– Kako si? Zaista? – Svaki put kada potamnim kosu, mama mi postavi isto pitanje. Za nju tamna kosa odgovara tamnim raspoloženjima. Na tragu je, ali u mom slučaju, naopako je to shvatila. Ne bi trebalo da brine da sam prešla na mračnu stranu kad zaista pređem na mračnu stranu. Pravi razlog za brigu je kada ofarbam kosu u plavo.
Najbolje krijem depresiju kada sam plava.
Kada sam brineta, osećam se autentično. Doslovno dopustim da se istakne malo više moje mračne strane.
Kad sam plava, tad sam prevarantkinja. Trudim se previše. Ushićena sam, društvena i lako je složiti se sa mnom. To je veštačklo svetlo, u svakom smislu. Kada sam plava, imam lice nasmejane depresije.
Šta je nasmejana depresija?
Drugima izgledam srećno i smejem se uprkos bolu, krijem unutrašnji nemir. To je depresivni poremećaj sa netipičnim simptomima, a kao rezultat, mnogi i ne shvataju da su depresivni i ne traže pomoć. Oni koji to urade, radije bi da njihova borba ostane privatna.
Ljudi sa nasmejanom depresijom često su u partnerstvu ili braku, zaposleni, sa priličnim dostignućima i dobrim obrazovanjem. Obično se godinama bore sa depresijom i(li) su već iznureni od anksioznosti, a pokušali su sa nekom terapijom ili lekovima. Mnogi koji znaju da su depresivni kriju to iz straha od diskriminacije u porodici ili na poslu. Njihov javni i društveni život nije pod patnjom. Njihova fasada je sastavljena i celovita. Ali iza te maske i iza zatvorenih vrata, umovi su im ispunjeni mislima o nedostatku vrednosti, neadekvatnosti i očaju.
Slika koju mnogi od nas imaju o depresiji netačna je i nekompletna.
– Često sam jedina osoba u neposrednoj blizini koja je svesna kako se neko zaista oseća iznutra – kaže Dina Goldštajn Silverman, psihološkinja i asistentkinja na psihijatriji.
Zašto je to opasno?
Prema Silvermanovoj, postoji zabrinjavajuća veza između nasmejane depresije i suicida. Nasuprot pacijentima koji jedva imaju energije da ustanu iz kreveta, hronično depresivni pacijenti koji su suicidni i prijavljuju velike nalete energije, verovatno će pokušati da izvrše samoubistvo.
Traumatične životne promene, kao što su gubitak posla ili razvod, često predskazuju pokušaj samoubistva, naročito kod muškaraca. U nekim slučajevima, mala deca ili duboka religioznost mogu poslužiti kao zaštitni faktori. Ali svi znamo da postoje izuzeci tome.
Jedna od smrti koja je poljuljala moju zajednicu bilo je samoubistvo iučitelja i savetnika za mlade. Aktivan u crkvi i još nekoliko organizacija, bio je mentor mnogima i voleo je da povezuje ljude. Da li je delovao nesređeno, povučeno i depresivno? Apsolutno ne. Ohrabrivao je druge, bio pažljiv, pohađao je i organizovao događaje. Hteli smo da budemo kao on kada odrastemo. Da li smo ga ikada pitali kako je, da li je povređen, treba li mu neko ko će ga saslušati (za promenu)? Ne. Naseli smo na fasadu i nismo mogli da vidimo bol skriven odmah ispod površine.
Mnogi koji su doživeli samoubistvo prijatelja rekli su istu stvar: – Nisam imao pojma da je patio. On je poslednja osoba od koje bih očekivao tako nešto.
Kako možemo pomoći?
Širenjem svesti da se mentalne bolesti destigmatizuju. Posvećivanjem više pažnje sebi i svojim bližnjima. Postavljanjem teških pitanja. Kada neko počne da razdeljuje svoje stvari ili se izoluje i povlači – to su česti znaci da neko razmišlja o samoubistvu.
Ako imate prijatelja koji odjednom prestane da odgovara na telefonske pozive i poruke, ili otkazuje planove, ne oklevajte da pitate šta se događa, kako se oseća. Stavite mu do znanja da ćete ga saslušati i da nije sam.
Mnogi ljudi koji pate od nasmejane depresije su perfekcionisti, ne žele da izgledaju slabo ili da budu bez kontrole. Što veći preokret da napravimo, ukazujući na pozitivne primere u vezi sa depresijom – na one koji zastupaju terapiju, vežbanje, zdrav san i zdravu ishranu – manje srama će biti povezano sa depresijom.
– Kao terapeut, ohrabrujem pacijente da razviju autentične društvene veze, tako da mogu da iskuse koliko je olakšavajuće kada vas neko čuje, razume i uvažava – kaže Silvermanova.
Ako mislite da ste depresivni:
U danima kada se čini da vam se mozak bori za život, zapamtite da ste dovoljni, da ste vredni, da ste voljeni i da niste sami.
Nađite aktivnosti koje za vas imaju smisla, čine da se osećate produktivno i plodno. Pozovite nekoga kome verujete, razmislite o tome da kontaktirate terapeuta da vam pomogne da preokrenete scenarijo koji vam se odvija u glavi.
Pre nego što potonete u vrtlog negativnih, samoporažavajućih misli, budite saosećajni prema sebi, budite svesni i potpuno prisutni. Svesnost je suprotna perfecionizmu, to je fokus na balans bez osude, što je važan set veština kojim neko može ovladati tokom terapije.
Nemojte odustajati i dopustiti da depresija pobedi. Jer niste sami.
Oni koji znaju zašto žive, mogu podneti najgore uslove – Viktor Frankl.
IZVOR: https://themighty.com/2016/05/smiling-depression-what-you-need-to-know/
Fotografije: https://pixabay.com
