Stanje koje karakteriše krajnji stepen samozanemarivanja, život u nehigijenskim uslovima, socijalno povlačenje, apatija, kompulsivno nagomilavanje smeća ili neobičnih predmeta (koji su ponekad metodički sortirani) i odsustvo stida (osim kada neko otkrije to skladište) – nosi ime po čuvenom grčkom filozofu Diogenu. Obično se javlja kod starijih ljudi, neretko kao propratna pojava progresivne demencije ili u kombinaciji sa drugim mentalnim stanjima (šizofrenija).
Diogenovi ideali bili su: jednostavan život u skladu sa prirodom, samodovoljnost, oslobođenost od emocija i posedovanja svake vrste, nedostatak stida, otvorenost, odbacivanje društvenih konvencija. Diogen je živeo kako je propovedao: u drvenom buretu, bez ikakve druge imovine. Ipak, Diogenov način života ne oslikava u potpunosti sindrom koji je po njemu nazvan, jer, koliko znamo, Diogen nije zanemarivao sopstvenu higijenu i upuštao se u rasprave i razgovore sa drugim ljudima.
Psi i filozofi čine najviše dobra i dobijaju najmanje nagrade.
Termin Diogenov sindrom pojavio se 1966. godine, ali je prisutniji u medijima, nego u medicinskoj literaturi. Istraživanja pokazuju da se mnoge osobe sa ovim sindromom suočavaju sa siromaštvom duži vremenski period, što se ipak ne smatra uzrokom ovog stanja. Diogenov sindrom javlja se i kod visoko inteligentnih osoba sa uspešnom karijerom. Samozanemarivanje je obično rezultat fizičkog kolapsa i mentalnog sloma. Osobe sa ovim sindromom nemaju poverenja u lekare i druge autoritete, ne traže pomoć, sumnjičavi su prema promenama i vrlo je verovatno da su preživeli težak gubitak. Često imaju ogroman broj kućnih ljubimaca.
Sindrom se pokazuje u dva vida:
- pasivni tip koji lagano popstaje žrtva invazivnog smeća (kao kada nikada ne biste brisali nepoželjnu poštu);
- aktivni tip koji traži i sakuplja smeće (sakupljanje kupona, bez obzira na proizvod ili uslugu kojoj su namenjeni).
NA SUPROTNOJ STRANI: OPSESIVNO ČIŠĆENJE
Rituali čišćenja i pranja su prepoznatljivi simptomi opsesivno kompulsivnog poremećaja. Osobe koje se upuštaju u ove radnje osećaju rizik od zaraze ili nelagodu zbog postojanja specifičnih supstanci koje smatraju prljavim. Osobe koje se plaše zaraze obično prekomerno peru ruke, na neki ruitualizovan način, detaljno, prst po prst. Ruke su im crvene i ispucale, jer ih ponekad ribaju do krvi. Nose rukavice u preventivne svrhe. U drugim slučajevima, radi se o opsesivnom čišćenju nameštaj ili ličnih predmeta: cipela, kreditne kartice, mobilnog telefona – svega što dolazi u kontakt sa nečistoćom i potencijalnom zarazom.
IZVORI:
http://www.medscape.com/features/slideshow/rare-psych#15
https://en.wikipedia.org/wiki/Diogenes_syndrome
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3553571/
http://www.treatment4addiction.com/conditions-disorders/other/diogenes-syndrome/#
http://www.ocdtypes.com/washing-ocd.php
Pripremila: Marijana Čanak