Petak, 27. novembar 2015. u 19 časova u holu Otvorenog univerziteta u Subotici otvorena je izložba Borisa Hrnjaka, Fehera Petera i Nenada Janića, korisnika Dnevnog boravka pri Domu za decu ometenu u razvoju Kolevka. Izložbu je otvorio likovni kritičar Mile Tasić.
Za Borisa Hrnjaka ovo je IX izložba u (neprekinutom) nizu.
– Prateći stvaralaštvo Borisa Hrnjaka, uvek sam iznenađen. Pre par godina darovao mi je jednu sliku ognja, vatre, koja stoji na mom zidu. Kada pogledam ovaj zid na kome je sada izloženo Borisovo stvaralaštvo, postavljen sam u stanje zapitanosti – rekao je Tasić. – Iznova pokušavam da proniknem u ono što je naslikao.
Tasić je istakao samo Borisu svojstven sklad na nivou boja, linije i kompozicije. Od prve do poslednje slike i obrnuto – s koje god strane zida da se krećemo prostranim galerijskim prostorom, jer ovde umetnost nije linearna – obuzima nas nešto čudno i toplo. Istovremeno poznato i začuđujuće. Nešto o čemu smo već slutili ili nam se potvrđuje kao nasleđeno sećanje. To tuđe iskustvo već smo živeli kao sopstv(en)o; uhvaćeno u neuramljenu sliku, u omeđen prostor koji dubinom rastapa granice.
– Umetnost oplemenjuje i zato je ona iznad nauke – rekao je Tasić. – Nema sumnje da nauci dugujemo mnogo toga i da sve te blagodeti savremenog života (tehnike i tehnologije) jesu za poštovanje… ali umetnost boravi iznad egzaktnog. Jer ona može da učini nešto što nauka ipak ne može: da zaokruži naše unutrašnje biće. I to je upravo ono što Boris čini svojim delima.
Čini i zaokružuje čudo. Otvara prizore i nesvakidašnje pejzaže, intrigantne figure, apstrakcije koje provociraju.
– Dela Borisa Hrnjaka nose specifičnu estetiku koja progovara na najiskreniji način. Da bi umetnost uopšte nastala, iskrenost je prva u nizu neophodnih sastojaka. A iskrenost je ovde vrlo očigledna, vrlo prihvatljiva i vrlo vidljiva. Borisove horizontale i vertikale, njegovi krugovi i sve ono što vidite, proizvod je plemenitosti jednog umetnika i njegovog stvaralačkog senzibiliteta – bio je završni Tasićev komentar na izloženi serijal Borisovih slika u nesagledivom stvaralaštvu.
Slike Petera Fehera nastaju na jedan jedinstven način. Peter je autor krajnje originalne tehnike: umesto palete boja, on koristi obojene kanape.
– Kada govorim o Peteru, možda sam prošle godine napravio nenasilnu provokaciju prema njemu. U jednom trenutku sam mu rekao: – A kako bi bilo da napraviš sliku, a da ne bojiš kanap kojim stvaraš? Pitao sam ga da li može da napravi sliku, a da ne koristi boje – seća se Tasić. – Zamislite, iznenadio me je, veoma prijatno, i napravio nekoliko takvih slika!
Raditi bez boje neuporedivo je teže nego bojiti kanape. A Peteru je uspelo da kroz svega nekoliko nijansi ostvari dubinu i punoću prizora.
– Napravio je nešto estetski izuzetno kvalitetno – procenio je Tasić. – Otkrio je finoću nijansi i odatle sad izranja neko vidljivo unutrašnje stanje, jedan sveprožimajući fluid. – Prateći otpočetka njegovo stvaralaštvo – od crteža, preko obojenih kanapa, do ovih koji su neobojeni – zbilja vidimo kako je napravio jedan značajan iskorak.
Odricanje od boja verovatno zahteva veliki umetnički napor, ali u slučaju Petera Fehera, to je rezultiralo vidljivim uspehom. U nedostatku boja, njegova dela izronila su u nekom ozbiljnijem tonalitetu.
– Posle ovoga, pomalo se ustručavam šta da mu predložim da uradi sledeće – rekao je Tasić.
Boris i Peter, dvojica već iskusnih umetnika, isprovocirala su novo stvaralaštvo. Ovoga puta njima se pridružio i Nenad Janjić koji prvi put prikazuje svoje radove.
Na Janjićevim crtežima su granična područja, rubovi i oslikani šavovi između realnosti i izmaštanog. Koristeći sve slikarske elemente, najživopisnije boje i nijanse, Janjić najčešće prikazuje zgrade, ali ne zanemaruje u potpunosti ni figure i ljude.
– To je toliko bajkovito – kaže Tasić – da mi je žao što ovde namamo nekog dečjeg pisca koji bi vrlo lako mogao da ilustruje svoju knjigu Janjićevim crtežima i slikama.
Nakon zvaničnog otvaranja izložbe, usledio je praznični valcer koji je sa korisnicima dnevnog boravka pripremila defektološkinja Danijela Mihaldžić Andrašić, kao i prodajna izložba novogodišnjih ukrasa, takođe zajednički rad vaspitača i korisnika dnevnog boravka. Ovaj događaj je druga uvodna aktivnost obeležavanja Nedelje osoba sa invaliditetom, a prethodio mu je Filmski karavan na kome su prikazani nagrađeni filmovi sa 13. Međunarodnog filma Uhvati sa mnom ovaj dan.
Pored niza radionica i tribina, centralno mesto u obeležavanja Nedelje osoba sa invaliditetom u Subotici imaće koncert u Velikoj većnici Gradske kuće zakazan za drugi decembar.
