri svet je definisan odvažnim vrednostima više nego preprekama, što stvara mogućnosti za žene koje idu ka svojim ciljevima.
Koja je vaša poruka za druge žene ili devojke koje mogu biti inspirisane vašim životnim putem i dostignućima?
Uključite se u zajedničke ljudske borbe. Pokušajte da budete lek za poteškoće drugih. Vaši problemi kada to uradite postaju manje važni, i to je sjajan način da se uključite u svet.
Tekst prevela Veronika Mitro
Izvor: Creating history, building a rights culture, US WOMEN, 1/4/2015
