U okviru Kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama SOS Ženski centar i Organizacija za podršku ženama s invaliditetom ...IZ KRUGA – VOJVODINA organizovale su tribinu pod nazivom Ti imaš izbor. Tribina je održana u četvrtak, 8. decembra s početkom u 17 časova, u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu. Cilj tribine bio je da se posetiocima kroz predavanje i panel diskusiju predstave dinamika i oblici nasilja, da nauče kako da prepoznaju da li je partnerski odnos nasilan ili ne i da dobiju smernice kome mogu da se obrate za podršku u slučaju nasilja.
Ispred Organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA govorila je Ivana Zelić, koordinatorka SOS službe za žene s invaliditetom a ispred SOS ženskog centra: Ivana Perić, koordinatorka i SOS konsultantkinje Jelena Vesić i Milana Popović.
Nasilje NIJE privatna stvar, nego je prepoznato u Zakonu kao kršenje osnovnih ljudskih prava. Fizičko nasilje je možda najvidljivije, ali to svakako nije jedini oblik nasilja. Kada su u pitanju drugi oblici nasilja – izazov je prepoznati ih i dokazati. Nasilje je svaka zloupotreba moći, a da li će neko sopstvenu noć zloupotrebiti ili ne – pitanje je izbora i odluke. U društvu u kome živimo, rodne uloge su jasno podeljene, što omogućuje muškarcu da nasiljem održava red, što se u patrijarhalnom sistemu odobrava i toleriše.
OBLICI NASILJA
Prema statističkim podacima, svaka druga žena trpi neki oblik psihičkog nasilja, a svaka četvrta je fizički zlostavljana. Na pomen seksualnog nasilja, prva asocijacija je silovanje ili pokušaj primoravanja na seksualni odnos, iako postoje još mnogi oblici seksualnog nasilja: prisiljavanje na seksualne radnje koje žena smatra ponižavajućim, prisiljavanje na pornografske sadržaje, zabrana upotrebe kontraceptivnih sredstava… Svaka osma žena ima neko od ovih iskustava. Po prirodi patrijarhata, žene imaju manju ekonomsku moć, a svako ograničavanje pristupa zajedničkoj imovini, uskraćivanje prava na zaposlenje, primoravanje na pravdanje troškova – jesu oblici ekonomskog nasilja. Ograničavanje kontakata i komunikacije, kao i kontrola kretanja prepoznaju se kao oblici socijalne izolacije – što je vrlo često prvi znak nasilja u partnerskim vezama. Proganjanje – u realnom prostoru ili putem elektronskih sredstava savremene komunikacije – neretko ima fatalne ishode. Zanemarivanje je prepoznatljiv oblik nasilja kada je reč o deci, a manje je poznato da su zanemarivanju često izložene žene sa različitim oblicima invaliditeta: izolacija, uskraćivanje pomagala, hrane, medikamenata…
NEKE OD ZABLUDA O NASILJU:
- Meni to nikada ne može da se desi!
- Uzrok nasilja je alkoholizam / siromaštvo / psihijatrijska dijagnoza…
- Žene to zaslužuju / vole / traže.
- Svaki nasilnik je bio žrtva nasilja.
Mnogobrojni su razlozi koji otežavaju izlazak iz situacije nasilja:
Ne znamo da to jeste nasilje, niti smo upoznate sa svojim pravima.
(To je samo šamar. Muž ima pravo na to.)
Strah. Od osude, ponovljenog nasilja, osvete.
(Ako odeš, ubiću i tebe i decu.)
Krivica i sramota.
(Da sam skuvala bolji ručak, ovo se ne bi desilo.)
Vera u promenu (jer nasilje obično ne traje 24/7)
Potpuni gubitak samopoštovanja.
(Zaslužila sam.)
Žene koje su pretrpele nasilje normalno reaguju na nenormalnu situaciju. Prilagođavaju se, da bi preživele. Suočavaju se sa nesagledivim nizom poseldica: krivica, zbunjenost, strah, depresija, gubitak samopoštovanja i poverenja, zanemarivanje obaveza, noćne more…
Sjajan tekst!