Templ Gardin rođena je 29. avgusta 1947. godine. U subotu je proslavila svoj 68 rođendan.
KAMEN SPOTICANJA OSOBA SA AUTIZMOM SU KONCEPCIJE O SPOSOBNOSTIMA, A NE SAME SPOSOBNOSTI
Templ Grandin
Da je algebra bila obavezni predmet na koledžima 1967, ne bi bilo Templ Grandin. Bar ne onakve kakvom je danas znamo. Ona je profesorka, inovatorka, autorka najprodavanijih knjiga o autizmu, zvezda nauke o životinjama i stočarstvu, stručnjakinja za pitanja obrazovanja dece sa autizmom.
– Verovatno bih bila običan majstor koji popravlja toalete u tamo nekoj zgradi – kaže Templ. – Ne mogu da radim algebru. To nema smisla. Zašto bi algebra morala da bude kapija za sve ostale vrste matematike.
Apstraktni koncept algebre uobičajen je kamen spoticanja mnogih koji su unutar spektra autizama (u Americi se procenjuje da na svakih devedesetoro dolazi jedno dete koje ima autizam). Za autistične i foto-realistične vizualne mislioce, kao što je Templ, razumevanje proizilazi iz sposobnosti posmatranja i povezivanja slika, kao i kreiranja programa virtualne realnosti koja se odigrava u mozgu. Na taj način je Templ, koja nije progovorila do svoje četvrte godine, do detalja koncipirala sistem obuzdavanja stoke u torovima koji je danas zastupljen na polovini američkih farmi.
Srećom, akademski trend tokom kasnih šezdesetih godina bila je diskretna matematika (grana primenljiva u oblasti računarskih algoritama i programskih jezika). Taj kurs Templ je položila uz pomoć tutora i zahvaljujući posvećenom učenju. Fakultetsku diplomu stekla je iz oblasti psihologije, a master i doktorat odbranila u oblasti stočarstva. U poslednjih dvadeset godina zaposlena je kao profesorka na Državno univerzitetu Kolorado.
– Imala sam sreće. Mnogo, mnogo, mnogo sreće – kaže Templ koju danas smatraju najpoznatijom osobom sa autizmom na svetu i svojevrsnom ikonom popularne kulture.
Problem sa etiketama
Kako je sve veći broj dece sa autizmom u SAD, Templ nastavlja da širi svoju poruku o menatlnom diverzitetu. Središnji deo poruke glasi: Kruta akademska i društvena očekivanja mogu lako ugušiti um koji s teškoćama menja glagolske oblike, ali bi jednog dana mogao da nas odvede do najudaljenijih zvezda.
– Roditelji su zabrinuti oko nedostatka koje ne osnažuju, a to je u stvari veština koja bi mogla da se pretvori u posao – tvrdi Templ i u svojoj najnovijoj knjizi, Autistični mozak: Razmišljanje širom spektra, ona ističe naučne prednosti u razumevanju autizma. – Ova deca često imaju neujednačene veštine. Trebalo bi da smo mnogo fleksibilniji u vezi sa tim. Nemojte obuzdavati te matematičke genijalce. Moraćete da im obezbedite specijalno obrazovanje u čitanju, jer izgleda da je to obrazac, ali dozvolite im da napreduju u matematici.
Rana dijagnoza autizma može rezultirati ranim intervencijama i ostvarivanju pristupa programima specijalnog obrazovanja i, što je ključno za decu sa jako izraženim autizmom – sve to biće ujedno i trajna etiketa koja može u potpunosti ometati njihov napredak i zdrav razvoj identiteta.
– Jedan od savremenih problema je dobijanje bilo kakve posebne usluge u školi, jer s njom dolazi i etiketa. Problem je i to što je spektar autizama toliko širok, da se proteže od Ajnštajna do nekoga ko uopšte nije lingvalan – ističe Templ koja ima funkcionalni autizam poznat kao Aspergerov sindrom.
– Stiv Džobs verovatno je blago zalazio u spektar autizma. U suštini, svi verovatno poznajete gikove, ljude koji su čudni u kontekstu socijalne interakcije, ali veoma inteligentni. Kada gikovi i štreberi postaju osobe sa autizmom? To je siva zona. Polovina ljudi u Silikonskoj Dolini verovatno ima autizam.
Nedostatak veština
Etiketa takođe može da utiče na roditeljska očekivanja, što je glavni uzrok ograničavanja terapijskih mogućnosti.
Roditelj deteta sa autizmom može imati otpor da uči dete praktičnim društvenim veštinama, koje su izvan detetove zone udobnosti, kao što je poručivanje hrane u restoranu.
– Boli, jer ne postoji dovoljno očekivanja za tu decu. Vidim mnogo pametne dece koja su završila škole, ali ne dobijaju poslove jer nisu savladala radne veštine – kaže Templ. – Ne barataju životnim veštinama. Zato što roditelji misle: O, jadni Tomi, on ima autizam, pa ne mora da nauči da se bavi stvarima kao što je kupovina.
Templ je odrastala pedesetih godina prošlog veka, doba u kome su socijalne veštine, maniri i pravila ponašanja bivali utuvljeni u svako dete.
– Tinejdžeri moje generacije imali su poslove i sticali radne veštine. Ja sam čistila štale. Kada sam imala osam godina, majka me je naterala da budem hostesa na zabavi – učila sam kako da se pozdravljam, da se rukujem i da preuzimam kapute. Tokom pedesetih socijalne veštine sticali smo na mnogo rigidniji način, tako da su deca koja su bila blago autistična bila primorana da ih savladaju. Za decu koja imaju autizam mnogo je bolnije ako ne ovladaju tim veštinama, nego za svu ostalu decu.
Nekadašnji poslovi, kao što je raznošenje novina, bili su savršene prilike za decu sa autizmom da nauče da budu odgovorna i da funkcionišu u stvarnom svetu.
– Volela bih da ti poslovi i dalje postoje, jer primoraju dete na interakciju s ljudima – kaže Templ.
Nove veštine koje osobe sa autizmom pokazuju takođe treba negovati, jer imaju korist ne samo za tu jednu osobu, nego za društvo u celosti.
Ako bi pronašli lek za autizam, Templ bi odabrala da ostane takva kakva jeste.
– Volim svoj logički način razmišljanja. U potpunosti sam logična. Zapravo, neverovatno mi je koliko ljudska bića umeju da budu iracionalna. Ako bismo se u potpunosti rešili autizma, ko bi nam ubuduće popravljao kompjutere?
Tekst prevela Marijana Čanak
