“Neverovatno je kako je život nepredvidljiv. Kada sam počela da radim, nisam ni zamišljala da ću ga naći tamo. Bila sam njegova trenerica. Pitao bi me o sumnjama i drugim stvarima. Počeli smo da pričamo preko telefona, delimo svoje filozofije, snove i stvari su se poklopile.”
Namita (ime promenjeno), 29, žena s oštećenjem vida.
Neko me privlači, ali se bojim odbijanja.
Pa, nisi sama! Strah od odbijanja je unierzalan – bez obzira na starost, posao kojim se baviš, kako izgledaš i da li imaš invaliditet ili ne. Savetnica iz Mombaja, Neha Trivedi kaže: “Da bi bili u vezi mora da postojati određeni stepen povezanosti i privlačnosti na obe strane. Ako pogledaš statistike među ljudima bez invaliditeta, onda ćeš generalno naći da svako ko ima jednu uspešnu vezu, imao je neuspešnu vezu u prošlosti, nekog je odbio, ili bio odbijen. Stoga nemoj misliti da svaka osoba s invaliditetom koja priđe drugoj bude prihvaćena.“
Uprkos tome, možeš se osećati više odbijena zbog svog invaliditeta. Čak i ako je privlačnost koju osećaš uzvraćena, možeš osećati da druga osoba neće želeti vezu sa nekim ko ima invaliditet. Ne prepisuj sve svom invaliditetu. Pokušaj da odvojiš svoj invaliditet od drugih faktora koji mogu sprečiti razvijanje veze. Kako jedan savetnik kaže: „Ono što se često dešava osobama sa invaliditetom je da svako odbijanje u vezi gledaju samo kroz invaliditet.“
To ne znači da te nikad neće privući neko ko će tvoj invaliditet videti kao problem. Tada to postaje lično pitanje. Da li hoćeš da budeš sa nekim ko ne može da napravi razliku između tebe i tvog invaliditeta? Ako neznanje, inhibicije ili društveni pritisak prave problem, on se može rešiti kroz otvorenu, iskrenu komunikaciju (iako ovo nije lako kao što zvuči) sve dok je privlačnost uzajamna. Ako to ne pomogne, ili ako postoje dublje predrasude u pozadini, moraće nekako da se reše.
Nikada nisam bila u vezi. Da li sam toliko nepoželjna?
Za mnoge žene, osećaj nepoželjnosti je skoro univerzalan kao i strah od odbijanja i često nema veze sa invaliditetom. Mediji nam govore da nemamo savršene usne, oči ili tela, sudimo sebi po tuđim standardima, viđamo ljude koji su vitkiji ili „lepši“ od nas – i nalazimo da smo manjkavi u poređenju sa njima. Dodavanje invaliditeta u sve ovo često povećava osećaj nepoželjnosti.
Jedan način da se zaobiđe „zamka nepoželjnosti“ je da misliš o onome što čini da se osećaš privlačnom. Da li je to maskara koja ti ističe oči? Ili odeća koju čuvaš za specijalne prilike? Ili možda nakon vežbanja, kada ti se telo oseća fit i zdravo. Šta je to na tebi za šta ti drugi daju komplimente? Ima li nešto što možeš da dodaš svom svakodnevnom životu da pojačaš ovaj pozitivan osećaj? Graditi od pozitivne srži će pre dodati tvojoj kvoti poželjnosti nego oduzimanje poena prema medijski stvorenom pogledu vrednosti.
Uprkos ovome, atributi vezani za tvoj invaliditet – bilo da su stvarni ili zamišljeni – mogu da znače da je ostalima teško da te vide na seksualno privlačan način. Jedna žena, koja koristi kolica za kretanje, postavila je pitanje na forumu da li je zbog njenog fizičkog invaliditeta nepoželjna. Neki muškarci su osetili da čak i ako vide ženu sa invaliditetom kao privlačnu, mogu naći da je teško nositi se sa situacijama do kojih njen invaliditet dovodi. Iako ovo nisu odlučujući faktori kad dolazi do upoznavanja nekoga, treba ih imati na umu.
Zaljubljena sam u osobu koja nema invaliditet. Da li ovo može da uspe?
Ako je osećanje obostrano, zašto da ne? Veza je nešto što zajedno gradite – ako ste kompatibilni, sviđate se jedno drugom, cenite se, privlačite se, verujete i poštujete jedno drugo, nema razloga da ne pružite tome šansu. Neha Trivedi, savetnica na projektima za osobe sa oštećenjem vida, kaže: „Susretala sam veze u kojima osobe s oštećenjem vida su i sa osobama s oštećenjem vida i sa osobama bez oštećenja vida. Veze funkcionišu isto kao i kod dve osobe bez invaliditeta – znači, ako se sviđaju jedno drugom, onda su zajedno. Ovde ne postoji veća teorijska komplikacija.
Videla sam da ljudi s oštećenjem vida imaju više samopouzdanja, srećniji su i za njih njihov invaliditet nije invaliditet (onemogućavanje) i imaju veze sa osobama koje nemaju invaliditet. Njihov invaliditet je samo jedan aspekt njihovog života, i u tom slučaju oni interaktuju sa svetom na drugačiji način i imaju veoma srećne brakove. Činjenica da jedna grupa to može postići, znači da i druga može to isto. “
Naravno, biće slučajeva gde takve veze neće funkcionisati. Međutim pitanje je sledeće: da li nije uspelo jer jedna osoba ima invaliditet, a druga ne? Ili su postojali drugačiji razlozi? Tvoj invaliditet možda nije bio razlog vaše nekompatibilnosti, stoga ne skači sa brzopletim zaključcima i u budućnosti nemoj bežati od potencijalnih partnera bez invaliditeta.
Zaljubljena sam u drugu ženu. Da li nešto nije uredu sa mnom?
Sve je uredu sa tobom. To samo znači da nisi heteroseksualna – ili da ne osećaš privlačnost sa „suprotnim polom“. Na žalost, veze suprotnih polova su više socijalno prihvaćene od istopolnih veza, pa je moguće da ti je teško prihvatiti taj deo sebe. Ali, ne dozvoli nikom da te blati, tvoju partnerku ili tvoje opredeljenje. Istopolne veze su podjednako zakonski priznate i legitimne kao i sve druge veze, bez obzira na stigmu koju nose. Za više informacija, pogledaj prevod Seksualna orijentacija.
Svi moji prijatelji kažu da je imati vezu najvažnija stvar u životu. Da li je to istina?
Na žalost, mnogi od nas su „programirani“ da veruju da bismo bili istinski srećni MORAMO biti u vezi. Ovo mišljenje precenjuje vrednost romantične veze i daje nam lažna očekivanja o tome kakva veza treba da bude. Devojke i žene se posebno osećaju pod pritiskom da uđu u vezu u njihovim tinejdžerskim i dvadesetim godinama kada su u „godinama za brak“ starije žene koje su same su često potcenjene, uprkos drugim postignućima. Pritisak da se bude u vezi – od strane vršnjaka i članova porodice – često može gurnuti ženu u nezdravu vezu. Međutim, biti u lošoj ili nasilnoj vezi, ili vezi koja narušava tvoje samopoštovanje, često je gore nego ne biti u vezi.
Istovremeno, istina je da je dobra veza nešto što je vredno iskusiti – bez obzira da li traje nedelju dana ili ceo život. Međutim, veza nije sve u životu. Biti sama može biti korisno, ako ne i više od toga.
Počni govoriti NE vezama koje nisu za tebe. Molim te, nemoj se udati za nekoga samo jer su na raspolaganju. Molim te, nemoj misliti kako moliš kada je veza u pitanju, čak i ako si kroz sve tvoje godine odrastanja učena da veruješ kako nemaš izbora.
Moja ćerka ima 21 godinu. Uz sve ono sa čim se ona mora izboriti, mislim da ona ne treba ni da razmatra da se upušta u vezu.
Svaki roditelj se suoči sa anksioznošću kada njegovo ili njeno dete prelazi u nove delove života. Ti nisi izuzetak. Doduše, možda je tvoj nivo anksioznosti viši zbog invaliditeta tvoje ćerke. Taj invaliditet možda uključuje oštećenje sluha ili vida, ili je možda dovelo do sporijeg kognitivnog ili intelektualnog razvoja, ili ima druge posledice. Gledaj to ovako. Tvoja ćerka je ljudsko biće, kao i svi drugi, sa osećanjima i željama. Gde može otići kada joj treba neka vrsta intime koju romantična veza traži? Ako ne bude mogla da izrazi sebe ili svoje želje, one se mogu ispoljiti na drugačiji način – kroz agresiju, frustraciju ili depresiju.
Jesi li zaista zabrinuta da bude u vezi, ili si zabrinuta da ne bude iskorištavana u toj vezi? Ono što će pomoći je razgovor sa tvojom ćerkom koji će pomoći da razume vezu, izraz ljubavi, izraz naklonosti kao i znake iskorištavanja. Edukovanje svoje ćerke o seksualnosti i seksualnim aktivnostima je još jedan način da je zaštitiš. Kada ima informacije o seksualnim vezama, odnosu, kontracepciji i posledicama, biće osnažena – a ti ćeš se osećati sigurnije. Ne podcenjuj svoju ćerku i ne budi prezaštitnički nastrojena. Svi moraju biti malo povređeni da bi odrasli i napredovali u životu.
Originalni tekst pripisuje se zajedničkoj inicijativi od strane Crea-e i Point of View
Link do originalnog teksta na engleskom: Meeting someone
Prevela: Vanja Orlović
