Šta je to?
U najširem smislu, terminom neurodiverzitet pokriva se biološka činjenica da na svetu ne postoje dva ista ljudska mozga niti dva identična uma, načina razmišljanja, poimanja sveta (iako je zahtev za jednoumljem sveprisutan). Neurodiverzitet se odnosi na neurološke različitosti, na raznovrsnost ljudskih mozgova i umova. Jed(instve)na reč koja opisuje beskonačnu varijaciju ljudskog genoma, neuroloških i kognitivnih funkcija ljudske vrste. Različitost može da se ispoljava na nivoima procesiranja informacije, razmišljanja, učenja, socijalnog funkcionisanja…
Neki (ilustrativni) primeri ispoljavanja neurodiverziteta:
dispraksija (razvoje teškoće u koordinaciji tela), disleksija (teškoće u učenju čitanja), deficit pažnje i hiperaktivnost, diskalkulija (matematička verzija disleksije tj. teškoće u učenja matematike), spektar autiz(a)ma, Turetov sindrom (niz motoričkih i vokalnih tikova)… i to (nikako) nije kraj niza.
Termin neurodiverzitet je krajem devedesetih iskovala Džudi Singer, autistična majka autističnog deteta, kao izazov vladajućim stavovima koji svaku neurološku razliku svrstavaju u red patološkog (poremećaja, nedostatka, bolesti, patnje). Međutim, sam pojam neurodiverziteta ne pokriva političku ideologiju, osavremenjeno uverenje ili stav, niti promoviše drugačiji pristup ili aktivističko dejstvo. Jer neurodiverzitet je prirodna činjenica (kao pol); ono što od njega pravimo i kako ga konstruišemo predstavlja (aktuelnu) paradigmu neurodiverziteta (kao rod, naspram pola).
Paradigma neurodiverziteta počiva na tri osnovna principa:
1. Neurodiverzitet je prirodni, dragocen oblik ljudskog diverziteta.
2. Ideja da postoji normalan i zdrav tip mozga ili uma, ili samo jedan ispravan stil neurokognitivnog funkcionisanja, jeste kulturološko-fiktivni konstrukt, srodan ideologijama o jednom ispravnom rodu, jedinoj pravoj etničkoj pripadnost ili jedinstvenom (i sveobuhvatnom) statusu invaliditeta.
3. Društvena dinamika neurodiverziteta uključuje dinamiku nejednakih moći (u odnosu na dominantni neurotipični model) i dinamiku prihvatanja diverziteta kao kreativnog potencijala.
Ova paradigma je osnova aktivističkog delovanja, odnosno, pokreta za neurodiverzitet koji se zalaže za socijalnu pravdu, ljudska prava i inkluziju neurodivergentnih osoba. Jedan od kamena temeljaca ovog pokreta postavio je Džim Sinkler, svojim strastvenim člankom pod nazivom Ne oplakujte nas (1993), gde se obraća roditeljima autistične dece i objašnjava im sav uticaj nepromišljenih, bezosećajnih reči i etiketa kojima je i sam bio obasipan kao dete. Sinkler objašnjava da autistična deca, pa i ona sa neverbalne strane spektra, dobro razumeju (i doživljavaju) značenje svih (pogrdnih) reči i upozorava roditelje na posledice koje stvaraju pežorativi, negativne konotacije i osude autizma. Sinkler je takođe zaslužan za uverenje da je autizam neodvojiv od same esencije postojanja. Inspirisao je generaciju autističnih osoba, podstičući ih da grade sopstvene vrednosti i osećaj dostojanstva. Sinklerova inicijalna vizija društva koje vrednuje svaku autističnu osobu kao autentično ljudsko biće, predstavlja skicu iz koje se razvija živopisni pokret neurodiverziteta.
Kao društveni pokret, neurodiverzitet prihvata različite neurotipove i vrednuje ih kao prirodnu varijaciju, autentične oblike postojanja i samoizražavanja. (Suvišno je napominjati da je autentičnost neizlečiva; i treba da ostane tako.) Pokret takođe razvija sisteme podrške za samostalan život svih onih koji odstupaju od kliničkog ideala normalnosti. Jer, ko zna koji neurološki oblik će se pokazati najboljim u datom vremenu, kontekstu i situaciji?
Još neki pojmovi
NEURODIVERGENCIJA – neurodivergentno stanje koje može biti genetsko i urođeno (kao autizam, disleksija) ili prouzrokovano iskustvima koja menjaju mozak (traume, upotreba medikamenata) ili oboje. O multi-neurodivergentnosti govorimo kada opisujemo kombinacije nekoliko različitih stanja npr. autistična osoba sa disleksijom i epilepsijom. Efekti, npr. traumatičnih povreda mozga ili epileptični napadi ne smatraju se fundamentalnim aspektima ličnosti i njihovo (iz)lečenje, uz sporazumni pristanak, nije sporno.
NEUROTIPIČNO – stil kognitivnog funkcionisanja koji odgovara dominantnim društvenim standardima i pojmu normalnog.
NEUROMANJINE – populacija neurodivergentnih osoba koje dele slično iskustvo neurodiverziteta:
1. Neurodivergentni oblik kome pripadaju urođen je i čini neodvojivi deo njihovog identiteta: psihe, ličnosti, načina ophođenja prema svetu.
2. Neurotipična većina na njih reaguje predrasudama, nerazumevanjem, opresivnim merama ili diskriminacijom.
Izvori:
Dubin, Nick (2011). Neurodiversity: A Balanced Opinion in: Autism Asperger’s Digest. Online Article.
Walker, Nick (2014). Neurodiversity: Some Basic Terms & Definitions in: Neurocosmopolitanism.
